Суочена са демографском катастрофом, Украјина плаћа замрзавање сперме војника

Максим нема проблем да прича о његовој сперми.

Заправо, волео би да више људи у украјинској војсци говори о плодности, или да барем о томе размишља.

„Наши мушкарци гину. Украјински генски фонд нестаје.

„Ово је питање опстанка наше нације", каже ми у телефонском разговору војник који је на положају негде близу источне линије фронта.

Овај 35-годишњак служи у Националној гарди Украјине, а када је недавно отишао на одсуство, супруга га је наговорила да оде у клинику у Кијеву и остави узорак сперме.

Узорак је замрзнут бесплатно, у оквиру програма помоћи војницима.

Ако Максим погине, његова супруга може да искористи узорак и покуша да добије дете које су обоје одувек желели.

Али он каже да његова замрзнута сперма у сваком случају може да буде кључна за стварање породице.

„Било да сте у самом центру борби, или 30 или чак 80 километара у позадини, нема гаранције да сте безбедни", каже војник, објашњавајући да руски дронови који име лете изнад глава представљају сталну претњу.

„То значи стрес, а то може да има утицај - репродуктивна способност опада.

„Зато морамо да размишљамо о будућности и будућности наше украјинске нације".

Криопрезервација

На почетку руске инвазије 2022. године, приватне клинике које врше вантелесну оплодњу почеле су војницима и војникињама да нуде такозвану криопрезервацију (поступак замрзавања и чувања биолошког материјала на изузетно ниским температурама).

Могли су бесплатно да замрзну сперму или јајне ћелије, у случају да буду рањени у борби или да им плодност буде угрожена.

Следеће године украјинска скупштина је регулисала ово питање да би се обезбедило државно финансирање.

„Наши војници бране нашу будућност, али могу да изгубе сопствену, па смо желели да им пружимо ту прилику", каже посланица Оксана Дмитријева, која је учестоввала у изради овог закона.

„То је подршка њима да касније могли да користе њихову сперму".

Првобитни закон је изазвао негодовање људи, јер је предвиђао да се сви узорци униште после смрти донора.

То је изашло на видело када је ратна удовица покушала да добије дете помоћу замрзнуте сперме њеног мужа, али јој није било дозвољено.

Закон је у међувремену измењен, тако да се сада узорци војника бесплатно чувају до три године после њихове смрти и доступни су партнеру уз претходну писану сагласност.

Циљ програма је и решавање демографске кризе која је у Украјини постојала и пре инвазије Русије, али је додатно погоршана великим бројем погинулих мушкараца, од којих су многи међу најмлађима и најздравијима у земљи.

Затим, постоји и проблем милиона људи, углавном жена, који су напустили земљу као избеглице.

И данас, четири године касније, многи су и даље у иностранству јер се живот у Украјини не поправља.

То је било очигледно када сам се састала са посланицом у лобију хотела, где смо разговарале у капутима, јер због немилосрдних руских ракетних напада на електроенергетску мрежу, ове зиме су хиљаде зграда у Кијеву ледене.

„Размишљамо и о будућности и о свим младим људима које смо изгубили.

„Морамо да их надокнадимо", каже Дмитријева.

„Ово је мали корак ка побољшању демографске ситуације".

Током посета фронту, посланица подстиче војнике да разговарају о сексуалном животу и проблемима са плодношћу, и да размисле о замрзавању сперме.

„У почетку им буде јако непријатно, али разговарамо, па им кажем да пренесу другима, и онда долазе и то ураде", каже она.

„Ако имају ову прилику, зашто да не?

„Неће да шкоди!".

Програм замрзавања сперме

Државни Центар за репродуктивну медицину у Кијеву почео је да прима војнике у програм „замрзавања сперме" у јануару.

До сада се пријавило тек десетак њих, али клиника верује да ће се то променити када више војника сазна за овај програм.

„Очекујемо велики прилив. Имамо велика очекивања", каже директорка клинике Оксана Холикова док ме води ка лабораторији где се биоматеријал прикупља, припрема и чува.

У великим резервоарима држе се дугачке, уске епрувете пуне сперме.

Пролазак кроз тихе ходнике открива скривене последице рата - само једно новорођенче у кревецу и једна жена која се порођа.

Од почетка рата, број трудница које долазе у клинику је преполовљен.

„Ако су жене под стресом, могу да имају проблеме са менструацијом.

„Све је повезано", истиче Холикова.

„Око 60 одсто мојих пацијенткиња користи антидепресиве, а међу њима су и оне које имају нападе панике због ракета и дронова".

Друге пате од онога што она назива „синдром одложеног живота" - одлагање важних животних одлука, међу којима је и рађање деце.

„Жене се плаше трудноће ако ће морати да трче у склоништа због бомбардовања".

Судска пресуда

Дакле, Украјини је потребно свако могуће новорођенче.

Али закон о помоћи породицама војника не функционише увек глатко.

Катерина Малишко и њен супруг Виталиј дуго су покушавали да добију бебу.

Она верује да је њихов проблем да она затрудни природним путем изазван, или барем погоршан, ратом.

„Сав тај стрес и непроспаване ноћи", каже Катерина.

„Свака ноћ је као лутрија, не знате да ли ћете се ујутру пробудити".

Млади пар би ове године славио четврту годишњицу брака, можда и са бебом.

Прошле зиме имали су три оплођене јајне ћелије у клиници за вантелесну оплодњу и требало је да се врате у Катеринину материцу.

А онда је Виталиј погинуо.

„Био је то директан погодак вођеном ракетом, није имао никакву шансу", каже она.

Катерина отворено говори о њеној борби да настави да живи без супруга.

Њена бол је постала још снажнија када јој је клиника саопштила да нема право да употреби замрзнуте ембрионе нити Виталијеву сперму.

„Они би то чували, али ја нисам могла то да користим", каже она.

Посланица Оксана Дмитријева интервенисала је директно у неким клиникама да би обезбедила лечење породица војника.

Али признаје да и нови закон ипак треба „дотерати".

Гласање о неколико амандмана на закон заказано је на пролеће.

Али Катерина, очајна и скрхана тугом, морала је да се обрати суду и тек после шест емоционално исцрпљујућих месеци, судија је коначно пресудио у њену корист.

„Прочитала сам пресуду и седела сам тамо и плакала.

„Јер то је била наша породица.

„Предуго смо чекали на то и толико тога смо прошли", каже Катерина.

„Истовремено сам осећала радост и тугу јер сам морала да се борим за моја права.

„Али сам желела да то урадим, да одам почаст мом мужу".

Катерина још није спремна да покуша да добије дете, јер се осећа превише крхко.

Не нада се ни да ће се рат ускоро завршити, што би јој омогућило да роди у мирној земљи.

„Ако сада направимо компромис, за шта су онда толики људи погинули?".

Тако реагује на идеју да би Украјина могла да се одрекне територија за које је Виталиј погинуо, да би Русија обуставила инвазију.

Али Катерина жели могућност да има дете њеног мужа када буде спремна за то.

„Мислим да деца наших погинулих војника треба да имају шансу да живе, да имају право да живе у земљи за коју су њихови родитељи дали животе".

Са тим је сагласан Максим, који је на фронту и у сталној опасности.

„Зато сам то урадио и то је сјајно", каже ми војник у телефонском разговору.

„Јер можда ме сутра неће бити.

„Али моја супруга ће имати моју сперму и моћи ће да је користи.

„То ми је брига мање".

Максим сматра да је највећи проблем како наговорити мушкарце да се пријаве за програм.

Погледајте видео: Младе Украјинке се осећају 'сломљено и празно' због рата

Директорка клинике у Кијеву Оксана Холикова, присећа се разговора са једним ратним ветераном који јој је рекао да му војници долазе уплакани јер имају проблеме са сексуалним односима са партнеркама или са зачећем.

„Мушкарци су затворени, али има много психолошких проблема", признаје Максим.

Зато предлаже да се војницима приликом мобилизације каже да замрзну сперму, као што дају узорке ДНК за идентификацију у случају да погину.

„Људи оклевају јер морамо више да причамо о овоме и објаснимо зашто је то важно", закључује војник.

„Јер ми мушкарци нећемо ништа да урадимо док нам то не гурнете пред нос и натерате нас".

Додатно извештавање: Тетијана Данкевич

Погледајте видео о Рускињама које одлазе у Аргентину да би се породиле

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk