Ко су кардинали који бирају следећег папу и одакле они долазе

После смрти папе Фрање у 88. години и његове сахране, кардинали из читавог света окупиће у Ватикану да би изабрали његовог наследника у тајновитом вишевековном процесу познатом као конклава.

Али одакле су ти кардинали и хоће ли промењена геополитика Римокатоличке цркве утицати на гласање?

Ко има право гласа?

Тренутно 252 кардинала чине Кардиналски збор, од чега су 135 млађи од 80 година и стога имају права да гласају за новог папу.

Ово је највећи број кардинала с правом гласа у историји Католичке цркве.

Кардинали су виши чланови свештенства Католичке цркве и обично заређени бискупи.

Папа Фрања је наименовао велику већину кардинала старости са правом гласа, њих 108, док су остале изабрали његови претходници папа Бенедикт Шеснаести и свети Јован Павле Други.

Неки стручњаци за Ватикан тврде да је папа Фрања, први латиноамерички папа и први неевропски понтифик још од 8. века, свесно испунио збор у покушају да осигура наставак његовог напреднијег и инклузивног наслеђа.

Црква која се мења

Географска заступљеност збора променила се током дванаестогодишњег понтификата папе Фрање.

По први пут у историји, Европљани више не чине већину кардинала старости с правом гласа, они сада чине 39 одсто кардинала с правом гласа, што је пад у односу на 52 одсто из 2013. године.

Међу 108 кардинала с правом гласа у односу на њихове године које је наименовао папа Фрања, 38 одсто долази из Европе, 19 одсто из Латинске Америке и са Кариба, 19 одсто из Азијско-пацифичког региона, 12 одсто из подсахарске Африке, седам одсто из Северне Америке, и четири одсто са Блиског Истока и из Северне Африке.

Број неевропљана је укупно 73.

Ова промена ка више светски заступљеној Католичкој цркви је тренда који је започео у 19. веку, каже доктор Мајлс Патенден, историчар Католичке цркве са Универзитета у Оксфорду.

Пре тога, кардинали су били готово искључиво Европљани и углавном Италијани.

Патенден каже да је папа Фрања веровао да Збор треба да буде што репрезентативнији за све католичке заједнице, без обзира на то колико су мале.

То објашњава због чега је долазило до наименовања у земљама као што су Монголија, Алжир и Иран током његовог папства уместо у Ирској или Аустралији, објашњава Патенден.

Да ли географија утиче на гласање?

У јавности ће кардинали рећи да географија не утиче на њихову одлуку, али је у пракси то врло вероватно фактор, истиче Патенден.

Он каже да многи кардинали са југа приватно верују да је дошло време за још једног папу из њиховог региона, посебно из Азије или Африке, док многи Европљани, нарочито Италијани, сматрају да папство треба да се врати међу њих.

Постоји и подела између кардинала који живе у Риму, где се налази Ватикан, и оних који не живе.

Многи италијански кардинали радили су много дуже једни уз друге него са колегама са југа, напомиње Патенден, и склонији су томе да гласају као кохезивни блок.

Политичка идеологија ће такође играти важну улогу у гласању.

„На пример, много латиноамеричких кардинала је прилично напредно", каже Патенден.

„Они су веома другачији од афричких кардинала, који су уопштено гледано прилично конзервативни, а савези се склапају по географској припадности."

Како се гласа

Током трајања конклаве, кардинали су одсечени од спољног света и ускраћен им је приступ телефонима, интернету и новинама.

Они одседају у Каси Санта Марта, петоспратној гостинској кући у граду Ватикану, и сваки дан иду пешке до Сикстинске капеле, где се гласање одиграва у тајности.

Сваки кардинал исписује властити избор на парче папира и ставља га у велику сребрно-позлаћену урну.

Победнику је потребна двотрећинска већина да би био изабран.

Док се све то дешава, католици чекају на оближњемТргу Светог Петра, гледајући како легендарни дим излази из димњака Сикстинске капеле: црни дим значи да није донета одлука, а бели значи да је изабран нови папа.

Нови папа, који мора формално да прихвати улогу испред Кардиналског збора, обично се појављује на балкону који гледа на Трг Светог Петра у року од сат времена од његовог избора.

Најдужа конклава у историји трајала је две године и девет месеци, почев од 1268. године, али у скорија времена су оне биле много краће, у просеку три дана од раног 20. века.

Папа Фрања и његов претходник папа Бенедикт Шеснаести, који је умро последњег дана 2022. године, били су изабрани за само два дана.

Нема очигледног фаворита

Од Фрањине смрти, многа имена била су предложена за потенцијалне наследнике - од кандидата из Италије преко Канаде и Гане до Филипина.

Патенден каже да су разговори међу кардиналима већ започели да би се видело постоји ли подршка за једног или два кандидата.

Међутим, каже он, резултат је тешко предвидети.

„За разлику од избора лидерства неке политичке странке, где осигуравање траженог броја гласова гарантује победу, овај процес подразумева више од простог правила већине", каже он.

„Влада осећај да Црква мора да достигне одређени степен сагласности кроз консензус, што значи да је важно не отуђити мањине."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]