Норвешка метеоролошка ракета која је умало изазвала нуклеарни рат

Норвешка ракета, испаљена 25. јануара 1995. године да би проучавала Поларну светлост, погрешно је доживљена у Русији као надолазећи нуклеарни пројектил на директној путањи до Москве.

Током нешто више од сат времена тог леденог зимског дана, свет се сусрео са најгором ноћном мором Хладног рата.

Једне ни по чему посебне среде после подне, војни техничари на смени у радарском станицама широм северне Русије приметили су злокобну тачкицу на њиховим екранима.

Ракета је била лансирана негде уз норвешку обалу и узбрано пристизала.

Куда се упутила и да ли је представљала претњу?

На крају кајева, већина је претпостављала да су такве нуклеарне тензије нестале заједно са Берлинским зидом.

За оне који су надзирали небо, импликације су биле застрашујуће.

Они су знали да један пројектил испаљен из америчке подморнице у тим водама може да пребаци осам нуклеарних бојевих глава до Москве за 15 минута.

Порука је убрзано пренета командним ланцем до тадашњег руског председника Бориса Јељцина.

Он је постао први светски лидер који је активирао „нуклеарну актовку“, кофер који садржи инструкције и технологију за детонирање нуклеарних бомби.

Од окончања Другог светског рата, државе наоружане нуклеарним оружјем водиле су политику одвраћања, засновану на идеји да ако зараћене стране изврше масивне нуклеарне нападе, то ће довести до узајамно загарантованог уништења.

У тим напетим тренуцима, Јељцин и његови саветници морали су хитно да одлуче да ли да одговоре.

Као што сви знамо сада, овај забрињавајући ланац догађаја није се завршио катастрофом.

Упркос повећаним напетостима, прича је завршила као забавни прилог на крају вечерњих вести, са све црнохуморном песмом Тома Лерера „Сви ћемо отићи заједно кад будемо ишли“/... сви прожети ужареним сјајем“.

Wе Wилл Алл Го Тогетхер Wхен Wе Го/... алл суффусед wитх ан инцандесцент глоw

Светска тржишта валута су се уздрмала, док су политичари, војне вође и новинари провели махнитих сат времена покушавајући да дођу до информација.

Водитељ ББЦ-ја Џереми Паксмен је приметио:

„Пре него што одемо, ваља напоменути да нуклеарни рат није избио данас, упркос најбољим напорима руске новинске агенције.

„У 13.46 сати почели су да пристижу извештаји који су се позивали на московску новинску агенцију Интерфакс да је Русија оборила надолазећу ракету.

„Новинари, који су мислили да ће добити најбоља седишта за Армагедон, одмах су позвали Министарство одбране.

„Промућкани, али непотресени портпарол одважно је рекао: 'Сигуран сам да Британци нису испалили никакве ракете на Русију.'“

Портпарол Пентагона није знао да каже ништа више од тога, рекавши: „Све што имамо су извештаји о извештајима“.

Сат времена касније, они који су били свесни потенцијалне кризе могли су поново нормално да дишу.

Интерфакс је исправио извештај написавши да је, иако је руски систем раног упозорења регистровао лансирање пројектила, ракета слетела на норвешку територију.

Касније је званичник одбране у Норвешкој потврдио да је лансирање извршено у миру.

Оно је било саставни део рутинског научног истраживачког програма на цивилном ракетном полигону како би се прикупиле информације о Поларној светлости, јединственом метеоролошком феномену познатијем као Аурора бореалис.

Ракета је слетела као што је и било планирано у море близу забитог арктичког острва Спицберген, далеко од руског ваздушног простора.

Сатима након што се знало да је извештај лажан, неименовани извори руске одбране рекли су за Интерфакс да је „сувише рано рећи“ да ли је намера лансирања била да тестира њихов радарски систем раног упозорења.

Русија је била осетљива поводом сопствених способности противваздушне одбране још од 1987. године, кад је западнонемачки тинејџер Матијас Руст успео да прелети више од 750 километара кроз сваки совјетски одбрамбени штит у авиону са једним мотором и да слети пред капијом Кремља.

Сада је Хладни рат већ био окончан, али је то био знак да су неки руски званичници остали нервозни по питању нуклеарне претње.

„Био сам престрављен кад сам чуо за пажњу коју је привукло наше рутинско лансирање“, рекао је норвешки научник Колбјорн Адолфсен, који је био на састанку кад су почели да пристижу панични телефонски позиви.

Оно што је било још чудније је да је недељама пре тога, Норвешка већ обавестила Москву о планираном лансирању.

Адолфсен је сугерисао да су Руси реаговали можда зато што је ово било први пут да се ракета ауроре бореалис попела на толико високу балистичку путању, достигавши надморску висину од скоро 1.500 километара.

Међутим, он каже да то није требало да представља изненађење.

„Порука је била послата преко Министарства спољних послова 14. децембра свих земљама којих се то тиче да ћемо извршити лансирање“, рекао је он.

А опет, некако, упозорење није стигло тамо где је требало.

Био је то отрежњујући подсетник како једна једина пропуштена порука може да има потенцијално катастрофалне последице.

Погледајте видео: 'Тражим аурору бореалис да бих видео сина'

Још од праскозорја нуклеарног доба, било је више тесних промашаја него што би човек волео да верује.

Не ради се само о крупним догађајима као што је Кубанска криза из 1962. године, што је вероватно најближе што је Хладни рат довео до избијања потпуног нуклеарног рата САД и Совјетског савеза.

ББЦ је 2020. године известио о томе како су лажне узбуне покретали сви од лабудова селица и Месеца до компјутерских грешака и свемирских временских услова.

Један авион је 1958. године случајно испустио нуклеарну бомбу у породичну башту, срећом побивши само тамошње пилиће.

Два америчка војна авиона су се 1966. године срушила над забитим шпанским селом - један од њих је носио четири нуклеарна оружја.

Још колико 2010. године, америчке ваздухопловне снаге су накратко изгубиле контакт са 50 ракета, оставши без начина да се открије или заустави аутоматско лансирање.

Опасан тренутак

Многи у Русији су ономад одбацили Јељциново саопштење да је први пут употребио нуклеарну актовку као пуко разметање, чији је циљ био да одврати пажњу од рата у Чеченији који је тада био у току.

„Заиста сам јуче први пут употребио 'црни' кофер са дугметом који увек носим са собом“, рекао је он за новинску агенцију Интерфакс дан после.

„Неко је можда одлучио да нас тестира, зато што медији све време извештавају да је наша војска слаба“, додао је.

Извештај Њузнајта о паници због норвешке ракете можда је био лакомислен, али мишљења о озбиљности инцидента се разликују.

За једног бившег званичника ЦИА, био је то „убедљиво најопаснији тренутак ере нуклеарног оружја“

„Никада пре лидер ниједне нуклеарне силе није заиста отворио еквивалент руске 'нуклеарне актовке' у ситуацију у којој је доживљена права претња, и где је моментална одлука да се покрене Армагедон била могућа“, написао је војни саветник Питер Прај.

Међутим, истраживач УН-а за нуклеарно разоружање Павел Подвиг је рекао: „Ако бих рангирао ове догађаје, вероватно бих му дао 3 од 10".

„Било је много озбиљнијих инцидената током Хладног рата.“

Чак је сугерисао да је сценарио са нуклеарном актовком можда био режиран за Јељцина дан касније.

Руски нуклеарни стручњак Владимир Дворкин је рекао да норвешка узбуна није представљала „ама баш никакву“ опасност.

„Чак и кад вам систем упозорења да сигнал о масивном нападу, нико никада неће донети такву одлуку, чак ни ирационални лидер уплашен да је испаљена једна ракета.

„Мислим да је ово била празна претња“, рекао је за Вашингтон пост 1998. године.

Пет дана после инцидента, радио ББЦ је јавио да је Русија за узбуну окривила „неспоразум“ који не сме да се понови.

Портпарол Министарства спољних послова рекао је да су Норвежани поступили у складу са нормалном процедуром и да нема никакве зловоље према њима.

Иако је катастрофа била избегнута, остаје забринутост што једна безазлена метеоролошка ракета може да изазове толику панику.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk