Јесу ли хришћани прогоњени у Нигерији као што тврди Трамп

Амерички председник Доналд Трамп тврди да су америчке снаге напале групу звану Исламска држава (ИСИС) у Нигерији, оптуживши је за „нападе и сурова убиства, превасходно невиних хришћана“.

Трамп је недељама претио да ће предузети кораке после више месеци оптужби носилаца кампања и политичара у Вашингтону да исламистички екстремисти систематски нападају хришћане у овој западноафричкој земљи.

Али ББЦ је открио да је неке податке на основу којих су донети ти закључци јако тешко верификовати.

У септембру је популарни телевизијски водитељ и комичар Бил Мар подигао улог описавши оно што се дешава као „геноцид“.

Говорећи о групи Боко Харам, рекао је да су „они убили више од 100.000 хришћана од 2009. године, и да су спалили 18.000 цркава“.

Сличне цифре почеле су такође да узимају маха на друштвеним мрежама.

Влада у Абуџи успротивила се овим тврдњама описавши их као „тешко извитоперавање стварности“.

Она није негирала да у земљи има смртоносног насиља.

Али званичници су рекли да „терористи нападају све који одбацују њихову убилачку идеологију - муслимане, хришћане и атеисте подједнако“.

Друге групе које прате политичко насиље у Нигерији кажу да је број хришћана који су убијени много нижи и тврде да су већина жртава џихадистичких група муслимани.

Нигеријски аналитичар безбедности Кристијан Ани рекао је да иако су хришћани нападани у склопу шире стратегије ширења терора, није могуће потврдити тврдње да се хришћани циљано нападају.

А Нигерија се суочава са разним безбедносним кризама широм земље, не само насиљем џихадистичких група, а оне имају различите узроке и не треба их међусобно мешати.

Око 220 милиона становника ове земље отприлике су подељени на две једнаке половине између следбеника ове две религије, са муслиманима који су у већини на северу, где се одвија већина напада.

Шта кажу амерички политичари?

Истакнути тексашки сенатор Тед Круз води кампању по овом питању већ неко време и, позвавши се на сличне цифре као и Мар 7. октобра, написао је на Иксу да је „од 2009. године у Нигерији извршен масакр над више од 50.000 хришћана и да је уништено више од 18.000 цркава и 2.000 хришћанских школа“.

У мејлу ББЦ-ју, његов кабинет јасно је ставио до знања да, за разлику од Мара, сенатор ово не назива „геноцидом“, већ описује као „прогон“.

Али Круз је оптужио нигеријске званичнике да „игноришу и чак омогућују масовно убиство хришћана од исламистичких џихадиста“.

Трамп је, понављајући ове речи, описао Нигерију као „обешчашћену земљу“, рекавши да влада „наставља да омогућује убијање хришћана“.

Нигеријска влада је порекла ово, рекавши да даје све од себе да се избори са џихадистима.

Неки званичници су такође поздравили могућност да САД помогну у борби против побуњеника, док год се то не ради једнострано.

Власти сасвим сигурно имају проблема да зауздају насилне џихадистичке групе и криминалне мреже - чини се да скоро сваке недеље има нека нова вест о нападима или отмицама.

Боко Харам, озлоглашен по отмици девојчица из Чибока пре нешто више од деценије, активан је од 2009. године, али његове активности су сконцентрисане на североисток, са већинским муслиманским становништвом.

Никле су и друге џихадистичке групе, међу њима и Исламистича држава покрајине Западне Африка, али оне такође оперишу на североистоку.

Број погинулих хришћана које наводе неки у Америци јесу узнемирујуће, али је тешко проценити њихову тачност.

Одакле им такве бројке?

Кад су у питању извори података, у подкасту из септембра Круз је се директно позвао на извештај из 2023. године Међународног друштва за грађанске слободе и владавину права (ИнтерСосајети), невладине организације која надзире и прати кршења људских права у читавој Нигерији.

Његов кабинет такође је послао ББЦ-ју велики број линкова на онлајн текстове о овом питању, а већина се позива на ИнтерСосајети.

Мар није одговорио на ББЦ-јев захтев за обелодањивање извора његових бројки, али имајући у виду извесне сличности са бројкама које је користио Круз, делује вероватно да се и он позивао на рад ИнтерСосајетија.

За податке који би могли да обликују америчку политику према Нигерији, рад ИнтерСосајетија је прилично нетранспарентан.

У извештају објављеном у августу, који је био амалгам претходних истраживања и ажурираних бројки за 2025. године, рекао је да су џихадистичке групе у Нигерији убиле више од 100.000 хришћана за 16 година од 2009. године.

Он такође наводи да је током тог периода погинуло и 60.000 „умерених муслимана“.

ИнтерСосајети није објавио списак извора по ставкама, отежавши верификацију укупног броја смрти који наводи.

У одговор на ову критику, организација је рекла да је „готово немогуће навести све наше извештаје и референце које датирају све до 2010. године.

„Наш лаки метод је да узмемо њихову статистику из резимеа и додамо је на наша свежа открића или налазе како бисмо саставили наше нове извештаје.“

Али извори података на које се позива ИнтерСосајети у властитим извештајима не одражавају објављене бројке.

Шта је са људима убијеним 2025?

Бавећи се смртима из само ове године, ИнтерСосајети је закључио да је између јануара и августа убијено нешто више од 7.000 хришћана.

Ово је још један број који је био много дељен на друштвеним мрежама.

Поделио га је и републикански конгресмен Рајли М. Мур, водећег гласа по овом питању у Представничком дому (доњем дому америчког Конгреса).

ИнтерСосајети је навео списак 70 медијских извештаја као неке од извора за његове налазе о нападима на хришћане 2025. године.

Али у отприлике пола ових случајева, оригинална вест не помиње верски идентитет жртава.

На пример, ИнтерСосајети се позвао на извештај Ал Џазире о нападу извршеном у североисточној Нигерији, рекавши да је према овој новинској организацији „Боко Харам отео не мање од 40 земљорадника, углавном хришћана, у области Дамбоа у држави Борно“.

Али извештај Ал Џазире не помиње да су жртве биле „углавном хришћани“, као што то наводи ИнтерСосајети.

ИнтерСосајети је рекао за ББЦ да он спроводи даље анализе како би идентификовао њихово порекло, не објаснивши како су то тачно урадили у овом случају.

Јесу поменули њихово познавање локалне популације и коришћење „извештаја хришћанских медија“.

Кад се сабере број смрти поменут у овим извештајима на које се позива ИнтерСосајети, то не даје наведени збир од 7.000 смрти.

ББЦ је сабрао број смрти из 70 извештаја и открио да је укупни збир око 3.000 смрти.

Изгледа и да је о неким нападима извештавано више него једном.

Да би објаснио овај мањак, ИнтерСосајети каже да је такође урачунао број људи за које верује да су умрли у заробљеништву и обухвата сведочанства очевидаца које не може јавно да обелодани.

Ко стоји из убистава?

Увршћени на листи починилаца су исламистичке екстремистичке групе као што су Боко Харам, али и пастири Фулани.

Фулани су углавном пастирска муслиманска етничка група која живи широм Западне Африке и традиционално зарађује за живот одгојем стоке и оваца.

Уврштавање Фуланија, које ИнтерСосајети описује као „џихадисте“, у озвештаје, међутим, извор је извесне контроверзе у Нигерији око тога како та убиства треба категоризовати.

Иако су пастири углавном муслимани, многи истраживачи овог поља одбацују опис овога као верски сукоб, рекавши да је његов узрок често приступ земљишту и води.

Фулани улазе у сукоб и са муслиманским и са хришћанским заједницама широм Нигерије.

Аналитичар безбедности Ани тврди да је „рећи да су они џихадисти претеривање".

„То нема никакве везе с тим. Више има везе са одметнутим и криминалним елементима“.

Конфиденс Мекхари, виши аналитичар безбедности у консултантској фирми посвећеној Африци СБМ Интелиџенс, каже да сукоби често избијају због етничких тензија и конкуренције за ресурсе.

„Они можда нису етничке природе - желе да отму земљу, желе да прошире територију, али што више заједница раселе и што више верских храмова нападну, више се ове ствари доживљавају у том светлу.“

ИнтерСосајети такође помиње оно што су у Нигерији познати као бандити, рекавши да су то углавном етнички Фулани са североистока земље, који учествују у отмицама и имају историјат убијања и хришћана и муслимана.

Ко води кампање?

Забринутост око претњи са којима се суочавају нигеријски хришћани већ је дуже време тема међу политичарима у Сједињеним Америчким Државама и међународним хришћанским групама.

Ранијих година, ово питање је у Америци потезао Домородачки народ Бијафре (ИПОБ), група која је забрањена у Нигерији а бори се за одметнуту државу на углавном хришћанском југоистоку.

Нигеријска војска је оптужила ИнстерСосајети за повезаност са ИПОБ-ом, али је НВО негирала било какву везу.

Једна друга биафранска сепаратистичка група такође је тврдила да је одиграла кључну улогу у промовисању наратива о „хришћанском геноциду“ у америчком Конгресу.

Биафранска републиканска влада у егзилу (БРГИЕ) описала је то као „изузетно оркестриране напоре“, рекавши да је ангажовала фирме за лобирање и сусрела се са америчким званичницима, међу њима и Крузом.

Сенатор је одбио да коментарише.

Шта кажу друге истраживачке групе?

Бројке ИнстерСосајетија су много веће од било ког другог извора података о броју убијених хришћана у Нигерији.

АЦЛЕД, који пажљиво прати насиље у Западној Африци, изнео је веома другачије бројке.

Извори за његове објављене налазе могу лако да се прате и провере.

Њихов виши аналитичар Лед Стјуарт није директно коментарисао извештаје ИнтерСосајетија, али је рекао за ББЦ да би број од 100.000 смрти, којом се барата на друштвеним мрежама, обухватила сво политичко насиље у Нигерији и зато не би било истинито рећи да је то број хришћана убијених од 2009. године.

АЦЛЕД је утврдио да су нешто мање од 53.000 цивила - и муслимана и хришћана - пријављени као жртве циљаног политичког насиља од 2009. године.

Гледајући само период од 2020. до септембра 2025. године, АЦЛЕД каже да је око 21.000 цивила било убијено у отмицама, нападима, сексуалном насиљу и употреби експлозива.

Он је идентификовао 384 инцидената у којима су циљано били нападнути хришћани од 2020. до септембра 2025. године, а у којима је погинуло 317 људи, што значи да они чине само врло мали проценат убијених.

За своје изворе, АЦЛЕД се ослања на традиционалне медије, друштвене мреже кад извештаји могу да се верификују, групе за заштиту људских права, као и локалне партнере.

А Трампове бројке?

У објави на његовој друштвеној мрежи Истина (Трутх Социал) крајем октобра, Трамп је навео број од убијених 3.100 хришћана.

Позивао се на извештај Опен Дорс (Отворена врата) за смрти у 12 месеци од октобра 2023. године, рекао је званичник Беле куће.

Опен Дорс је добротворна организација која истражује прогон хришћана широм света.

У извештајима пишу да иако је погинуло 3.100 хришћана, у истом 12-месечном периоду такође је убијено 2.320 муслимана.

Опен Дорс такође на листу починилаца сврстава оно што назива „Фулани терористичким групама“ и каже да су они одговорни за скоро трећину убијених хришћана у области централне Нигерије познатој као Средњи појас током тих 12 месеци.

„Хришћани се и даље циљано нападају, али исто тако Фулани екстремисти све више циљано нападају и муслимане“, рекао је Франс Вирман, виши истраживач Опен Дорс.

Аналитичари кажу да на северозападу земље има много насилних напада на џамије и муслиманске заједнице.

„Могло би се рећи да је до то део шире несигурности у земљи“, каже Мекхари.

„Разлог зашто се не сматра да ово има верску димензију је због пуке чињенице да су људи који спроводе нападе над муслиманима и сами муслимани.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]