Снег, сунце, хладно: Због временске вртешке из мајица у зимске јакне у Србији

Уместо мајице - зимска јакна.

Управо овако се може описати протекли викенд у Србији током којег су сунчано време у суботу, за само 12 сати замениле температуре испод нуле и снег.

Иако је температура опала за 15 степени, такве временске промене нису необичне за почетак пролећа, објашњава метеоролог Миленко Јовановић за ББЦ на српском.

„До оваквог развоја метеоролошке ситуације дошло је када је артички ваздух са севера континента преко источне Европе дошао на Балкан, све до Средоземља.

„Узимајући у обзир да тај артички ваздух јесте хладан, он не може да прими много влаге јер не долази са Атлантика и Средоземља, па је то био један сув процес, током којег је пало помало снега пре свега на југу и југозападу Србије.

„Али падавине нису биле обилне", додаје он.

Мраз прети воћкама у цвету

Иако се чини да смо заглављени између два годишња доба, метеоролог каже да ће се температуре које су тренутно испод просека, за неколико дана вратити у нормалу.

„Што значи да ова промена код људи није изазвала ништа друго сем непријатности", додаје Јовановић.

Ипак, јутарњи мразеви могу да угрозе воће у цвету, што касније може довести до смањења рода.

Најосетљивија фаза је прецветавања воћа и, ако се појаве већи плодови, мраз не може значајно да умањи род, већ само да га оштети, рекао је раније професор Зоран Кесеровић са Пољопривредног факултета у Новом Саду, за ББЦ на српском.

ПОГЛЕДАЈТЕ ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ БЕОГРАДА (субота) и КРАГУЈЕВЦА (недеља)

Шта су термичке промене атмосфере?

За пролеће су карактеристичне нагле промене времена, падавина, температуре ваздуха, јер су другачији термички услови у атмосфери, објашњава Јовановић.

Термичке промене атмосфере односе се на промене температуре и топлотног стања ваздуха.

Оне настају због варијација у сунчевом зрачењу, утицаја облака, ветра и других метеоролошких фактора.

Током дана, на пример, температура ваздуха брже расте услед сунчевог загревања тла, док ноћу спорије опада него зими, а сезонске промене додатно утичу на то, додаје он.

Ове варијације играју кључну улогу у формирању временских услова и дугорочних климатских образаца.

„Земља се хлади ноћу, а ваздух се греје искључиво од подлоге, а Сунце греје подлогу.

„Ако је хладна подлога зими, охлади се и ваздух који је инертан, слабо покретан", каже Јовановић.

Због „температурних инверзија, односно неуобичајеног распореда температуре (која са висином расте уместо опада) време на планини топлије него у нижим пределима или котлинама."

Додатан проблем у урбаним срединама представља аерозагађење, сматра он.

„Док траје сезона ложења и смањење падавина, нема ветра и хладан је ваздух.

„Ово је време са честим ветром, падавинама и променама времена уз заврштак грејне сезоне може помоћи да се квалитета ваздух у градовима знатно побољша", закључује метеоролог Јовановић.

Најниже и највише априлске температуре

У Београду се температура ваздуха мери од 1888. године.

Најнижа априлска температура у главном граду од -3,4 степени Целзијуса забележена је 7. априла 2003.

Друге две најхладније температуре су -2,8°Ц 9. априла 2003. и -2,5°Ц 3. априла 1944.

Рекорди снежног покривача у априлу (Београд):

Април 2023:

Хладан и влажан, оборен рекорд снежног покривача.

Један од најхладнијих априла у последњих 20 година.

Април 2024:

Четврти најтоплији април у Србији од 1951.

Рекорди максималне дневне температуре 15. априла у: Нови Сад, Неготин, Крушевац, Црни Врх.

Највећи број „летњих дана" (Тмаx ≥ 25°Ц) у Београду и Смедеревској Паланци.

Два топлотна таласа у већем делу Србије.

У Индији се спремају за топлотни удар

Док се на Балкану смењују сунце и снег, у Индији се за ову недељу најављују изузетно високе температуре, између осталог и у главном граду Делхију.

Индијска метеоролошка служба саопштила је да се у северним и централним деловима земље може очекивати да максималне температуре пређу 40 степени Целзијуса.

Издало је жуто упозорење што значи да би висока температура могла да изазове сметње на здравље беба, старијих и људи са хроничним болестима.

У северној Индији се дешавају топлотни таласи између априла и јуна, али последњих година, стручњаци кажу да глобално загревање и климатске промене утичу да екстремне температуре стигну раније и да трају дуже.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]