Болна питања за НАТО и ЕУ док Трамп прети Гренланду

Коалиција вољних, углавном сачињена од европских лидера, састала 6. јануара у Паризу са изасланицима Доналда Трампа, америчког председника, да би покушала да оствари даљи напредак у одрживом мировном споразуму за Украјину.

Са Владимиром Зеленским, украјинским председником, који инсистира на томе да је план за окончање рата са Русијом „90 одсто остварен“, нико у тој просторији није желео да ризикује да изгуби Американце као саставни део споразума.

Али осећала се тежина неизговореног на том грандиозном и светлуцавом париском састанку, а атмосфера испод површине је била крајње напета.

Имајте на уму догађаје из последњих неколико дана: контроверзну интервенцију Трампове администрације у Венецуели и инсистирање америчког председника, убрзо после ње, да „морамо да имамо Гренланд са становишта националне безбедности“.

Гренланд је највеће острво на свету – шест пута веће од Немачке.

Налази се на Арктику, али је аутономна територија Данске.

На париском састанку, Мете Фредериксен, данска премијерка, седела је преко пута две моћне личности које су представљале Трампа: специјалног изасланика Стива Виткофа и Трамповог зета Џареда Кушнера.

Данска премијерка се нашла под притиском европских колега да не провоцира САД око Гренланда, да то случајно не би утицало на америчку подршку Украјини.

Европски лидери би највише волели да су могли да раздвоје Гренланд од расправе о Украјини.

„Гренланд је део НАТО. Безбедност на Арктику стога мора да се постигне колективно, заједно са савезницима НАТО, у које спадају и Сједињене Америчке Државе", пише у заједничком саопштењу лидера великих европских земаља после париског састанка.

Да ли се тиме могу обуздати Трампове амбиције?

Одговор је стигао врло брзо: Не.

Бела кућа у одвојеном саопштењу указује се да се „разматра низ опција“ за преузимање Гренланда и све су једностране, а једна од њих је и куповина острва.

„Ангажовање америчке војске је увек опција која је на располагању врховном команданту“, наводи се у саопштењу које је издала Каројалн Левит, портпаролка Беле куће.

Ово није први пут да је Трамп изразио намеру да преузме Гренланд, али су многи у Европи, посебно током његовог првог председничког мандата, исмевали идеју иза затворених врата.

После контроверзне војне интервенције Трампове администрације у Венецуели почетком јануара, више се нико не смеје.

Европа ризикује да буде прегажена

Данска премијерка је упозорила да Трампове намере у вези са Гренландом треба схватити озбиљно и да су лидери после састанка о Украјини били веома забринути.

Уочите иронију која се јавила на француском састанку.

Многобројни европски национални и други лидери, међу њима лидери НАТО и ЕУ, покушавају да ангажују Трампову администрацију за очување будућег суверенитета једне европске земље (Украјине) против агресивних територијалних амбиција једне спољне силе (Русија).

А све то је непосредно пошто је Америка војно упала у суверену Венецуелу, заробивши њеног председника у притвор, док истовремено наставља активно да прети суверенитету једне друге европске земље (Данска).

Да све буде још незгодније – и Данска и САД су чланице трансатлантског НАТО савеза.

Оне су, према Копенхагену, екстремно блиске савезнице. Или су то макар биле.

Питање је, кад би Трамп остварио амбицију довођења Гренланда под америчку контролу, да ли би то значило не само егзистенцијалну претњу по НАТО већ и велику кризу за ЕУ?

Ако Трампова администрација једнострано преузме Гренланд, то ће бити крај трансатлантског одбрамбеног савеза на који се Европа ослањала за своју безбедност од краја Другог светског рата, упозорава Копенхаген.

Трамп, указују неки, никада и није био велики присталица НАТО-а. Најблаже речено.

Копенхаген је покушао да ангажује Трампову администрацију око Гренланда.

Али Трампова администрација није показала интересовање да разговара са Данцима.

Амерички председник је 4. јануара инсистирао на томе да је острво „врло стратешки важно у овом тренутку.

„Гренланд је опкољен руским и кинеским бродовима са свих страна. Потребан нам је са становишта националне безбедности, а Данска то неће моћи да пружи.“

Данска пориче потоњу изјаву.

Она се недавно обавезала да ће уложити четири милијарде долара у одбрану Гренланда, у шта спадају бродови, дронови и авиони.

Према билатералном споразуму, САД већ имају војну базу на Гренланду – отворену почетком Хладног рата.

Оне су смањиле број тамошњег особља са око 10.000 на врхунцу хладноратовских операција на око 200, а Америка се одавно оптужује да је преусмерила пажњу са арктичке безбедности, све до сада.

Данска је наговестила да је отворена за расправу о већем америчком присуству на острву и још много тога другог, али суочена са претњом америчког председника једностраном акцијом, Фридериксон је 5. јануара рекла да Трампова амбиција да заузме Гренланд треба да се схвати озбиљно.

После акције америчке администрације у Венецуели почетком јануара њене колеге широм Европе чине управо то.

„Ова читава ситуација је само потцртала, још једном, суштинску слабост Европе у односу на Трампа“, рекао ми је један европски званичник желећи да остане анониман.

Нордијски суседи Данске похитали у њену вербалну одбрану после Трампових коментара о Гренланду изречених почектом јануара.

Али је наступила заглушујућа тишина такозване европске Велике тројке – Лондона, Париза и Берлина.

На крају је Кир Стармер, британски премијер изјавио 5. јануара да само Данска и Гренланд могу да одлучују о будућности острва.

Слично је раније говорио и Фридрих Мерц, немачки канцелар.

Француски председник Емануел Макрон посетио је Гренланд у јуну у гесту солидарности са Копенхагеном.

Али директних критика на рачун Америке није било и у томе је суштина проблема.

Трампов директан наступ, који неки зову силеџијском тактиком, учинио је европске савезнике изузетно нервозним.

„Да је дошло до заједничког саопштења свих 27 партнера ЕУ, плус савезника НАТО Велике Британије, у подршци данском суверенитету, то би послало моћну поруку Вашингтону“, рекао ми је Камил Гранд из експертске групе Европски савет за иностране односе (ЕЦФР).

Он је био заменик генералног секретара за улагање у одбрану у НАТО између 2016. и 2022. године.

Али је изјаву издало само шест европских савезника Данске.

И то је суштина ствари.

Они су генерално одлучили да покушају да управљају америчким председником, често у покушају да очувају билатералне односе, уместо да му се супротставе појединачно или заједнички, и да ризикују сукоб са њим и суоче се са његовим потенцијалним последицама.

У новом свету Политике великих сила у ком тренутно живимо, где САД и Кина, заједно са другима као што су Русија и Индија, доминирају, Европа у најбољем случају изгледа као да стоји на ободима и ризикује да буде прегажена.

Како се ЕУ покорила Трампу

Сваке године током које извештавам о европској политици, овај блок се зарицао да ће преузети већу улогу на светској сцени, али кад је у питању Трамп, увек делује изузетно слабо.

Крајем 2025. године, ЕУ није успела да оствари обећање финансијске подршке Украјини уз помоћ руске државне имовине замрзнуте у Европи..

Пронашла је тај новац на други начин, али критичари кажу да је блок пропустио да веома јавно пошаље потенцијално снажну поруку и Москви и Трамповој администрацији, који изнова одбацују блок као нејак.

А у једној области у којој ЕУ одавно корача поносно на међународној сцени – као огромна трговинска сила – одабрала је да се још једном покори Трампу.

Кад је амерички председник 2025. године увео царине од 15 одсто на европску робу, а блок је прогутао властити понос и није му на то одговорио, инсајдери кажу да се плашио да ће изгубити подршку Америке на коју се континент ослања за безбедност и одбрану.

Сад су ту Гренланд и Данска – питање по ком су земље ЕУ дубоко подељене у ставовима према Трамповој администрацији и стога до које мере би могли да се изложе ризику због Копенхагена.

Ова ситуација „ризикује да растури ЕУ“, баш као и да постане егзистенцијална дилема за НАТО, рекал ми је Џулијана Смит, америчка амбасадорка у НАТО до Трамповог реизбора као председника.

Данска премијерка је 5. јануара упозорила да америчка једнострана акција због Гренланда може у потпуно да растури НАТО алијансу.

Неки би могли да примете да Доналд Трамп никад није био велики љубитељ трансатлантског савеза.

„Европа треба да схвати председника Трампа и његов тим озбиљно кад говоре о 'узимању' Гренланда“, рекла ми је Смит.

„То значи урадити нешто више осим позивања на уздржаност. Водеће силе у Европи би могле да почну да праве резервне планове.

„Да размотре како могу најбоље да искористе међународне састанке, као што су предстојећа Минхенска конференција о безбедност и Давос, где ће бити присутни виши амерички званичници и да разматро смеле и иновативне идеје као што су нови одбрамбени пактови", указује.

НАТО споразуми не праве разлику између напада на савезника од спољних земаља или другог НАТО савезника.

Влада разумевање да члан 5 алијансе, сви за једног један за све , није примењив кад једна НАТО земља нападне другу.

Узмите, на пример, раздор између земаља чланица Турске и Грчке око Кипра.

Најгоре насиље избило је 1974. године кад је Турска извршила инвазију.

НАТО није интервенисао, али је његова најмоћнија чланица САД успела да посредује у сукобу.

Ако се вратимо географији, Данска је једна од мањих савезница НАТО, мада веома активна, а САД највећа и најмоћнија чланица - и то убедљиво.

Дубоко усађена нервоза у Европи постала је сада опипљива.

Велике европске силе су можда издале заједничко саопштење истакавши НАТО као форум за разговор о арктичкој безбедности и инсистирању на томе да само Данска и Гренланд могу да одлучују о будућности острва, али колико су далеко Велика Британија, Француска и Немачка заправо спремне да иду да би гарантовале ту сувереност?

„Нико се неће војно супротставити Америци око будућности Гренланда“, изјавио је самоуверено заменик шефа протокола Беле куће у интервјуу за ЦНН 5. јануара.

Напетости око Гренланда указују (још једном) „на потребу да Европљани смање безбедносну зависност од САД и да говоре једним гласом“, каже Камил Гранд из ЕЦФР.

Трамп је у лето 2025. успео да наведе све савезнике НАТО, сем Шпаније, да се обавежу на масивно повећање трошкова за властиту одбрану.

Али Европа и даље у многоме зависи од САД у многим областима, међу којима су сакупљање обавештајних података, команда и контрола, и ваздухопловне способности.

Вашингтон је тога и те како свестан.

Инсајдери у НАТО кажу да, у овом тренутку, чак и на састанку иза затворених врата, европске земље чланице алијансе тешко могу да се натерају да размишљају о томе шта би се десило кад би Вашингтон војно упао на Гренланд.

Али можда ће морати.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]