Шта значи 'мировни споразум' Тајланда и Камбоџе, чији је Трамп покровитељ

Доналд Трамп са премијерима Камбоџе и Тајланда

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, Доналд Трамп са председницима влада Камбоџе и Тајланда
    • Аутор, Џонатан Хед
    • Функција, ББЦ, дописник из Југоисточне Азије
  • Време читања: 4 мин

Очекивано, све се на крају свело на америчког председника Доналда Трампа.

Он је буквално засенио све на церемонији у Куала Лумпуру, где су Камбоџа и Тајланд потписали споразум.

Његов говор био је најдужи и у њему су се чуле најодважније тврдње.

Све је било у суперлативима.

„Ово је историјски дан за Југоисточну Азију. Огроман корак", рекао је Трамп.

Описујући двојицу премијера, који су помало били стидљиви, као „историјске личности", Трамп се надугачко присетио како се укључио у решавање граничног сукоба Тајланда и Камбоџе, док је био на голф терену Турнбери у Шкотској у јулу.

„Рекао сам: Ово је много важније од партије голфа... Могао сам да се забавим, али ово је много забавније... спашавање људи и спашавање земаља", рекао је.

Као услов да дође на годишњи самит Асоцијације југоисточних азијских држава, Трамп је поставио организовање ове посебне церемоније.

Искористио је догађај да настави кампању у којој себе представља као великог миротворца.

„Моја администрација окончала је осам ратова за осам месеци - никада се раније тако нешто није десило", рекао је.

„У просеку, један месечно... Не бих требало да кажем да је то хоби, пошто је много озбиљније, али то је нешто у чему сам добар и што волим да радим".

Али шта „Куала Лумпур мировни споразум", како га је Трамп преименовао, заправо значи?

Две државе потписале су споразум о прекиду ватре у јулу.

Трампов притисак је помогао, или бар убрзао, потписивање договора.

Када се међутим погледају детаљи последњег договора, види се да није учињен велики корак унапред.

Две државе договориле су се да повуку тешко наоружање са оспораване границе и успоставе привремени посматрачки тим да прати поптисано.

Имају и нове процедуре за уклањање нагазних мина, и успоставиће заједничку јединицу која ће се борити против ширења преварантских центара.

Ово је напредак, а дипломате из Тајланда рекли су ми да имају утисак да је Трампово укључивање помогло да се државе држе договора.

Али историјски различити погледи о граници и даље нису решени и постоји ризик од поновног конфликта.

После церемоније, Сихасак Пуангкеткеов, министар спољних послова Тајланда, одбио је да назове договор мировним споразумом.

Радије се држао дугачког и рогобатног назива „Заједничка декларација премијера Тајланда и Камбоџе о исходима њиховог састанка у Куала Лумпуру".

„Могао бих га назвати путањом ка миру", било је највише што је Сихасак био вољан да каже, што је далеко умеренија изјава од Трампових тврдњи.

„То је веома скроман споразум да би њиме руководио председник Америке", написао је Себастијан Странџио, аутор и уредник магазина Diplomat.

Камбоџа је било много више ентузијастична, али ради се о земљи која је одувек желела да привуче међународну пажњу на сукоб са Тајландом, упутивши га пред Међународни суд правде, са чиме се Тајланд не слаже.

Током церемоније премијер Камбоџе, Хун Манет, био је пун похвала за америчког председника, подсетивши да га је његова влада номиновала за Нобелову награду за мир.

Анутин Чарвиракул, премијер Тајланда, био је умеренији у изјавама, свестан притиска националиста у држави да не пружи сувише уступака Камбоџи.

Ову врсту проблема нема ауторитарна камбоџанска власт.

Тајланд је одувек инсистирао да спор треба да реше две државе без спољног мешања.

Рекао је да цени Трампову подршку, и додао да су само Америка и Малезија „помогле" овај споразум.

Ниједна држава није могла да одбије Трампов захтев да се направи ова церемонија.

Југоисточна Азија је регион који највише зависи од извоза у свету, и много је више зависна од америчког тржишта од Кине.

Иза ње је тешка година током које се прво суочила са Трамповим царинама од 48 одсто, а потом и прошла кроз неизвесне преговоре да би их спустила на подношљивих 19-20 одсто.

Трамп чак и неће остати на Азијском самиту.

После неколико билатералних сусрета и вечере, биће на путу за Јапан, а потом ће присуствовати састанку Азијскопацифичке економске заједнице, надајући се да ће обновити односе са кинеским лидером Сијем Ђипингом.

Али само то што је амерички председник био у Куала Лумпуру 24 сати, биће довољно, надају се азијске државе, да се поврати одређена стабилност у њиховим односима.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]