Једно од најсветијих места на свету постаје луксузно туристичко одмаралиште

Годинама су се посетиоци, помоћу водича бедуина, пели на Синајску гору да посматрају излазак Сунца изнад нетакнутог, стеновитог пустињског крајолика, или су ишли на друге пешачке туре које су водили бедуини.

Сада је једно од најсветијих места у Египту, које поштују Јевреји, хришћани и муслимани, предмет жестоког спора због планова да се претвори у велики туристички комплекс.

Синајска гора, локално звана Џабал Муса, према предању је место на којем је Мојсије од Бога примио Десет заповести.

Многи верују и да је то место где се, према Библији и Курану, Бог обратио пророку из грма несагориве (неспаљиве) купине.

Ту је и манастир Свете Катарине из 6. века, којим управља Грчка православна црква.

По свему судећи, монаси ће остати у манастиру пошто су египатске власти, под притиском Грчке, порекле да планирају да га затворе.

Међутим, и даље постоји дубока забринутост због начина на који се мења ово место у пустињи које је дуго изоловано од остатка света и које је уврштено на списак Светске баштине организације (УНЕСКО).

Тамо се граде луксузни хотели, виле и базари.

То подручје је и дом традиционалној бедуинској заједници, племену Џебелеји.

Куће и еколошки туристички кампови овог племена, које је познато као Чувари манастира Свете Катарине, већ су срушени, а заузврат су добили малу или никакву надокнаду.

Чак су били приморани да из локалног гробља ваде посмртне остатке њихових преминулих да би се направило место за ново паркиралиште.

Пројекат је представљен као очајнички потребна одржива развојна инвестиција која ће подстаћи туризам, али је бедуинима наметнут против њихове воље, каже британски путописац Бен Хофлер, који дуго сарађује са синајским племенима.

„Ово није развој какав прижељкује племе Џебелеја, већ изгледа као класичан пример наметања решења са врха које је у интересу странаца, а не локалне заједнице", каже Хофлер за ББЦ.

„Нови урбани свет се гради око бедуинског племена номадског порекла", додаје Хофлер.

„То је свет од којег су увек желели да буду одвојени, на чију изградњу нису пристали, а који ће заувек изменити њихово место у њиховој домовини".

Мештани, којих има око 4.000, нису вољни да говоре о овим променама.

До сада се египатским плановима најгласније противила Грчка због њених духовних и историјских веза са манастиром.

Напетости између Атине и Каира су се распламсале после пресуде египатског суда у мају, којом је одлучено да је земљште на којем је манастир Свете Катарине, најстарији активни хришћански манастир на свету, власништво државе.

После вишедеценијског спора, судије су одлучиле да манастир има само „право коришћења" земље на којој се налази, као и верски и археолошки локалитети у његовом окружењу.

Поглавар Грчке православне цркве, архиепископ атински и све Грчке Јероним Други одмах је критиковао одлуку суда.

„Имовина манастира се одузима и врши се експропријација земљишта.

„Опстанак овог духовног светионика православља и хеленистичке ере је сада угрожен", навео је у саопштењу.

У ретком интервјуу, дугогодишњи архиеписком синајски, фарански и раифски Дамјан, чије је седиште у манастиру Свете Катарине, рекао је за грчки лист да је одлука „тежак ударац за нас... и срамота".

Начин на који је водио овај случај је изазвао дубоке подела међу монасима и због тога је недавно одлучио да се повуче са његовог положаја.

Јерусалимска патријаршија истакла је да је светом месту, над којим има црквену јурисдикцију, сам пророк Мухамед доделио писмо о заштити манастира.

У њему се наводи да је византијски манастир, у којем је и мала џамија подигнута у време династије Фатимида, што је прилично неуобичајено, „светилиште мира између хришћана и муслимана и уточиште наде за свет које је заглибљен у сукобима".

Иако спорна судска пресуда остаје на снази, захваљујући многим дипломатским напорима, Грчка и Египат су усвојиле заједничку декларацију којом се обезбеђује заштита грчког православног идентитета и културног наслеђа манастира Свете Катарине.

'Посебан дар' или неумесно мешање?

Египат је 2021. године покренуо државни пројекат за развој туризма назван Велико преображење.

План предвиђа изградњу хотела, еко-брвнара и великог центра за посетиоце, као и проширење малог оближњег аеродрома и изградњу жичаре до Синајске горе, познате и као Мојсијева гора.

Влада промовише пројекат као „египатски дар целом свету и свим религијама".

„Пројекат ће обезбедити све туристичке и рекреативне услуге посетиоцима, подстаћи развој градића [Свете Катарине] и околних области уз очување еколошког, визуелног и културно-историјског карактера нетакнуте природе, а такође ће обезбедити смештај за оне који раде на пројектима везаним за Свету Катарину", министар становања Египта Шериф ел-Шербини изјавио је прошле године.

Иако се чини да су радови застали, барем привремено, зог финансијских проблема, зараван ел-Раха, са које се види манастир Свете Катарине, већ је измењена.

Изградња нових путева се наставља.

Према предању, управо овде су Мојсијеви следбеници, Израелци, чекали њега док је боравио на Синајској гори.

Критичари упозоравају да се уништавају посебне природне одлике овог подручја.

У детаљном опису изузетних универзалних вредности локалитета, УНЕСКО наглашава како „сурово планинско окружење... представља савршен крајолик за манастир".

„Положај манастира представља намеран покушај да се успостави интимна веза између природне лепоте и забачености с једне стране, и духовне посвећености људи с друге стране", пише организација УН.

Још 2023. године, УНЕСКО је изразио забринутост и позвао Египат да заустави развојне пројекте, испита њихов утицај и изради план заштите.

Египат то није учинио.

У јулу је мрежа група за заштиту светске баштине World Heritage Watch упутила отворено писмо Комитету за светску баштину Унеска, тражећи да се подручје Свете Катарине стави на Списак угрожених места светске баштине.

Активисти су се обратили и енглеском краљу Чарлсу као покровитељу Фондације Свете Катарине, организације која прикупља средства за очување и проучавање манастирског наслеђа и његове збирке вредних древних хришћанских рукописа.

Краљ је ово место описао као „велико духовно благо које треба очувати за будуће генерације".

Ово није први мегапројекат у Египту који је изазвао критике због небриге о јединственој историји земље.

Међутим, влада њене грандиозне пројекте посматра као решење за оживљавање посрнуле економије.

Туризам који је некада цветао у Египту почео је да се опоравља од последица пандемије ковида-19, али је на ову привредну грану утицао брутални рат у Појасу Газе и нови талас нестабилности у региону.

Влада је поставила циљ да до 2028. године привуче 30 милиона посетилаца.

Неколико египатских влада спроводи комерцијални развој Синаја без консултација са староседелачким бедуинским заједницама.

Синајско полуострво је израелска војска заузела током Арапско-израелског (Шестодневног) рата 1967. године, и Египту је враћено тек пошто су две земље потписале мировни споразум 1979. године.

Од тада се бедуини непрестано жале да се према њима поступа као према грађанима другог реда.

Изградња популарних египатских летовалишта на Црвеном мору, међу којима је Шарм ел-Шеик, почела је на југу Синаја 1980-их.

Многи виде сличности између тадашњих догађаја и онога што се сада дешава у околини Свете Катарине.

„Бедуини су били народ тог региона, били су водичи, радници, они од којих сте изнајмљивали", каже египатски новинар Моханад Сабри.

„А онда је стигао индустријски туризам и они су избачени, не само из посла, већ су физички потиснути са обале у залеђе".

Као што је био случај током градње летовалишта на Црвеном мору, очекује се да ће радници из других делова Египта бити доведени да раде на развојном пројекту Свете Катарине.

Међутим, влада тврди да истовремено „унапређује" стамбене просторе за бедуине.

Током протекли 1.500 година манастир Свете Катарине је преживео многе потресе, али када су најстарији од садашњих монаха стигли у манастир, то место је и даље било забачено уточиште.

То је почело да се мења ширењем летовалишта на Црвеном мору и једнодневним посетама хиљаде ходочасника током врхунца сезоне.

Последњих година се често виђају велике групе посетилаца које пролазе поред места за које се верује да је остало од грма несагориве купине, или обилазе музеј у којем се чувају странице Синајског рукописа, најранијег сачуваног преписа скоро комплетног Новог завета.

Иако ће манастир опстати и задржати његов дубоки верски значај, чини се да ће окружење и вековима устаљени начин живота бити неповратно измењени.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]