Скривени животи ЛГБТQ заједнице у Северној Кореји

Прошло је десет година од објављивања извештаја о људским правима у Северној Кореји, који је разоткрио суморну стварност злостављања власти.

У извештају се наглашавају широко распрострањена кршења, међу њима случајеви ускраћивања права на одговарајућу храну, слободу говора и слободу кретања.

Такође су детаљно наведена тешка злостављања као што су мучење, присилни рад, арбитрарна затварања, политички затворски логори и јавна погубљења.

Упркос закључцима извештаја, Северна Кореја је недавно усвојила законе који додатно ограничавају слободе и људска права грађана.

Међутим, постоји још и у огромној мери занемарена група у Северној Кореји - сексуалне мањине.

У тоталитарној држави у којој људи немају слободу изражавања, сексуалне мањине живе угњетеним и несрећним животима, често са врло мало или нимало разумевања за њихове патње.

Да ли се њихова људска права крше?

Разговарали смо са пребезима о припадницима тих сексуалних мањина и сазнали какви изгледају њихови животи.

Први пребег аутованог геја

Џанг Јеон Џин, романописац у шездесетим, скрасио се у Јужној Кореји крајем деведесетих након што је побегао од болног брака у Северној Кореји.

Прво је прешао у Кину, надајући се да ће тамо пронаћи пут до Јужне Кореје.

Али кад то није успело, вратио се у Северну Кореју.

Одатле је пошао ризичном рутом преко границе пузећи преко миниране Демилитаризоване зоне (ДМЗ) која раздваја две земље, да би коначно стигао до Јужне Кореје.

Он каже да је „силом аутован“ као геј након што је дао интервју страним медијима, а што су накнадно пренели домаћи медији у Јужној Кореји, не схвативши да ће интервју бити објављен тамо (деведесетих, у време без интернета и стигавши управо из Северне Кореје, није знао да садржај интервјуа датог за страни медиј може нашироко да се подели и негде другде).

Кад је стигао у Јужну Кореју, наишао је на часопис који му је отворио очи за могућност да „мушкарци могу волети мушкарце“.

Од тог тренутка надаље, његов свет се променио.

Човек који се некада мучио кроз живот више није био несрећан.

Он каже да је којим случајем раније постао свестан свог сексуалног идентитета, могао је да живи задовољније са породицом у Северној Кореји.

Џанг је био приморан да уђе у брак у Северној Кореји и осећао се спутано, преоптерећено и несрећно, али није схватао због чега.

Установио је да се труди да избегава да буде крај своје жене.

Чак је отишао у болницу са тастом да види да ли може да добије лечење, али су му рекли да не могу да нађу узрок или разлог његове нелагоде.

„Једног дана, моја жена је почела да плаче и рекла ми: ‘Била сам добра студенткиња и радила сам врло вредно, али не разумем како сам могла да завршим патећи се оволико након што сам срела мужа као што си ти.’ У том тренутку, донео сам одлуку. Схватио сам да морам да пустим ту жену да иде. Отишао сам на Народни суд да добијем развод, али су ме тамо само прекорили. Рекли су ми да је развод апсолутно немогућ.“

Као дете, Џанг је тајно гајио осећања према пријатељу из детињства Сеону Чулу, који је био довољно висок и згодан да га приме на Факултет драмских и филмских уметности у Пјонгјангу.

Сећање на венчање Сеона Чула посебно му је болно.

Присетио се како је стајао испред новог дома Сеона Чула на дан његовог венчања и неконтролисано ридао док је падао снег, не знајући због чега је толико бесан и узнемирен.

Касније, након што су се обојица оженила, Сеон Чул је посетио Џангов дом и остао да преспава код њега.

Џанг је остао будан целу ноћ док му је срце дивљачки тукло, не могавши да заспи зато што је желео да буде у истој соби са Сеон Чулом.

Током служења војске, Џангов нежан изглед га је учинио омиљеним међу старешинама.

Током хладних зима, они би се надметали ко ће се грлити са њим, понекад га љубећи или трљајући лице уз његово.

Понекад би руке завлачили у његове панталоне.

Џанг би често трчао до командира вода, који је био нежан и харизматичан, да би добио загрљај од њега.

Он објашњава да се такве ствари сматрају савршено нормалним у севернокорејској војсци, истакавши да је „револуционарно другарство“ оно што је омогућило младим војницима да издрже сурове услове живота у војсци на по 10 година.

'Револуционарно другарство'

Према Лију Сеонгу Хјуку, који је служио војску у Пјонгјангу 2010-тих и касније пребегао, одрасли мушкарци у Северној Кореји често се држе за руке и шетају заједно.

Будући да држава не признаје хомосексуалност, такви изливи нежности се прихватају међу мушкарцима као „револуционарно другарство“, објашњава он.

„У нашој јединици, на пример, заједно је живело 120 људи, и сви бисмо спавали једни уз друге, потпуно наги, мазећи се и трљајући се једни уз друге.

„Кад би нам се млађи, слатки регрути придруживали, ми бисмо их грлили, стављали им руке око рамена, и трљали се о њих.

„Будући да нема жена, кад би дошао релативно згодан младић, ми бисмо се према њему понашали као да је жена да бисмо олакшали наше нагоне.

„Али суштина није у томе да та особа има ‘необичан’ сексуални идентитет; то је само резултат трпљења 10 година на месту на ком нема жена. То не значи да та особа воли други мушкарце. И зато то за мене уопште није необично.

„У војсци ви неизбежно делите тело са свима другима. У ситуацији сте у којој дајете властито тело и крв једни за друге - тако да ако сте блиски, не постоји аверзија према томе.“

„Покушати схватити Северну Кореју са менталним склопом Јужне Кореје је немогуће. Морате да посматрате Северну Кореју кроз њену властиту призму да бисте је до краја схватили.

„Не постоји концепт хомосексуалности у Северној Кореји - то није део општег знања. Севернокорејци просто мисле да је неко ’болестан’ или ’импотентан’. Такви људи можда постоје, али мислим да веома мало Севернокорејаца доживљава себе тако.

„Постоје психијатријске болнице, али психијатри потпуно одбацују такве ствари. То је нешто што апсолутно не сме да постоји, а ако се открије, сексуалне мањине моментално завршавају у затвору због ’других’ оптужби јер саме севернокорејске власти то сматрају незамисливим.“

'Што се претвараш да си мушкарац'

Парк Сун Џа, пребег у педесетим, присећа се како је имала блиску пријатељицу у детињству по имену Ким, која је имала проблема да се повинује општеприхваћеним конвенцијама сеоског живота на севернокорејско-кинеској граници осамдесетих.

Са 24 године, Ким је упознала корејско-јапанску жену, која је била осам година старија и разведена.

Комшиница је видела како су се ваљале наге по соби заједно.

Шокирана, отрчала је да то пријави шефици Народног одбора.

„Кад је чула причу, шефица Народног одбора није могла да верује и рекла јој је да не измишља такве лажи. Али ова жена ју је одвела до куће. Кад је видела две жене заједно, шефица је била ужаснута и пријавила их је тако да је обе одвела Служба за државну безбедност и касније их пустила.

„Кад је Ким имала 25 година, посетила је наш дом и рекла да је оперисала груди. Кад сам је питала зашто, тврдила је да је то због тумора. Моја сестра је подигла њену мајицу да би проверила и питала је: ‘Зашто се претвараш да си мушкарац?’ У оно време смо се сви томе само слатко насмејали.

„Кад сам је поново срела, са 45 година, глас јој је постао толико дубок да сам се нашалила: ‘Глас ти је необично дубок; је ли ти то од пушења?’ Одговорила је бесмисленим тврдњама, инсистирајући да је дефинитивно рођена као мушкарац, али да њена мајка није успела да препозна њен прави идентитет.

„Рекла је да кад је била рођена, требало је да њени родитељи хируршки одстране њене гениталије, али пошто нису, завршила је овако. Било је то јако бизарно.“

Промена перцепције

У Северној Кореји, размере прихватања различитости делују изузетно ограничено, а жеља за испољавањем индивидуалних нагона се систематски гуши.

Професор Џеон Џу Рам, психолог са Универзитета у Сеулу специјализован за саветовање севернокорејских пребега, рекао је за ББЦ: „У Северној Кореји се хомосексуалност доживљава као антисоцијална. На њу се гледа као на чин појединаца задојених капитализмом – илегалан и етички погрешан, због чега је природно да се он крије.

„Иако хомосексуално понашање очигледно постоји, расправе о тим стварима као о питањима идентитета или како ми треба да их разумемо се не дешавају уопште.

„Кад сам испитивао пребеге, неки су одговарали да би били ‘каменовани на смрт’; многим студентима би било непријатно или би изравно одбацивали тему“, каже професор.

Али доктор Шин Хи-Сеок, правни аналитичар из Транзиционе радне групе за правду, групе за заштиту људских права из Сеула – каже: „Дискриминација или угњетавање засновани на хомосексуалности несумњиво су кршење људских права које међународно хуманитарно право забрањује.

Доктор Шин каже да Северна Кореја има обавезу да се придржава међународних људских права и каже да таква дискриминација крши међународно право.

Северна Кореја је потписница Међународне конвенције о грађанским и политичким правима, у које спадају одредбе против дискриминације без оправданог разлога.

Уз то, придруживши се Уједињеним нацијама 1991. године, Северна Кореја је имплицитно пристала да поштује Универзалну декларацију о људским правима.

Доктор Шин наглашава да Извештај о људским правима у Северној Кореји, који је објавило јужнокорејско Министарство за уједињење 2023. године, садржи само једну реченицу о тајним погубљењима, истичући извешајте који су се претходно појавили о корејско-јапанском лезбејском пару који је био јавно погубљен у Чонгђину, на северу земље.

У додатку, он напомиње: „У случајевима угњетавања сексуалних мањина у оквиру Северне Кореје, многа кршења људских права чине не само локалне власти, већ и обични грађани. Као последица тога, многи пребези који стигну у Јужну Кореју можда нису свесни тих проблема или нерадо о њима говоре.

„Мењање перцепције захтева много времена, али мора да постоји проактивнији дискурс који непрестано наглашава зашто је ово проблем у погледу људских права и зашто такво угњетавање не сме да се дешава.“

Додаје: „Имајући у виду огромно ограничење протока информација у Северној Кореји, постоји потреба за бољим приступом информацијама, њиховим сакупљањем и организацијом.“

„Међународна заједница мора да изнесе ове проблеме пред севернокорејске власти и захтева од њих одговоре.“

Илустрација: Ким Хјеџин

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]