ОФАК продужио лиценцу НИС-у до 20. марта, каже министарка енергетике

Док се чека одобрење Канцеларије за контролу стране имовине Министарства финансија Сједињених Америчких Држава (ОФАК) споразума руске компаније Гаспромњефт и мађарског МОЛ-а о продаји вец́инског удела у Нафтној индустрији Србије (НИС), министарка енергетике и рударства Србије је објавила да је ОФАК још једном продужио оперативну лиценцу за рад до 20. марта.

„НИС може да настави да допрема сирову нафту, да је прерађује у рафинерији у Панчеву и да настави редевно да снабдева тржиште нафтним дериватима", рекла је Ђедовић Хандановић за Радио-телевизију Србије.

ОФАК је у писму српском Министарству финансија навео и под којим условима важи оперативна лиценца, пренео је РТС, 23. јануара.

ББЦ на српском је контактирао ОФАК, али није добио одговор о продужењу лиценце.

ОФАК је продужио оперативну лиценцу за рад НИС-а у јануару и фебруару.

НИС је почетком 2026. почео да набавља и прерађује нафту, а Рафинерија нафте Панчево, која је претходно обуставила рад због недостатка сирове нафте услед америчких санкција - враћа се у рад.

Влада Хрватске је тада на друштвеној мрежи Икс саопштила да је ОФАК издао и лиценцу хрватском нафтоводном оператеру ЈАНАФ за наставак транспорта нафте НИС-у.

Нафта са светских тржишта управо преко ЈАНАФ-а стиже у Србију.

Нафтна индустрија Србије је артерија целокупног привредног живота земље, а њено функционисање угрожено је због америчких санкција које су од октобра на снази.

МОЛ и Гаспромњефт су потписали куповину од 56,15 одсто удела Гаспромњефта у НИС-у, саопштио је МОЛ.

Закључење трансакције, између осталог, захтева одобрење ОФАК-а, као и „друга владина и државна одобрења у Србији", а уговор о купопродаји би требало да буде потписан најкасније до 31. марта 2026.

У току су и преговори са Националном нафтном компанијом Абу Дабија (АДНОЦ), из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ), о њеном уласку у НИС-а као мањинског акционара, додали су из мађарске компаније.

Српски званичници су претходно дали руским власницима рок да продају НИС до 15. јануара.

„Желимо да будемо фер према руској страни, дамо им више времена, да покажемо колико нам је стало и до пријатељства и да будемо добар домаћин било којој инвестицији", изјавио је тада Александар Вучић председник Србије.

Национализације неће бити зато што „нисмо ни комунисти, ни фашисти", рекао је више пута.

На традиционалној годишњој конференцији за новинаре, која уобичајено траје сатима, Путин је 19. децембра рекао очекује да ц́е „пријатељска Србија" испунити обавезе према заједничкој компанији, НИС-у.

Претходно је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров први пут јавно коментарисао могућност национализације, за коју је рекао да је могућа, али под одређеним условима.

Подсетио је да у међувладином споразуму Србије и Русије пише да је национализација немогућа без обостране сагласности.

„Можда се решење састоји у томе да се нађе начин како да НИС даље ради, без обзира на оне могућности које имају САД да би се то предузеће казнило", рекао је Лавров 11. децембра на округлом столу за амбасадоре у Москви на питање амбасадора Србије Момчила Бабића.

Погледајте видео: Шта ако рафинерија у Панчеву обустави рад

Скупштина Србије је почетком децембра усвојила амандман на предлог закона о буџету за 2026. који захтева додатна издвајања за енергетску сигурност и стабилност земље.

Тиме је издвојено додатних 164 милијарде динара, односно око 1,4 милијарде евра.

Првобитно је било планирано свега 600 милиона динара за ову намену.

Рафинерија нафте у Панчеву претходно је обуставила рад због недостатка сирове нафте, услед америчких санкција.

Опширније шта то заправо у пракси значи за живот у Србији - ОВДЕ.

Србија је спремна да 50 дана „трпи све последице, да Рафинерија не ради, да ништа не ради, јер ћемо се снаћи и обезбедити довољно снабдевање тржишта", истакао је раније Вучић.

Хоће ли Народна банка обуставити платни промет са НИС-ом?

Ово је једно од питања које такође лебди у ваздуху.

Недуго пошто је Вучић објавио рок Русима, Народна банка Србије (НБС) објавила је да ће прекинути пословање, односно платни промет са НИС-ом, ако до предвиђеног рока не добије лиценцу за пословање.

Централна банка Србије је образложила да ће та мера бити предузета како не би на било који начин била доведена у питање стабилност домаћег финансијског система, односно како би платни промет у земљи несметано функционисао.

Од увођења америчких санкција, на пумпама НИС-а није било могуће плаћати гориво Мастеркард и Виза картицама, али јесте Дина (и наравно, готовином).

До данас, међутим, НИС није искључен из платног промета, а његове бензинске станице широм Србије и даље раде.

Прочитајте ОВДЕ посебан текст коме би све затварање бензинских станица НИС-а могло да створи проблеме.

Погледајте видео: Како санкције НИС-у утичу на мене

О судбини НИС-а

Судбина НИС-а, артерије привредног организма Србије, месецима 'виси у ваздуху'.

Америчке власти најавиле су почетком године увођење санкција руским енергетским компанијама - Сургуњефту и Гаспромњефту - у намери да ограниче приходе којим Москва финансира рат у Украјини.

Међу њима је и НИС, у којем је Гаспром, односно ћерка фирма Гаспромњефт, већински власник.

Санкције су одлагане више пута, да би у октобру ступиле на снагу.

САД прете секундарним санкцијама Србији

Истог дана када је објављена намера Руса да продају већински удео у НИС-у, гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је да је централна банка добила упозорење о могућности увођења такозваних секундарних санкција, због НИС-а.

Могућност увођења секундарних санкција је озбиљна претња" и врло озбиљно смо је схватили, рекла је она новинарима.

„Добили смо упозорење као ентитет који сарађује са пословним ентитетом који је под санкцијама. То за нас јесте озбиљно упозорење", рекла је Табаковић на представљању извештаја о инфлацији.

Централна банка Србије није добила прецизније објашњење шта би те секундарне санкције тачно значиле, додала је.

Од повратка у Белу кућу у јануару ове године, амерички председник Доналд Трамп донео је низ политичких и економских одлука како би, образлагао је, заштитио привреду и интересе САД.

То се пре свега односи на увођење нових, виших царина многим земљама у свету, међу којима је и Србија. Врховни суд САД оборио је ту одлуку, али је Трамп најавио нове царине.

Али у последње време прети или је неким земљама, попут Индије, увео додатне намете због пословања са Русијом.

Индија је због трговине са руским партнерима жртва тих секундарних санкција.

Трампова администрација прети - али то још није потврђено - увођењем царина од чак 500 одсто свима који тргују са Русијом.

Фрустриран због неуспелих преговора са руским председником Владимиром Путином о окончању рата у Украјини, који се ближи четвртој години, Трамп је почео да кажњава како руске фирме, тако и из неке из других земаља које раде са руским партнерима.

Недавно су уведене санкције двема великим руским нафтним компанијама - Лукоилу и Росњефту.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk