Тенис са осмехом, а озбиљно име: Како је растао Карлос Алкараз

После тријумфа на Аустралијан опену, име Карлоса Алкараза сада је угравирано у трофеје сва четири гренд слема.

Треба да знате само једну ствар.

„Не волим да ме зову Карлос“, изјавио је 2022.

„Искрено, Карлос ми не звучи озбиљно, као да сам урадио нешто погрешно. Свиђа ми се Карлитос или Чарли.“

Некадашње чудо од детета које је разбијало рекете кад није све ишло по његовом, Алкараз је осигурао место у историји као најмлађи играч који је нанизао сва четири гренд слема.

Он је број један у свету, има седам великих титула иза себе и једна је половина ривалитета који би могао да обележи еру.

Али пре свега тога, био је Карлитос из Мурсије.

Кад гледате Алкараза, највећи део времена имате утисак да гледате отелотворење изласка сунца.

Има те неке неоптерећене радости у његовом ударању лопте; јаки форхенд који разара на свакој подлози, дроп шотови и волеји које би се мало њих усудило да испроба.

А потом је ту и сам Алкараз.

Трчкара по терену са кучећим ентузијазмом, са широким осмехом који никада није предалеко од његовог лица.

Мајице без рукава, повици: 'вамос!', несмотрена кратка фризура у Њујорку, само додају на театралности.

Алкараз игра водећи се слогана му је у аманет оставио његов деда - цабеза, цоразон, цојонес.

Глава, срце, м..а.

Подсетник да се буде храбар у великим тренуцима, да се заиста бори за оно до чега му је стало.

Служило га је добро током каријере.

Тенис, рекао је Алкараз за часопис Вог 2023, му је у крви.

Његов деда-ујак основао је тениски клуб у Мурсији у ком су играле читаве генерације његове породице.

Његов отац, који је играо све док то више није могао да приушти, био је директор клуба.

Алкаразова браћа и сестре играју тенис.

Најстарији брат Алваро служи му као тренинг партнер и незванични фризер.

Добивши први рекет у четвртој години, Алкараз је проводио највећи део времена тамо.

Његов први тренер, Кико Наваро, рекао је ББЦ-јевом дописнику за тенис Раселу Фулеру да се млади Алкараз често љутио.

„Кад је био дете, ломио је много рекета и морао сам да га водим у хотел или кући у сузама“, изјавио је 2024, док је Алкараз самог себе описао као „лошег губитника“.

Агент ИМГ-а Алберт Молина гледао је 11-годишњег Алкараза како игра турнир Футурес у Мурсији.

„Већ сте могли да видите његов победнички карактер, храброст и одважност“, рекао је за интернет страницу АТП-а 2021.

„Имао је толику разноврсност, да би је често погрешно користио. У једном те истом поену би изашао на мрежу, отварао углове, играо слајс, лобовао...“

Звучи познато?

Молина је био тај који је повезао Алкараза са кључним човеком за његов рани успех.

Позвао је Хуана Карлоса Ферера, бившег шпанског светског броја један који је освојио Ролан Гарос 2003, да га гледа.

Алкараз је играо турнир на Фереровој академији и, према Фереровим властитим речима: „Видео сам у њему нешто другачије.“

Рекао је за ББЦ Радио 5 2024: „Могли сте да видите да је динамичнији од других играча.

„Желео је да постане професионалац и родитељи и ја смо разговарали о томе како треба да иде на Ферерову академију, спава тамо и вежба, баш као и други играчи.“

Алкараз се 2018. преселио у Виљену да тренира под Ферером, који је провео разочаравајућих седам месеци као тренер светског броја четири Александра Зверева.

Фереро је одбио разне понуде да би постао младићев тренер за стално.

Алкараз ће почети да сматра Ферера другим оцем.

Неки тренери су покушавали да промене Алкаразову природну игру и зауздају његову склоност ка неортодоксним решењима.

Фереро није.

Он је желео да се Алкараз „добро проводи на терену“, знајући да кад се Алкараз осећа као да је најбољи, и тенис ће брзо следити тај осећај.

„Увек се трудим да играм весели тенис“, написао је Алкараз у ТНТ-овом Гласу играча 2023.

„Сматрам себе веселом особом ван терена, па се зато трудим да тако и играм.“

Како год да су то дефинисали, радило је.

Дебитовао је на Челенџер турнирима - степеницу испод главног АТП турнира, као 15-годишњак 2019. године.

Покупио је четири титуле и победио још једног истакнутог тинејџерског чуда од детета Јаника Синера у Аликантеу.

Постао је први тенисер рођен 2003. године који је добио меч на том нивоу.

Био је то први од многих рекорда који ће уследити.

Алкараз је дебитовао на АТП турнирима као 16-годишњак на Рио Опену.

Као 406. на свету, био је велики аутсајдер против земљака и 41. пласираног Алберта Рамоса Виноласа.

Али постојале су назнаке, још тада, шта ће Алкараз постати.

Форхенд му је био јак, потпомогнут топ-спин бекхендом.

Изласци на мрежу били су самоуверени, покрети глатки, способност да придобије масу на властити страну очигледна још тада.

Приметни су били и падови концентрације, никад очигледнији од двоструке сервис грешке у другом сету која је увела меч у одлучујући сет.

Алкараз се брзо затекао како губи у трећем сету 3:0.

Замајац - и физичка снага - били су на страни искуснијег противника.

Али Алкараз је пронашао налет енергије који ће га пет године касније довести до невероватне титуле на Ролан Гаросу.

Спасао је три брејк лопте, добио пет гемова заредом и освојио одлучујући тај-брејк да би победио у три сата ујутру по локалном времену.

„Увек имам позитивне мисли“, изјавио је Алкараз после.

„Увек мислим да могу да победим, без обзира на то ко ми је противник.“

„Ако не мислиш да можете да победиш, не треба уопште ни да излазиш на терен.“

Низао је успехе за успехом.

Први пут је привукао пажњу на УС Опену 2021, победом над Стефаносом Циципасом, што га је учинило најмлађим тенисером који је победио играча неког ирача са прве три позиције на великом турниру.

Годину дана касније, на путу до мадридске титуле, постао је једини човек који је победио Рафаела Надала и Новака Ђоковића заредом на шљаци.

Неизбежни слем тријумф уследио је у Њујорку, кад је уз све то Алкараз успео да освоји титулу броја један.

У време кад је освојио Вимблдон 2023, прекинувши Ђоковићеву доминацију на Централном терену у пет узбудљивих сетова, Алкараз је постао светска суперзведа.

Алкараз је једном изјавио како се плаши да ће му тенис постати „обавеза“ - да ће једног дана постати терет, уместо борба у којој се ужива.

Није све у Алкаразовој каријери пролазило баш тако глатко.

Остао је у сузама пошто је изгубио олимпијско финале од Ђоковића у Паризу 2024. године и разбио је рекет у шокантном поразу од Гаела Монфиса месец дана касније.

Овај суморни низ био је крунисан испадањем из другог круга на УС Опену неколико месеци касније.

Кад све функционише, Алкаразов тенис је пример врхунске лепоте.

Дроп шотови стижу наизглед ниоткуда и посебно су хипнотички на шљаци, замало прешавши преко мреже да би подигли облак црвене прашине у ваздух.

Ударци које шаље док трчи у углове не би смели, по логици ствари, да улазе у терен.

Али улазе, мамећи уздахе публике.

Кад све не кликне на место, уме да изгледа грозно.

Због нехајног начина на који Алкараз игра, може погрешно да се протумачи као да му није стало.

Алкаразови избори на терену могу да наведу неке коментаторе на одвраћање пажње.

Зашто се одлучио за волеј, кад је његов противник тамо и само га чека?

Зашто се одлучио за још један винер за репризна приказивања кад је постојала сигурнија опција?

Али тако игра Алкараз.

То је тај његов весели тенис. Не игра само за себе.

Игра и за публику, за навијаче, за тренутке који постају вирални на друштвеним мрежама.

Увуче вас дизањем песнице у ваздух, показивањем на уво да жели још буке, са лоптом која звижди кроз терен брже него што око може да је региструје.

Бивши светски број један Андре Агаси, коментаришући за ББЦ на Вимблдону, најбоље је то дефинисао.

„Као да Алкараз поседује додир Роџера Федерера, Новаково покривање терена и Надалове окрете“, рекао је он.

„Просто ми је драго што само гледам уместо да играм кад видим некога као што је Алкараз.“

Што се тиче његовог тренера из детињства Навара, он је поносан на Алкаразово понашање.

„Колико је само скроман, то воле сви широм света“, каже он.

„Ништа се у њему није променило откако је био дете. Желео сам да остане исти Карлитос и веома сам поносан на то.“

Алкаразови тренинзи на слемовима увек привуку масу - а он то тако воли.

На Вимблдону, одлучио се да тренира на спољним теренима, уместо на званичном месту за тренинге које је далеко од очију посматрача.

Људи су стајали у четири реда, нагурани на степеништу и висећи преко ограда само да би могли да га виде.

Они који су успели да дођу до седећих места, били су почашћени комплетног Алкаразовом представом - Шпанац се смејао и шалио са масом и испробавао повремене трик ударце.

Имао је осмех за сваког док је, у пратњи обезбеђења, проказио кроз зидове навијача око терена.

Свако „срећно, Карлосе“ било је дочекано са „хвала“.

Та пажња јавности мора да је исцрпљујућа, нарочито током емоционално захтевног слема, али Алкараз цвета од ње.

На Вимблдону је јео у локалном италијанском ресторану преко пута терена.

Његова фотографија са власником окачена је изнад шанка.

Током оброка, Алкараз је позирао за фотографије сваком ко ју је тражио и радио исто и кад је отишао.

На УС Опену, пре његовог меча у четвртом кругу против Артура Риндернеча, Алкараз је бацио коску свакој особи у првом реду, а после његове победе, потписао сваку предимензионирану тениску лоптицу која му је дотурена.

На терену, он проживљава сваки тренутак.

Смеје се у неверици на ударце противника.

Прислања длан уз уво за масу, позивајући је да прави више буке, ангажујући је све време.

Алкараз је популаран међу вршњацима и ривалима.

Факундо Багнис га је описао као „још бољег човека него што је играч“, док је легенда Бјорн Борг рекао да је „изненађен“ колико је овај „сјајан момак“.

Могло би да буде до фамилијарности коју Алакраз негује у властитом тиму.

Фереро је био константа у његовом животу годинама све до њиховог изненађујућег разлаза крајем 2025, а његова породица није никада далеко од њега.

Након његове победе у четвртфиналу над Алексом де Минауром у Мелбурну, Алкараз је рекао да су се неки играчи шалили да може да „игра фудбал са својим тимом“.

Брат, отац и стриц су увек у његовој ложи, заједно са дугогодишњим агентом и кондиционим тренерима.

„Стварно сам поносан и срећан што видим тату, јер он доживљава ове ствари које су биле његов сан док је играо тенис“, рекао је Алкараз.

„Заиста сам срећан што видим како остварује сан.“

Његов успех у Мелбурну – слем на ком никад раније није стигао даље од четвртфинала – био је спокојан.

Уз помоћ усавршене серве, није изгубио сет све до тешког полуфинала у ком су га нападали грчеви и где га је Зверев довео до саме ивице.

Није био очигледан фаворит масе у финалу против Ђоковића и био је одуван са терена у првом сету.

Али Алкараз је показао истинску зрелост, остао усредсређен и преокренуо меч, на крају савладавши највећег мушког тенисера свих времена и ушао у историју.

Још рекорда и титула ће несумњиво доћи.

Али иако схвата овај посао озбиљно, тенис никад неће бити дефинишућа ствар у Алкаразовом животу.

„Желим да седим за столом са Највећом тројком“, рекао је Алкараз у документарцу за Нетфликс.

„Али на основу онога што сам до сада искусио, увек бих изабрао срећу пре него огроман успех.

„Јер срећа је већ успех.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk