НИС добио лиценцу ОФАК-а до 23. јануара, каже Београд, али још нема потврде Вашингтона

Неколико сати пре него што су се поклопиле казаљке и стигла нова, 2026. година, Радио-телевизија Србије (РТС) објавила је, позивајући се на изворе у америчкој администрацији, да је Канцеларија за контролу иностране имовине (ОФАК) продужила оперативну лиценцу за рад Нафтне индустрије Србије до 23. јануара.

РТС тврди да би до тада би могли да се заврше и преговори руског Гаспрома, већинског власника НИС-а, са мађарским МОЛ-ом о куповини удела.

Првог дана 2026, председник Србије Александар Вучић индиректно је потврдио да МОЛ преговара са руском страном о куповини НИС-а.

НИС ће одмах после празника почети да набавља и прерађује нафту, а Рафинерија се враћа у рад око 18. јануара, извештава агенција Бета.

„Надам се да ће дотле Руси и Мађари да свој посао заврше", рекао је Вучић.

Продужетак лиценце значи да ће рафинерија у Панчеву после 36 дана моћи да настави са радом, написала је на Instagramу министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

ББЦ на српском је контактирао ОФАК, али није добио одговор о продужењу лиценце.

Влада Хрватске је у објави на друштвеној мрежи Икс саопштила да је ОФАК издао и лиценцу хрватском нафтоводном оператеру ЈАНАФ за наставак транспорта нафте НИС-у до 23. јануара 2026.

Нафта са светских тржишта управо преко ЈАНАФ-а стиже у Србију.

Нафтна индустрија Србије је артерија целокупног привредног живота земље, а њено функционисање угрожено је због америчких санкција које су од октобра на снази.

Вучић је 20. децембра је рекао да је „поносан на грађане и снагу државе која више од 70 дана, без капи нафте, успева да одржи пуну стабилност енергетског система".

Међутим, полако истиче рок до којег су српске власти дале руским власницима да продају НИС - Вучић је раније управо поменуо 15. јануар.

„Желимо да будемо фер према руској страни, дамо им више времена, да покажемо колико нам је стало и до пријатељства и да будемо добар домаћин било којој инвестицији", изјавио је Вучић раније новинарима.

Национализације неће бити зато што „нисмо ни комунисти, ни фашисти", рекао је више пута до сада.

На традиционалној годишњој конференцији за новинаре, која уобичајено траје сатима, Путин је 19. децембра рекао очекује да ц́е „пријатељска Србија" испунити обавезе према заједничкој компанији, НИС-у.

Претходно је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров први пут јавно коментарисао могућност национализације, за коју је рекао да је могућа, али под одређеним условима.

Подсетио је да у међувладином споразуму Србије и Русије пише да је национализација немогућа без обостране сагласности.

„Можда се решење састоји у томе да се нађе начин како да НИС даље ради, без обзира на оне могућности које имају САД да би се то предузеће казнило", рекао је Лавров 11. децембра на округлом столу за амбасадоре у Москви на питање амбасадора Србије Момчила Бабића.

Недуго затим, Вучић је изјавио да би волео да чује идеје Русије како да се реши питање НИС-а, а да се избегну казне САД.

„Супер, ако може. Једва чекамо.

„Ми ћемо све да урадимо да они који су власници капитала буду задовољни власници њиховог капитала.

„А ако је функционисање немогуће, ми ћемо да платимо онако како господи и пристојним и нормалним државама и приличи", рекао је Вучић раније новинарима.

Скупштина Србије је почетком децембра усвојила амандман на предлог закона о буџету за 2026. који захтева додатна издвајања за енергетску сигурност и стабилност земље.

Тиме је издвојено додатних 164 милијарде динара, односно око 1,4 милијарде евра.

Првобитно је било планирано свега 600 милиона динара за ову намену.

Рафинерија нафте у Панчеву претходно је обуставила рад због недостатка сирове нафте, услед америчких санкција.

Опширније шта то заправо у пракси значи за живот у Србији - ОВДЕ.

Србија је спремна да 50 дана „трпи све последице, да Рафинерија не ради, да ништа не ради, јер ћемо се снаћи и обезбедити довољно снабдевање тржишта", истакао је раније Вучић.

Погледајте видео: Шта ако рафинерија у Панчеву обустави рад

Хоће ли Народна банка обуставити платни промет са НИС-ом?

Ово је једно од питања које такође лебди у ваздуху.

Недуго пошто је Вучић објавио рок Русима, Народна банка Србије (НБС) објавила је да ће прекинути пословање, односно платни промет са НИС-ом, ако до предвиђеног рока не добије лиценцу за пословање.

Централна банка Србије је образложила да ће та мера бити предузета како не би на било који начин била доведена у питање стабилност домаћег финансијског система, односно како би платни промет у земљи несметано функционисао.

Од увођења америчких санкција, на пумпама НИС-а није било могуће плаћати гориво Мастеркард и Виза картицама, али јесте Дина (и наравно, готовином).

Пошто је Дина картица у платном систему НБС, то би значило да ни њоме не би било могуће плаћање горива на пумпама.

Не би било могуће ни плаћање готовином.

Почетком децембра, Вучић је рекао да „платни промет са НИС-ом остаје бар до 7. децембра, а после ћемо видети, идемо дан за даном".

До данас, међутим, НИС није искључен из платног промета, а његове бензинске станице широм Србије и даље раде.

Прочитајте ОВДЕ посебан текст коме би све затварање бензинских станица НИС-а могло да створи проблеме.

Погледајте видео: Како санкције НИС-у утичу на мене

О судбини НИС-а

Судбина НИС-а, артерије привредног организма Србије, месецима 'виси у ваздуху'.

Америчке власти најавиле су почетком године увођење санкција руским енергетским компанијама - Сургуњефту и Гаспромњефту - у намери да ограниче приходе којим Москва финансира рат у Украјини.

Међу њима је и НИС, у којем је Гаспром, односно ћерка фирма Гаспромњефт, већински власник.

Санкције су одлагане више пута, да би у октобру ступиле на снагу.

Америчком Секретаријату за финансије (ОФАЦ) пре шест дана поднет је захтев за продужење лиценце за НИС, како би компанији био омогућено несметано пословање током трајања преговора о промени власничке структуре.

Одговора и даље нема.

Без дотока нафте до 13. фебруара смо у потпуном колапсу, изјавио је Вучић на ванредној седници владе 16. новембра.

Чекајући купца

Као решење су помињане бројне опције, мање или више реалне - од куповине дела власништва од руског Гаспромњефта, преко стечаја.

Руски власници пристали су да продају њихов део власништва у НИС-у, који износи 56,15 одсто, изјавила је 19. новембра Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике.

Коме - још није познато.

Вучић је раније рекао да Руси преговарају са три потенцијална купца.

Није рекао о коме је реч.

Име треће стране се не саопштава зато што је реч о пословним разговорима озбиљних компанија, каже министарка Ђедовић Хандановић.

Док они не буду готови, или бар најважнији детаљи не буду дефинисани, није озбиљно да се о томе прича, додала је.

„Од јавности се ништа не крије", изјавила је министарка раније за РТС.

„Наш захтев је јасан - да рафинерија у Панчеву мора да настави рад и да се што пре обезбеди нови доток сирове нафте".

Међутим, рафинерија је од 25. новембра у процесу обустављања производње, док се чека одлука Американаца о оперативној лиценци.

Душан Бајатовић, директор Србијагаса, као потенцијалне купце НИС-а, у разговору за РТС, навео је арапске земље, али није искључио ни европске или америчке компаније.

Коришћење девизних резерви за куповину НИС-а не би била популарна мера, каже Бајатовић.

„Ја знам да држава има довољно пара на рачуну, најнепопуларнија мера су девизне резерве и злато.

„Да ли је нама злата вредно да НИС настави рад? Ја мислим да јесте", рекао је.

Власти у Москви су рекле да заједно са Београдом „траже најбоље решење" и да ће се у тој потрази „ослањати на међувладин споразум из 2008. године".

„У садашњим условима, ми и наши српски партнери морамо да тражимо оптимално решење како бисмо превазишли вештачки изазване проблеме које је створила америчка администрација.

„Уверени смо да су наши српски пријатељи, као и ми, искрено заинтересовани да заштите нашу билатералну сарадњу од спољног мешања", изјавила је Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова.

САД прете секундарним санкцијама Србији

Истог дана када је објављена намера Руса да продају већински удео у НИС-у, гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је да је централна банка добила упозорење о могућности увођења такозваних секундарних санкција, због НИС-а.

Могућност увођења секундарних санкција је озбиљна претња" и врло озбиљно смо је схватили, рекла је она новинарима.

„Добили смо упозорење као ентитет који сарађује са пословним ентитетом који је под санкцијама. То за нас јесте озбиљно упозорење", рекла је Табаковић на представљању извештаја о инфлацији.

Централна банка Србије није добила прецизније објашњење шта би те секундарне санкције тачно значиле, додала је.

Од повратка у Белу кућу у јануару ове године, амерички председник Доналд Трамп донео је низ политичких и економских одлука како би, образлагао је, заштитио привреду и интересе САД.

То се пре свега односи на увођење нових, виших царина многим земљама у свету, међу којима је и Србија.

Али у последње време прети или је неким земљама, попут Индије, увео додатне намете због пословања са Русијом.

Индија је због трговине са руским партнерима жртва тих секундарних санкција.

Трампова администрација прети - али то још није потврђено - увођењем царина од чак 500 одсто свима који тргују са Русијом.

Фрустриран због неуспелих преговора са руским председником Владимиром Путином о окончању рата у Украјини, који се ближили четвртој години, Трамп је почео да кажњава како руске фирме, тако и из неке из других земаља које раде са руским партнерима.

Недавно су уведене санкције двема великим руским нафтним компанијама - Лукоилу и Росњефту.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]