Лидер ХТС-а није једини играч у будућности Сирије која се убрзано мења

„Долетели су овде забринути због исламиста" – овако је један извор описао расположење арапских министара спољних послова када су стигли у Доху, на хитне разговоре са циљем да се у Дамаску избегну хаос и крвопролиће.

У року од неколико сати, моћна исламистичка група која је била главни покретач напретка побуњеника јавила је да је стигла у центар сиријске престонице.

Лидер Хајата Тахрира ал Шама (ХТС) Абу Мухамед ал-Џолани, тријумфално је објавио „заузимање Дамаска".

Он сада уместо надимка користи право име, Ахмед ал-Шара, као показатељ његовог изненадног успона до много веће, националне улоге.

Засигурно ће, после изненадног окончања пола века репресивне владавине породице Асад, одиграти одлучујућу улогу у дефинисању новог сиријског поретка.

Али лидер организације коју су Уједињене нације (УН) и западне земље прогласиле терористичком, није једини кључни играч на сиријској сцени која се убрзано мења.

„Ова прича још није написана", упозорава Мари Форестије, више саветница за Сирију при Европском институту за мир.

Она и други посматрачи, који су случајно присуствовали годишњем Форуму у Дохи, истичу да је друга побуњеничка група, недавно названа Јужни оперативни центар, у сарадњи са људима што живе у граду, била прва која је продрла у престоницу.

Међу овим снагама доминирају борци из бивше Слободне сиријске армије (ФСА), која је 2011. године, на самом почетку устанка, тесно сарађивала са западним силама.

„Игра почиње сада", рекла је Форестије, описујући почетак овог судбоносног новог поглавља обележеног експлозијама прославе на улицама, али и критичним питањима о томе шта ће се даље дешавати.

Док је исламистички Хајат Тахрир-ал Шам (ХТС) продирао запанујућом брзином, наилазећи на веома слаб отпор, то је покренуло побуњеничке снаге и у другим деловима Сирије, баш као и налет локалних оружаних група, жељних да добију важну улогу у њиховим областима.

„Борба против Асадовог режима била је лепак који је одржао ову де факто коалицију на окупу", каже Томас Жуно, експерт за Блиски исток из Дипломске школе за јавне и међународне односе са Универзитета у Отави, који је такође у Дохи.

„Сад кад је Асад побегао, одржавање јединства међу групама које су га срушиле са власти представљаће изазов", каже он.

У групе спада савез парамилитарних снага, назван Сиријска национална армиија, који има подршку Турске и који је, попут ХТС-а, доминирао ћошком северозападне Сирије.

На североистоку, напредују углавном групе из Курдских сиријских демократских снага (СДФ) и биће чврсто решене да задрже оно што су освојиле.

Али амбициозни лидер ХТС-а је приграбио највећу пажњу јавности.

Његова реторика и историјат су се сада нашли под лупом Сиријаца, баш као и суседних престоница, али и много даље од тога.

Командант чија се милиција први пут појавила као огранак Ал Каиде одвојила се 2016. од ове џихадистичке групе и од тада се трудила да улепша свој имиџ.

Он годинама шаље помирљиве поруке у иностранство, а сада умирује многе сиријске мањинске заједнице да немају чега да се плаше.

„Његове поруке се прихватају са опрезом", каже Форестије.

„Али не можемо да заборавимо протеклих осам година његове ауторитарне владавине и историјата."

Владавина ХТС-а, и политичке и паравојне организације, у конзервативној покрајини Идлиб, била је обележена оснивањем радне администрације назване Влада спаса.

Она је подразумевала ограничену слободу вероисповести, али је била обележена и репресивним мерама.

У другом највећем сиријском граду Алепу, првој урбаној области коју је заузео ХТС у муњевитом продору, његови борци су се трудили да докажу да су способни за владавину.

Група такође шаље умирујуће поруке земљама попут Ирака да се рат неће прелити преко граница.

Други суседи, међу њима и Јордан, брину да би успех исламиста из комшилука могао да охрабри незадовољне милитантне групе у оквиру његових властитих граница.

Турска, која ће готово сигурно одиграти кључну улогу, има сопствених брига.

Оне се тичу СДФ-а као терористичке групе, повезане са турском забрањеном курдском групом ПКК, и неће оклевати да интервенише војно и политички, као што је то чинила годинама, ако њени властити интереси буду били угрожени.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је на Форуму у Дохи да је „недопустиво" да група коју је назвао терористима, што је била очигледна референца на ХТС, преузме контролу у Сирији.

Те вечери ми је специјални изасланик УН за Сирију Геир Педерсон рекао да је дошло до „новог разумевања нове реалности".

Регионални министри спољних послова, међу њима и бивши верни савезници председника Асада Иран и Русија, затечени у раскораку овим спектакуларним развојем догађаја, и даље позивају на напоре да се осмисли инклузиван политички процес.

Са тим се слаже и Педерсен.

„Ово мрачно поглавље оставило је дубоке ожиљке, али данас се с опрезном надом окрећемо отварању новог — поглављу мира, помирења, достојанства и инклузије свих Сиријаца", рекао је он после његових састанка овде у Дохи.

Многи посматрачи делују невољно да извлаче брзе закључке о томе каква врста власти ће изнићи у земљу познатој по различитим хришћанским и муслиманским верским групама.

„Не желим још да размишљам у том правцу", рекао је један западни дипломата на питање за било какву забринутост због могућег строгог исламистичког поретка.

„Тек смо започели са ХТС-ом, који су извели државни удар без крвопролића."

Жуно се слаже с њим.

„За сада, добро је напросто прихватити историјски пад једног од најбруталнијих режима из последњих деценија", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]