Како су папе из Африке промениле хришц́анство и поклониле Дан заљубљених

Данас претежно муслиманска, северна Африка је некада била срце хришћанског света, одакле су потекле папе који су оставили дубок траг у историји хришћансства.

Они су били папе на простору Римског царства, које је обухватало територију данашњег Туниса, североисточног Алжира и обале западне Либије.

„Северна Африка била је Библијски појас ране хришћанске цивилизације”, каже професор Кристофер Белито, историчар на Универзитету Кину у Сједињеним Америчким Државама (САД).

Данас се многи католици у Африци надају да ће после више од 1.500 година, папа бити са афричког континента.

У наставку представљамо тројицу папа афричког порекла и како су утицали на то да хришћани славе Дан Светог Валентина и Ускрс недељом.

Сва тројица су канонизовани.

Папа Виктор Први (189. - 199.)

Претпоставља се да је папа Виктор Први био берберског порекла.

Био је поглавар Католичке цркве у време када су хришћане повремено прогониле римских власти због одбијања да се поклоне римским божанствима.

Најпознатији је по томе што је установио да се Ускрс слави у недељу.

У 2. веку, поједине хришћанске заједнице у римској провинцији Азији (територија данашње Турске) славиле су Ускрс истог дана када и Јевреји Пасху, која може да падне било који дан у недељи.

Међутим, хришћани у западном делу Римског царства веровали су да је Исус васкрсао у недељу, па је Ускрс требало увек да пада на тај дан.

Расправа о томе када се догодило васкрсење постала је веома спорно питање.

Ова такозвана „ускршња контроверза” симболизовала је шире поделе између Истока и Запада, и отворила питање да ли хришћани треба да следе јеврејске обичаје.

Папа Виктор Први сазвао је први римски синод, сабор црквених великодостојника, да би се разрешио овај сукоб.

Запретио је да ће екскомуницирати бискупе који буду одбили да прихвате његову одлуку.

„Био је довољно моћан да дословно све привуће на исту страну”, професор Белито каже за ББЦ.

То је био невероватан подухват с обзиром на то да је Виктор био бискуп Рима у време када је хришћанство било забрањено у Римском царству, додаје историчар.

Још једно важно наслеђе папе Виктора Првог је увођење латинског као заједничког језика у Католичкој цркви.

Пре тога, старогрчки је био главни језик католичке литургије, као и службене комуникације у Римокатилочкој цркви.

Сам Виктор Први је говорио и писао на латинском језику, који је тада био широко распрострањен у северној Африци.

Папа Милтијад (311. - 314. нове ере)

Верује се да је папа Милтијад рођен у Африци.

Током његовог понтификата, римски цареви су почели да прихватају хришћанство, које је на крају постало званична религија у Римском царства.

Пре тога, прогон хришћана био је распрострање у различитим периодима римске историје.

Ипак, професор Белито истиче да Милтијад није био заслужан за ову промену, већ је, како каже, „био прималац римске благонаклоности”, а не велики преговарач.

Римски цар Константин Велики је поклонио Милтијаду палату, чиме је постао први папа који је добио званичну резиденцију.

Константин му је такође дао дозволу да гради базилику Светог Ивана Латеранског, која је данас најстарија јавна црква у Риму.

Иако савремене папе живе и раде у Ватикану, католици и данас Латеранску базилику понекад називају „мајком свих цркава”.

Папа Геласије Први (492. - 496. н. е.)

Геласије Први је једини од тројице папа из Африке за кога историчари верују да није рођен на том континенту.

„Постоји запис да је... рођен у Риму.

„Дакле, не знамо да ли је икада живео у северној Африци, али изгледа јасно да је био северноафричког порекла”, објашњава професор Белито.

По мишљењу професора Белита, Геласије Први је био најзначајнији од поглавара Римокатоличке цркве из Африке.

Геласије Први је широко признат као први папа који је званично носио титулу „намесника Христовог”, израз који означава папину улогу као Христовог представника на Земљи.

Развио је и познату доктрину „о два мача”, која наглашава раздвојене, али равноправне моћи цркве и државе.

Геласије Први је том доктрином направио кључну разлику да су обе моћи поверене цркви од Бога, која је затим световну власт делегирала држави, чиме је црква постала врховна.

„Касније, током средњег века, папе су понекад покушавали да ставе вето на избор цара или краља, тврдећи да им је Бог дао ту моћ”, каже професор Белито.

Геласије Први се памти и по одлучној реакцији током Акакијеве шизме, првог великог раскола између источног и западног хришћанства који је трајао од 484. до 519. године.

Током тог периода, Геласије је снажно заступао примат Рима и папског ауторитета над целокупном хришћанском црквом, источном и западом, чиме је, према мишљењу стручњака, превазишао све његове претходнике.

Геласије је одговоран и за установљење једног од данас популарних празника - Дана Светог Валентина, познатијег као Дан заљубљених, који се и даље обележава сваке године 14. фебруара у част хришћанског мученика Светог Валентина.

По неким предањима, Валентин је био свештеник који је тајно венчавао парове упркос забранама римског цара Клаудија Другог.

Историчари верују да Дан Светог Валентина потиче од Луперкалија, римске светковине љубави и плодности, и да је Геласије Први тако покушао да паганске обичаје претвори у хришћанске.

Како су изгледали папе из Африке?

Професор Кристофер Белито каже да не постоји ниједан поуздан извор на основу кога би прецизно могло да се каже како су ова тројица папа изгледала.

„Морамо да имамо на уму да се ни у Римском царству, а ни у средњем веку, на расу није гледало на начин на који се то чини данас.

„То није имало никакве везе са бојом коже”, Белито каже за ББЦ.

„Људи у Римском царству нису се бавили расом, већ етничком припадношћу”.

Професорка Филомена Муаура са Универзитета Кењате у Кенији објашњава да је у римско доба Африка била веома мултикултурно друштво, где су живеле заједнице Бербера и Пуна, ослобођени робови и људи који су долазили из Рима.

„Северна Африка била је изразито мешовита средина, а представљала је и важну трговачку руту у раној антици”, истиче Муаура.

„Већина људи који су живели у областима Римског царства нису се идентификовали са одређеним етничким групама, већ су се сматрали Римљанима”, додаје она.

Зашто од Геласија Првог није изабран ниједан папа из Африке?

Верује се да ниједан од 217 папа који су изабрани после Геласија Првог није потицао из Африке.

„Црква у северној Африци је ослабљена услед многих историјских околности, међу којима су пад Римског царства, али и упад муслимана [у северну Африку] у 7. веку”, каже професорка Муаура.

Међутим, неки стручњаци тврде да то што је ислам преовлађујућа вероисповест у северној Африци не објашњава у потпуности чињеницу да ниједан папа са овог континента није изабран више од 1.500 година.

Професор Белито објашњава да је избор папе годинама био „италијански монопол”.

Ипак, сматра да постоји велика могућност да наредни папа буде из Азије или Африке, с обзиром да је данас број католика већи на јужној него на северној хемисфери.

Заправо, данас се католичанство шири брже у Подсахарској Африци него било где друго у свету.

Најновији подаци показују да је 2023. године у Африци било 281 милион католика, што је око 20 одсто свих верника Римокатоличке цркве у свету.

Тројица кардинала из Африке су тренутно у трци за наследника папе Фрање - Фридолин Амбонго Бесунгу из Демократске Републике Конга, Питер Турксон из Гане и Робер Сара из Гвинеје.

Међутим, професорка Муаура истиче да, иако је хришћанство у Африци изузетно снажно, „моћ Католичке цркве је и даље на северу, тамо где је одувек било и ресурса”.

„Можда ће, ако Римокатоличка црква на афричком континенту настави да јача и буде могла самостално да се издржава, доћи време и да коначно добијемо папу из Африке”, закључује она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]