Ела ал-Шамахи о ББЦ серији Човек: 'Да разумемо ко смо и одакле потичемо'

Панта реи - све тече.

Ова старогрчка филозофска фраза, која означава да је све у вечитом покрету и подложно промени, добро описује људску врсту и њену историју, али и каријеру британске научнице Але ал-Шамахи, надимка Ела.

Када је са 18 година као муслиманска мисионарка, уписала Лондонски универзитетски колеџ, желела је да „оповргне Дарвинову теорију" еволуције.

Неколико деценија касније, као еволуциона биолошкиња, води документарну ББЦ емисију Човек (Human) управо о томе.

Серије попут ових су изузетно важне, да бисмо „разумели ко смо и одакле потичемо", сматра Ал-Шамахи.

„Емотивна је и покреће", па имаш осећај као да си све то доживео, каже водитељка.

Британска истраживачица јеменско-сиријског порекла води гледаоце кроз 300.000 дугу историју људске врсте у пет епизода и исто толико сати документарног програма.

Поред мноштва нових сазнања, серија из 2025. приказује како приликом појаве Хомо сапиенса у Африци „нисмо били сами", већ је тада постојало најмање шест других људских врста, а испитује и како смо у тој конкуренцији постали доминантни облик живота на планети.

„Не знамо тачну природу тог односа, да ли су били мирољубиви или насилни, али знамо да смо се укрштали и делили планету једни са другима", каже Ела ал-Шамахи за ББЦ на српском.

Погледајте инсерт из ББЦ серије 'Човек'

Водила је више научних програма за различите телевизије, док је за ББЦ снимила, између осталог, емисије Неандерталци - Упознајте ваше претке (Neanderthals - Meet Your Ancestors) и Појило (Waterhole).

Радила је документарце о ратницама међу викинзима, китовима и прашумама Амазоније, написала књигу о историјату руковања, а може се видети и као стенд-ап комичарка на различитим бинама света.

Дипломирала је на Лондонском универзитетском колеџу, мастерирала на програму таксономије и биодиверзитета Империјалног колеџа и Природњачког музеја у британској престоници, док је тренутно на докторским студијама палеоантропологије.

Ела ал-Шамахи поделила је за ББЦ сервис на српском језику искуства у раду на серији Човек, колико је важно научне чињенице износити на широј публици забаван начин, као и о томе како се борити са теоријама завере и лажним вестима на друштвеним мрежама и интернету.

Od pacovskih jazbina u Indoneziji, do medveda u Rumuniji

На серији Човек радило се око три године, од чега је више од две снимана на свих седам континената и у 16 држава.

„Било је веома захтевно", говори Ал-Шамахи.

Рад на документарцу је понекад знао да се претвори у експедицију, уз неизбежне „изузетно тешке тренутке".

Тако су неки људи из екипе завршили спавајући у пацовским јазбинама у Индонезији, док се Ели и колегама десило да покупе буве у Турској.

„То је било одвратно, биле су свуда по нама", присећа се водитељка.

„А мислим да сам и у Перуу покупила неку бубу и донела је у стан", додаје.

Распоред је, каже, био изузетно тесан, а додатни изазов представљале су хиљаде пређених километара и стотине сати снимљеног материјала у којима је требало „пронаћи причу, пределе, речи и емоције", односно „направити серију".

Најинспиративније локације, како из научне перспективе, тако и садржајно, биле су Намибија, Боцвана, Норвешка, па и Румунија, посебно њени дуги планински превоји и бројни медведи покрај пута.

„Седиш тамо и размишљаш: 'Па овде морам да се вратим на одмор, ово место је прелепо'.

„Међутим, никад немаш времена то да поновиш јер када завршиш са снимањем, преуморан си, не желиш да се покренеш", каже Ал-Шамахи.

Хобити, Стив Џобс и човек као кооперативна врста

Серија Човек је комбинација археологије, историје, путописа и реконструкције еволуције, миграција, живота „мудрог човека" (Хомо сапиенс) и наших древних предака у слици и кроз речи бројних научника и стручњака који су у њеној изради учествовали.

Поред Хомо сапиенса, у документарцу се говори и о сродним, изумрлим врстама попут неандерталца, те денисоваца и мајушних хобита (Хомо флоресиенсис), чији су фосили пронађени у овом веку у Сибиру и Индонезији.

„Добра ствар код оваквог типа емисије је што добијеш прилику да говориш о тим стварима и покажеш их свету, али и да посетиш оригинално археолошко налазиште и држиш фосил у руци“, каже Ал-Шамахи.

За снимање су ипак чешће користили реплике да не би оштетили оригиналне остатке лобања и костију.

Успех у томе што смо једина преживела људска врста, Ал-Шамахи проналази и у сарадњи.

„Шта год носи будућност, морамо да се сетимо да смо по природи кооперативна врста.

„То нам даје предност и чини нас најуспешнијим", додаје.

Заслуге за људски напредак, сматра она, треба приписати и „колективном генију" јер свака генерација „надограђује знање у односу на претходну".

„Стив Џобс у палеолиту (старије камено доба) пре 50.000 година, никад не би изумео ајфон (врста телефона), већ је требало да прођу миленијуми и мноштво људских изума, дотеривања, копирања и учења.

„Тако си добио Стива Џобса, а он то не би био без осталих људи."

Наука и вера

Представљање научних чињеница публици на забаван и разумљив начин од изузетне је важности, сматра Ал-Шамахи.

Није поборница компликовања, а „њен посао, као и других истраживача", јесте да научна сазнања и чињенице пренесу људима.

Али и да објасне зашто део пореза иде у науку, како би људи разумели због чега је то важно, додаје.

Такође, сматра да људи треба да имају приступ информацијама, као и оним научним које су тачне.

Међутим, то није увек случај, па има оних који западају у замке лажних вести и теорија завере са друштвених мрежа и интернета.

Као бивша креационисткиња, односно жена која мисли да је бог створио свет, „разуме мотивацију људи да верују у те ствари" узевши у обзир њихово порекло, припадност одређеној заједници и друштву.

„Испричала сам моју причу делимично да би подигла свест међу људима да не буду толико агресивни и не третирају оне који не верују у науку као мороне", каже.

Постоје, додаје, разлози зашто људи верују у такве ствари, и нада се да ће други имати више емпатије према њима у таквим разговорима.

„На крају крајева, дошла сам да студирам еволуцију јер нисам веровала у њу, а да сам била способна да оповргнем ту теорију, освојила бих Нобелову награду."

Ал-Шамахи сматра да људи често верују у дезинформације јер их доживљавају као „добре приче".

„Зато, хајде да ми испричамо нашу причу", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]