Под стресом сте? Састављање списка ствари које треба да урадите могло би да помогне

Ако имате проблема да заспите, можда ћете открити да је једна од ствари због које остајете будни забринутост колико тога морате да урадите наредног дана, нарочито ако има недовршених задатака.

У студији у којој су учествовали запослени у једној немачкој ИТ компанији, они који су имали незавршене задатке на крају радне недеље били су склонији томе да размишљају о пословним проблемима током викенда од оних који су мање-више решили све своје обавезе.

Истраживачица Кристина Сајрек са Универзитета у Триру написала је да су њихови резултати указали на то да „сазнање да нисте завршили задатке од протекле недеље појачава „персервативну когницију код запослених и омета им сан преко викенда, чак и више од притиска самих рокова".

Они са незавршеним задацима такође су чешће имали поремећен сан током викенда.

„Персеверативна когниција" су сталне мисли о негативним стварима које су се десиле у прошлости или би могле да се десе у будућности.

Недеља увече уме да буде посебно тешка.

Ако сте спавали дуже тога јутра, можда нисте толико поспани у време за спавање као обично.

Сутрадан ћете морати да се вратите на посао и да се суочите са свим тим незавршеним задацима, заједно са, без сумње, неким потпуно новим.

Шта, дакле, можете да урадите да спречите да вас те ускомешане бриге одрже будним?

Могли бисте да бројите овце.

Могли бисте неко време да читате књигу, пребацивши се у измаштани свет далеко од свих тих ваших брига.

Могли бисте се сконцентришете на дисање и сензације које можете да осетите око себе.

Или можете да укључите светло и саставите списак ствари које морате да урадите.

Јесте, тако је, предлажем да намерно призовете ствари које морате да урадите и које вас толико брину.

И, још и више од тога, предлажем да их све запишете. Црно на бело.

Могли бисте да помислите да је то последња ствар која ће функционисати, али студија спроведена у САД је показала да је то изненађујуће ефикасан метод.

Мајкл Скалин, директор Лабораторија за неуронауку сна и когницију на Универзитету Бејлор у САД затражио је од једне групе волонтера да саставе списак непосредно пре него што оду на спавање, и то свега што су постигли тога дана.

О друге групе затражио је да састави списак свега онога што тек треба да ураде, свега онога у вези са задацима које морају да заврше сутрадан и у наредних неколико дана.

На крају је друга група брже заспала.

И колико брже? Ни мање ни више него девет минута.

Научници се нису ослонили на властиту процену волонтера о њиховом сну (која није увек тачна), већ су потврдили кад су они будни а кад спавају посредством студије сна познате као полисомнографија.

Током оваквих истраживања постављају се сензори на главу и друге делове тела да би се пратили мождани таласи, дисање и покрети.

Може слободно да се каже да Скалинова студија није велика, али постоји психолошки механизам који би могао да објасни зашто је он добио резултате које је добио.

То се зове „когнитивно растерећивање" и догађа се кад особа предузме физичке кораке да олакша властити ментални терет.

Ако окренете мапу тако да одговара распореду улице испред вас, то је пример когнитивног растерећивања.

Ви уклањате део менталног напора који морате да уложите да бисте се оријентисали, стога смањујући притисак на мозак.

Када правите списак обавеза у време одласка на спавање, практично преносите задатке из вашег ума на парче папира (или у телефон ако тако више волите а сигурни сте да вас то неће одвући на друштвене мреже или у ваш инбокс).

На овај начин имате мању потребу да размишљате о њима док покушавате да заспите.

И уместо да вам се задаци насумично комешају у глави, они су организовани у некакав ред.

Они су „заведени", ако то може тако да се каже, и спремни су за решавање кад за то дође време.

Додатни бонус је да не морате да се бринете да ћете их заборавити.

Боље је да се запише сваки конкретан задатак, уместо да се користе опште назнаке, иако ће то чинити ваш списак дужим.

Студија професора Скалина показала је да су заузети људи који су направили спискове од више од десет задатака заспали у просеку 15 минута брже од људи који нису састављали такве листе.

Они су такође заспали шест минута брже оних који су записивали само штуре листе.

Дакле, нека оне буду детаљне.

Све ово би могло да вам звучи као превише посла кад сте уморни и само желите да спавате.

Али могло би да вам се исплати.

Записивање ваше листе ствари које треба да урадите пре него што се одјавите неће вам учинити живот мање заузетим, али би могло да вам помогне да се наспавате и да мало мање бринете.

А кад коначно стигне тај сутрашњи дан, бићете унапред спремни за њега зато што већ имате списак свега што треба да урадите.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]