Трампова операција у Венецуели може да постане преседан за ауторитарне силе у свету

Хапшењем председника Венецуеле Николаса Мадура, Доналд Трамп је снажније него икада показао моћ сопствене воље, која је поткрепљена сировом војном силом Сједињених Америчких Држава (САД).

Америка је, по Трамповом наређењу, сместила Мадура иза решетака и сада ће, каже, „управљати" Венецуелом.

Амерички председник је ову одлуку, која ће имати огромне последице на америчку спољну политику широм света, саопштио на посебној конференцији за новинаре у његовом клубу и резиденцији Мар-а-Лагу на Флориди.

Трамп је рекао да ће САД преузети контролу над Венецуелом „док не дође време за безбедну, правилну и разумну транзицију".

Рекао је да је државни секретар САД-а Марко Рубио разговарао са потпредседницом Венецуеле Делси Родригез, која му је поручила: „Урадићемо све што вам је потребно…

„Мислим да је била прилично љубазна, али заиста нема другог избора".

Трамп је изнео врло мало конкретних појединости.

„Не плаши нас могућност слања војника на терен, ако то буде потребно", рекао је он.

Али, да ли Трамп заиста верује да Венецуелом може да управља на даљину?

Да ли ће изјава да ће његове речи поткрепити војном акцијом, коју су у Мар-а-Лагу хвалили и Марко Рубио и амерички министар одбране Пит Хегсет, бити довољна да преобликује Венецуелу и застраши латиноамеричке вође и натера их на послушност?

Деловало је као да Трамп у то верује.

Међутим, досадашња искуства показују да то неће бити ни лако ни глатко.

Угледни аналитички центар Међународна кризна група (Интернатионал Црисис Гроуп) је још у октобру упозорио да би пад Мадура могао да изазове насиље и нестабилност у Венецуели.

Истог месеца, амерички дневник Њујорк тајмс (Тхе Неw Yорк Тимес) је објавио да су званичници за одбрану и дипломатију у првој Трамповој администрацији разрађивали сценарија могућих исхода у случају пада Мадура.

Закључили су да постоји изгледна могућност насилног хаоса услед борби за власт наоружаних група.

Уклањање са власти и притварање Николаса Мадура представља изузетно снажну демонстрацију америчке војне моћи.

САД су послале велику армаду и оствариле циљ без иједне америчке жртве.

Мадуро је занемарио вољу народа Венецуеле одбивши да призна пораз на изборима, и нема сумње да многи људи у земљи поздрављају његов одлазак.

Међутим, последице америчке операције имаће одјека далеко изван граница Венецуеле.

Погледајте видео: Николас Мадуро у притвору у Америци

Атмосфера на конференцији за новинаре у резиденцији Мар-а-Лагу била је победничка, јер се славила операција високопрофесионалних америчких снага која је несумњиво школски изведена.

Међутим, војна операција је тек прва фаза.

Амерички биланс насилне промене режима у последњих 30 година је поразан.

Оно што одређује успех или неуспех оваквих операција су послитички потези који се после њих предузимају.

После америчке инвазије 2003. године Ирак је запао у крваву катастрофу.

У Авганистану су две деценије напора и милијарде долара уложених у изградњу државе пропали за само неколико дана после повлачења америчких снага из земље 2021. године.

Ове две земље нису у окружењу САД-а, већ прилично далеко.

Ипак, духови ранијих интервенција у Латинској Америци, као и претње новим операцијама, не уливају много више наде.

Трамп је испробао и нови надимак, „Донроова доктрина" за Монроову доктрину, декларацију америчког председника Џејмса Монроа из 1823. године, којом се друге силе у свету упозоравају да се не мешају у америчку сферу утицаја на западној хемисфери.

„Монроова доктрина је велика ствар, али смо је ми у великој мери превазишли", рекао је Трамп у резиденцији Мар-а-Лагу.

„Према нашој новој стратегији националне безбедности, америчка доминација на западној хемисфери више никада неће бити доведена у питање".

Додао је да председник Колумбије Густаво Петро мора да „пази шта ради".

Касније је за амерички конзервативни информативни канал Фокс њуз (Фоx Неwс) изјавио да „нешто мора да се уради са Мексиком".

Куба је, без сумње, такође на америчкој агенди коју у великој мери обликује Рубио, чији родитељи су кубанског порекла.

Погледајте видео: Америка ће управљати Венецуелом, каже Трамп

Сједињене Државе имају дугу историју оружаних интервенција у Латинској Америци.

Био сам на Хаитију 1994. године, када је тадашњи председник Бил Клинтон послао 25.000 војника и два носача авиона да изврше промену режима.

Тада је режим на Хаитију пао без испаљеног метка.

Уместо боље будућности, народ Хаитија већ 30 година скоро непрекидно страда и пати.

Данас је Хаити пропала држава у којој харају наоружане банде.

Доналд Трамп говори да ће Венецуелу поново да учини великом, али не и о демократији.

Одбацио је могућност да венецуеланска опозиционарка Марија Корина Мачадо, добитница Нобелове награде за мир 2025. године, треба да води земљу.

„Мислим да би јој било веома тешко да буде лидерка, нема подршку...

„Нема поштовање", рекао је он.

Трамп није споменуо ни Едмунда Гонзалеса, којег многи Венецуеланци сматрају правим победником избора 2024. године.

Уместо тога, САД за сада подржавају Мадурову потпредседницу Делси Родригез.

Иако је очигледно да је америчка војска имала инсајдерска сазнања неопходна за уклањање Мадура са власти, чини се да је режим који је успоставио његов претходник Уго Чавес и даље нетакнут.

Мало је вероватно да ће венецуеланске оружане снаге, упркос понижењу које можда неки генерали осећају због немогућности да се супротставе америчком нападу, пристати на америчке планове.

Војска, као и грађани који подржавају режима су се обогатили преко успостављених мрежа корупције које неће желети да изгубе.

Режим наоружава цивилне милиције, а у Венецуели делују и друге наоружане групе.

Међу њима су криминалне мреже, али и колумбијски герилци који су подржавали Мадуров режим у замену за уточиште које им је пружао.

Америчка интервенција у Венецуели на упечатљив начин огољава неке од Трампових кључних погледа на свет.

Он не крије колико жуди за рудним богатствима других земаља.

Већ је покушао да извуче корист из природних ресурса Украјине у замену за војну помоћ.

Трамп не скрива ни жељу да контролише огромне рудне резерве Венецуеле, као ни уверење да су америчке нафтне компаније опљачкане када је нафтна индустрија те земље национализована.

„Из земље ћемо извлачити огромну количину богатства, и то богатство ће ићи народу Венецуеле и људима изван Венецуеле који су некада били у Венецуели, а део ће ићи и Сједињеним Америчким Државама, у виду надокнаде", рекао је Трамп.

То ће додатно продубити страхове на Гренланду и у Данској да би Трамп могао да има аспирације не само на југу, већ и на северу.

Сједињене Државе нису одустале од жеље да преузму Гренланд, због његовог стратешког положаја на Арктику, али и природних богатстава који постају све доступнији због леда који се топи услед глобалног загревања.

Операција хапшења Мадура представља и још један озбиљан ударац идеји да је најбољи начин управљања светом поштовање договореног скупа правила, садржаних у међународном праву.

Та идеја је била начета и пре него што је Доналд Трамп ступио на дужност, али је он више пута показао, како у САД-у тако и на међународном плану, да верује да може да занемарује законе који му се не допадају.

Европски савезници, који очајнички настоје да не наљуте Трампа, међу којима је и британски премијер Кир Стармер, муче се да пронађу начин да изразе подршку међународном праву, а да притом не осуде чињеницу да операција против Мадура представља очигледно кршење Повеље Уједињених нација.

Америчко образложење да је војска само помагала у извршењу налога за хапшење нарко-боса који се лажно представљао као председник Венецуеле делује слабо, нарочито имајући у виду Трампове изјаве да ће САД сада контролисати земљу и њену нафтну индустрију.

Само неколико сати пре него што су Мадуро и његова супруга ухапшени, он се у његовој палати у престоници Каракасу састао са кинеским дипломатама.

Кина је осудила америчку операцију.

Пекинг је саопштио да „хегемонистички поступци САД-а озбиљно крше међународно право и суверенитет Венецуеле, и да угрожавају мир и безбедност у Латинској Америци и карипском региону".

Кина је такође саопштила да би САД требало да „престану да крше суверенитет и безбедност других држава".

Ипак, Кина би ову америчку интервенцију могла да протумачи као преседан.

Тајван сматра отцепљеном покрајином и враћање ове територије под окриље Пекинга сматра националним приоритетом.

У Вашингтону то изазива страх демократског сенатора Марка Ворнера, потпредседника Одбора за обавештајне послове америчког Сената.

Он је у саопштењу навео да ће кинеске вође, али и други, пажљиво пратити развој догађаја.

„Ако Сједињене Државе тврде да имју право да користе војну силу за инвазију и хапшење страних вођа које оптужују за криминална дела, шта спречава Кину да тврди да има исто овлашћење над руководством Тајвана?

„Шта спречава [председника Русије] Владимира Путина да понуди слично оправдање за отмицу председника Украјине?

„Када се ова линија једном пређе, правила која обуздавају глобални хаос почињу да се урушавају, а ауторитарни режими су први који ће то да искористе".

Доналд Трамп, чини се, верује да он поставља правила и да оно што важи за САД под његовом командом не значи да и други могу да очекују иста права.

Али, свет моћи не функционише на тај начин.

Трампови потези на почетку 2026. године наговештавају још дванаест месеци турбуленција у свету.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]