Обновљива енергија у Србији: Много планирано, нешто започето, циљ далеко

Рачуница је одавно позната - обновљиви извори енергије морају што брже да замене фосилна горива како кроз пар деценија апокалиптичне суше, поплаве и пожари не би постали правило уместо изузетка.

Србија је недавно учинила први већи корак на глобалном путу ка смањењу емисије угљен-диоксида потписавши уговор са страним компанијама о изградњи шест великих соларних електрана.

Њихова снага биће један гигават, што је више од свих досадашњих капацитета за добијање струје из ветра и сунца.

Међутим, и са новим великим соларним електранама Србија остаје далеко од циља да до 2030. добија три и по гигавата струје из ветра и сунца, а до 2040. троструко више.

„Обновљиви извори енергије се представљају као неограничени, али они то нису.

„Ограничени су рељефом и величином државе“, каже енергетичар Милош Здравковић за ББЦ на српском.

Он је један од стручњака који сматра да би Србија требало да тражи чисту енергију из других извора ако жели да испуни зацртане планове.

Жељко Марковић из Савеза енергетичара, међутим верује у остваривост постављеног циља да до 2030. Србија добија 45 одсто електричне енергије из обновљивих извора.

Соларне електране могу да надоместе недостатак струје током летњих месеци када због суше Србија мора да увози електричну енергију, навео је још једну од предности соларних електрана у изјави за РТС.

Шта доносе соларне електране?

Србија тренутно добија 30 одсто струје из обновљивих извора енергија, што је више од просека у земљама Европске уније.

Оволиком уделу доприносе пре свега велике хидроелектране Ђердап и Бајина Башта.

Тек неколико процената долази из ветра и сунца пошто је укупна снага ветропаркова и соларних електрана мања од једног гигавата.

Због смањене производње из термоелектрана, а повољне хидролошке ситуације, уз увоз струје, 40 одсто електричне енергије било је произведено из обновљивих извора у једном делу 2024. године, каже Милош Здравковић.

„Проценат из обновљивих извора расте, али не зато што смо уложили у нове капацитете, већ зато што је производња из угља пала“, објашњава.

Током наредних десет до 15 година енергетска слика требало би значајно да се промени, произилази из стратешких документа.

„Ми смо претходних 100 година градили електране снаге 8,5 гигавата.

„Сада хоћемо да у наредних 15 година направимо 3,5 гигавата из ветропаркова, 7,5 гигавата из солара и остатак из хидропотенцијала. Да ли је то реално одржива енергетска ситуација“, пита се Здравковић.

Србији су потребни „сви извори енергије, али у рационалном миксу, уз сагледавање како функционишу један поред другог“, сматра Александар Ковачевић, истраживач Оксфордског института за Енергетске студије.

Количина енергије која може да се добије из сунца или ветра у Србији по јединици капацитета, мања је него у суседним државама, указује овај стручњак.

Док у Србији јединица капацитета соларне електране производи струју као да ради пуним капацитетом 1.200 сати годишње, у Албанији раде 1.500 сати, а у Грчкој 1.600, објашњава у изјави за ББЦ на српском.

„Да би соларна електрана дошла до пуне снаге, све мора да се погоди - да буде ведро, да сунце сија под одређеним углом, а то неће бити стално“, додаје.

На овом простору соларне електране највише струје производе између 11 и 14 сати, док се највише електричне енергије троши поподне, када се људи врате са посла, каже Милош Здравковић.

„Највећи проблем је како да складиштите струју добијену пре подне да бисте је касније искористили”, објашњава.

Шест соларних електрана имаће батеријске системе за складиштење електричне енергије укупне инсталисане снаге од највише 200 мегавати, најављено је.

Када имамо вишкове енергије можемо да пунимо те батерије, а потом их у вечерњим сатима празнимо, рекао је Жељко Марковић.

Милош Бањац, професор Машинског факултета, каже да је овакво складиштење „један вид компензације, али није довољно, а притом је и проблематично”.

„Питање је колико дуго ће батерија трајати и како је после одложити. То са батеријама није решење које је прихваћено у свету и око тога се воде полемике”, каже Бањац.

Један споразум и шест соларних електрана

Србија и Америка склопиле су енергетски споразум средином септембра 2024.

„Споразум може да помогне унапређењу енергетске сигурности у југоисточној Европи и зеленој транзицији у Србији”, речено је након што су потпис на документ ставили амбасадор Марко Ђурић и Хозе Фернандез, подсекретар САД-а за економски раст, енергетику и животну средину.

У овом документу, који је усвојила Влада Србије средином октобра, наглашава се да је један од циљева смањење енергије добијене из угља и омогућавање прекограничних пројеката.

Штуро се помиње и могућа сарадња у области нуклеарне енергије.

Убрзо по усвајању споразума потписан је уговор о изградњи шест соларних електрана у Србији са конзорцијумом компанија Hyundai Engineering из Јужне Кореје и UGT Renewables из САД-а.

Представници државе нису открили колико ће посао коштати, а електране би требало да буду направљене у Неготину, Зајечару, Оџацима, Лебану, Лесковцу и Бујановцу.

Први капацитети се очекују на мрежи 2027. године, а цео пројекат биће готов средином 2028. године, најавило је Министарство енергетике.

Колико је Србија далеко од одрицања од угља?

Термоелектране су највећи извор угљен-диоксида, гаса који свет жели да сведе на најмању могућу меру како би успорио глобално загревање.

До сада је производња струје у Србији стварала скоро три четвртине укупних емисија угљен-диоксида, подаци су за 2022. годину.

Као потписница међународних споразума и кандидат за чланство у Европској унији, Србија мора да нађе начин да смањи употребу угља у производњи струје.

На то је подстичу и финансијски разлози пошто Европска унија од 2026. уводи наплату таксе на угљен-диоксид за производе које чланице увозе, међу којима је и електрична енергија.

Независно од декарбонизације, постоје и други проблеми, указује Александар Ковачевић.

„Електроенергетски објекти су квалитетно грађени, али су застарели, а рудници се користе већ дуги низ година, што је утицало на квалитет угља”, каже.

Зато су кварови, какви су се десили 2021. године, када је стала највећа термоелектрана у Србији, могући и у будућности, што ствара озбиљан проблем сигурности снабдевања, додаје.

„И продуктивност у рудницима је недовољна, а читав низ индустрија не може да ради колико би могао јер нема довољно енергије”, каже.

Електроенергетски систем Србије треба да се мења и он ће се мењати, указује Милош Бањац, професор Машинског факултета, за ББЦ на српском.

„Али не може брзином (која је одређена у стратешким документима).

„Потребна су нам огромна средства, а ми све финансирамо из кредита”, каже.

Зато би, додаје, за велике промене требало добити приступ фондовима Европске уније.

Шта је алтернатива угљу?

Широм Европе планирано је затварање термоелектрана на угаљ, док у Србији за сада постоје најаве о гашењу појединачних, али не и свих објеката.

Стручњаци упозоравају да једну термоелектрану не може да замени једна соларна електрана у односу један према један.

Термоелектрана или хидроелектрана може да ради целе године 24 сата дневно, док соларне електране могу да раде онолико сати колико има сунца, објашњава Милош Бањац.

Он сматра да би требало искористи хидропотенцијал, између осталог, и изградњом реверзибилних хидроелектрана.

„Једном када се направе, ови објекти остају скоро заувек”, каже.

Његово мишљење дели и Милош Здравковић, а обојица стручњака се слажу да су трајно решење нуклеарне електране.

Краткорочне инвестиције у енергетици подразумевају пројекте од шест-седам година, а дугорочне, какве су нуклеарне електране, од 20 до 30, прича Здравковић.

Председник Србије Александар Вучић поновио је више пута да Србија у скоријој будућности неће имати довољно струје ако не буде имала нуклеарне електране, али је њихова изградња скупа и на дугом штапу.

Уз то, у Србији је у току измена закона како би се дозволила њихова изградња.

Више о потенцијалним нуклеарним електранама у Србији прочитајте овде.

Александар Ковачевић наглашава другу алтернативу.

„Сразмерно територији, Србија има један од најзначајнијх геотермалних извора у Европи који не користи и не разуме.

„Када направите геотермалну електрану, она може да ради 8.000 и више сати годишње у пуном капацитету, производећи комбиновано електричну и топлотну енергију.

„Када направите соларно постројење, оно ће производити електричну енергију током светлог дела дана, што ће бити као да у пуном капацитету ради свега 1.200 сати годишње. Ту видите каква је разлика у инвестицији”, каже.

Ако Србија жели да побољша економско стање, мора да удвостручи производњу електричне енергије по становнику, објашњава.

„Уз то, садашњу производњу из угља и природног гаса треба да замени одрживим и конкурентним видовима производње електричне енергије”, указује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]