Пожар оставио пустош: ББЦ у једном од спаљених села на југу Србије

Спаљена клупа, гарави зидови, урушен кров, а око куће суве трске, угљенисане греде, коров и комадићи бетона.

Мирис спаљеног и даље нагриза ноздрве.

Неколико метара низбрдо, нове рушевине.

Почетком јула, у само 48 сати, пламен је прогутао две куће Александра Милосављевића у селу Тмава, надомак Куршумлије на југу Србије.

Једну само што је реновирао, а за другу га везује прегршт успомена из детињства.

„Ватрогасци покушавају да угасе ватру, али пламен непрестано избија из зида и шири се.

„Гледаш како гори, а немоћан си - у само неколико минута све је нестало", прича Милосављевић очију пуних суза, за ББЦ на српском.

Топлички округ којем припада и село Тмава, био је међу најугроженијим почетком јула када је у катастрофалним пожарима изгорело више десетина кућа, помоћних грађевина, трактора и стотина хектара имања, шума, воћњака и растиња.

Тмава је 12 километара удаљена од Куршумлије, окружена планинама.

„Горело је на све стране, где год да си погледао, видео си ватру.

„Као у хорор филму", прича ми таксиста док јездимо неравним путељком између шљивика и пространих ораница, сада махом пустих и спаљених.

Оно мало кућа што је преостало је раштркано, а многе су биле запуштене и пре пожара.

Попут многих села у Србији, и Тмава је из године у годину све празнија - мештани одлазе у потрази за послом и бољим условима живота.

Остало је тек неколико десетина становника.

Школе одавно нема, а ни било какве здравствене установе, док је пут пропао и лош.

„Још нас је и ово снашло", добацује таксиста не скидајући поглед са волана.

Није познато шта је изазвало овако јаке пожаре, и истрага је у току.

Врло је могуће да су „жице на бандерама варничиле и да их је јак ветар разносио", мисли Милосављевић.

'Језив призор'

Милосављевић је 7. јула био на путу.

Јавили су му да гори кућа, тек реновирана.

Требало је да заврши још фасаду и да се коначно пресели са супругом из Куршумлије у његово, каже, омиљено место, на чијим пропланцима је одрастао, кријући се у њивама.

Радове је пре много година започео његов отац, а Александар их је довршио.

Стигао је неколико сати пошто су му јавили да се ватра шири, затекавши „језив призор" - пепео и гареж прекрили су готово све.

Није прошао ни дан, и букнуо је нови пожар и прогутао Милосављевићеву стару породичну кућу неколико метара низ падину, у којој су одрастали његов прадеда, деда и отац.

„Понудио бих вам да седнете, али нема где", каже ми.

После пожара је са пријатељима рашчистио шут и спаљено грање.

Прилаз кући је и даље видно оштећен, надомак је гомила цигли и стара приколица на којој су преостале дрвене греде.

Плочице у купатилу и унутрашњи зидови куће су црни попут Александрових руку, од вишедневног брисања чађи и накупљене трулежи.

Све жице су истопљене.

Последњих дана покушава да прекрије готово уништену кућу.

Падала је киша, а плоча је без заштите, те страхује да не буде још веће штете.

„Ако плоча падне, онда нема сврхе да било шта поправљам.

„Да закрпимо бар нешто", говори тихо и слеже раменима.

Неколико стотина метара даље, стрм шљунковит пут води до комплетно спаљеног домаћинства чика Станоја, како га мештани зову.

Трагови незаустављивог пожара дубоко су урезани на сваком педљу земље: од спрженог растиња, изгорелих фасада, до гаравих остатака дрвене грађе.

Домаћина нема, само хрпа изломљених грана, наслон столице и преполовљено дебло који попут немих сведока, уместо људи, дочекују на улазу у газдинство.

Мало ниже, под импровизованом стрехом, стоје два угљенисана точка трактора.

На благој узбрдици стоји једноспратница, сада без крова, којој је ватра нагризла фасаду.

Чини ми се да ће сваког тренутка да се сруши и оно мало ћерамиде што је остало.

Надомак је велика дубока рупа.

Назирем поклопац конзерве и гумену ципелу, а нешто даље су остаци нечега што подсећа на шталу - четири разрушена камена зида.

Под ногама пуцкетају спаљена трава и грање.

На супротном крају, неколико десетина километара даље, поред пута којим се иде ка Луковској бањи, затичем зидове некадашње фабрике дрвета.

Покушавам да избегнем мутне баре, настале претходне ноћи.

Прескачем зарђале мердевине и док се провлачим кроз металне спаљене греде, срећем старијег мушкарца.

Корача тихо, у једној руци држи пластичну канту пуну шута, другом се придржава.

Славиша је у овој фабрици био пословођа и задесио се на послу када је са неколицином колега видео како се шире варнице са оближње ливаде.

„Ветар је само разносио", описује.

Успели су да угасе први налет ватре, али је ветар био толико јак да се пламен поново спустио до фабрике.

Средња хала није била прекривена лимом и жишке су се убрзано шириле.

„Пламен се разбуктао и све је почело да гори", показује ми руком ка рушевинама фабрике.

У почетку није било довољно ни ватрогасаца, јер је горело на све стране око Куршумлије, каже.

„Почело је све да се урушава и видело се да нема помоћи", говори.

Седам дана пошто је већина пожара у овом крају угашена, ватрогасци су се 14. јула борили са новим.

Најкритичније је поново било у општинама Куршумлији и Житорађи, где је ванредна ситуација и даље била на снази.

Од почетка јула регистровано је 3.538 пожара, „што никада до сада није забележено", а само 7. јула било их је 628, саопштило је Министарство унутрашњих послова.

Влада Србије је претходно формирала Комисију за санацију штета насталих због пожара и обезбедила 350 милиона динара за помоћ угроженима.

„Сви којима су изгореле куће, добиће веће и боље", обећао је Александар Вучић, председник Србије.

Штета се и даље процењује.

Александар Милосављевић се пријавио за помоћ, иако је још нема.

Из општине су, каже, одмах дошли, направили записник и сликали, а помагали су и у гашењу пожара.

„Пошто су изгореле и дрвене бандере, нестала је струја, те пумпа није могла да вуче воду, што је отежавало гашење.

„Брзо су постављене бетонске бандере по селима и вода и струја су пуштене", каже.

Студенти који месецима предводе протесте у Србији тражећи одговорност за погибију 16 људи у паду надстрешнице у Новом Саду, организовали су прикупљање помоћи угроженима од пожара.

На неким налозима на друштвеним мрежама студената у блокади тврди се да су им мештани рекли да не смеју да приме помоћ, јер их представници власти наводно уцењују да у супротном неће добити обећану државну помоћ и осигурања.

Милосављевић не зна ништа о томе.

Корачамо по узаном, рашчишћеном плочнику.

И даље не може да верује да се све одиграло у само неколико минута.

Зна да није једини ког је снашла несрећа, па не кука, каже.

„Има људи којима је изгорело домаћинство са комплетним помоћним зградама и сва механизација.

„Од штете вајде нема, да смо здрави па како сви, тако ћемо и ми", одмахује руком у знак поздрава.

Погледајте како су шумски пожари буктали широм Северне Македоније

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]