Шта је ЦОП30 и зашто је важан

Светски лидери ц́е се окупити на годишњем састанку на којем ће разговарати о изазовима климатских промена и како се носити с њима.

ЦОП30 се одржава 10 година након што је Париски споразум о клими утврдио план за ограничавање пораста глобалне температуре на 1,5 степени Целзијуса.

ЦОП30 је 30. састанак Уједињених нација о клими, где владе разговарају о томе како да ограниче и да се припреме за климатске промене.

ЦОП је скрац́еница од „Конференција земаља учесница“ (Conference of the parties).

„Партиес“ се односе на скоро 200 земаља које су потписале оригинални споразум УН о клими 1992. године.

Када је ЦОП30?

ЦОП30 званично почиње 10. и траје до 21. новембра.

Светски лидери се окупља 6. и 7. новембра.

Конференција често траје дуже због преговора у задњи час како би се осигурао договор који је прихватљив за све учеснике.

Где се одржава ЦОП30?

Конференција се први пут одржава у Белему, бразилском граду у амазонској прашуми.

Земљу домаћина бирају званично земље учеснице после номинације из регије/континента која је последња угостила конференцију - слично као са Светским првенством у фудбалу и Олимпијским играма.

Избор Белема изазвао је значајне логистичке проблеме због лоших саобраћајних веза и недостатка хотела. Неке делегације су се бориле да осигурају смјештај, што је довело до забринутости да би сиромашније нације могле бити истиснуте због цена.

Одлука о крчењу дела амазонске прашуме ради изградње пута за самит такође је изазвала контроверзе.

Бразил је наставио да издаје нове лиценце за нафту и гас у припреми за ЦОП30.

Нафта и гас - уз угаљ - фосилна су горива, главни узрок глобалног загревања.

Ко иде на ЦОП 30, а ко не?

Представници из земаља широм света биће у Бразилу, али многи светски лидери још нису потврдили своје присуство.

Није јасно ко ће бити у делегацији Сједињених Америчких Држава.

Убрзо након инаугурације у јануару 2025. године, председник Доналд Трамп обећао је да ће се повући из Париског споразума који је темељ међународне обавезе у борби против климатских промена.

Сличан потез је повукао током првог мандата 2017. године, али тај корак је поништен првог дана када је демократски председник Џо Бајден ступио на дужност 2021. године.

Политичарима ће се придружити дипломате, новинари и активисти.

Претходни самити су критиковани због великог броја учесника који су повезани са индустријом угља, нафте и гаса, што, према тврдњама активиста, показује стални утицај заговорника фосилних горива.

Зашто је ЦОП30 важан?

ЦОП30 се одржава у кључном тренутку, када су глобални климатски циљеви под значајним притиском.

У Паризу 2015. године, готово 200 земаља сложило се да покуша да ограничи пораст глобалне температуре на 1,5 степен Целзијусових изнад прединдустријског нивоа с краја 19. века и да га одржи знатно испод два степена.

Постоје јаки научни докази да би утицај климатских промена - од екстремних врућина до пораста нивоа мора - био далеко већи при порасту од два степена него при порасту од 1,5 степен.

Али док кориштење обновљивих извора енергије, посебно соларне енергије, расте брзим темпом, планови земаља у вези климе нису допринели постизању циља од 1,5 степен.

Према Париском споразуму, земље су требале да доставе ажуриране планове пре ЦОП30 с детаљним описом како ће смањити емисије гасова који загревају планету.

Само трећина земаља је то учинила.

С обзиром на то колико је циљ близу и колико су високе емисије гасова, генерални секретар УН-а Антóнио Гутијереш признао је да је "прекорачење" циља од 1,5 степен сада неизбежно.

Међутим, нада се да би се температуре ипак могле вратити на циљ од 1,5 степен до краја века.

Да би се то догодило, ЦОП30 ће морати показати повећану посвећеност процесу утврђеном у Париском споразуму.

О чему ће се разговарати на ЦОП30?

Бразил се нада да ће се договорити о корацима за испуњавање обавеза преузетих на претходним конференцијама.

Поред нових планова земаља за смањење емисија угљеника, још неколико тема би се могло наћи на столу.

На ЦОП28 2023. године, земље су се први пут сложиле око потребе за „транзицијом са фосилних горива у енергетским системима“.

Али тај речник није био учвршћен на ЦОП29 наредне 2024. године, као што су се многи надали.

На ЦОП29, богатије земље су се обавезале да ће давати земљама у развоју најмање 300 милијарди долара годишње до 2035. године како би им помогле у борби против климатских промена.

Али то је много мање него што сиромашније земље тврде да им је потребно.

У тај споразум спадала је и амбиција да се ово подигне на 1,3 билиона долара из јавних и приватних извора, али је било врло мало конкретних детаља о томе када ће то бити постигнуто.

На ЦОП28, земље су се договориле да утроструче светски капацитет за обновљиву енергију, као што су соларна и енергија ветра, до 2030. године.

И док се предвиђа да ће обновљива енергија рапидно расти, Међународна агенција за енергију каже да свет тренутно није на трагу да постигне тај циљ.

Један нови развој догађаја би могао да буде покретање „Установе за вечне тропске шуме Тропицал“ - фонда за спречавање нестанка тропских шума.

Погледајте: Зашто је амазонска прашума толико важна за свет

Хоће ли ЦОП30 донети промену?

Делује да ће крупан корак напред бити тежак ове године, поготово због ефекта Трампове администрације.

У говору одржаном у УН-у у септембру, амерички председник је назвао климатске промене „највећом преваром свих времена у свету“ и напао лажним тврдњама убедљиве научне доказе за раст температуре.

Он се такође зарекао да ће појачати ископавање нафте и гаса и да ће укинути зелене иницијативе које су увели његови претходници.

Било је тешко постићи консензус и на другим еколошким преговорима 2025. године, као што су покушаји да се оствари први светски споразум о пластици у августу, који је пропао већ други пут.

У октобру је револуционарни договор за смањење светских емисија изазваних бродским транспортом био одложен после притиска из САД и неких других земаља.

Неки посматрачи, као што је активисткиња Грета Тунберг, оптужили су претходне ЦОП-ове за „greenwashing“ - допуштање земљама и компанијама да се хвале властитим климатским достигнућима а да заправо нису извршили те неопходне промене.

Али значајни светски споразуми јесу били постигнути на састанцима ЦОП-а, омогућивши већи напредак него што би постизале националне мере саме за себе.

Упркос потешкоћама у остваривању ограничавања загревања од 1,5 степена Целзијусових договореног на ЦОП21 у Паризу, ово обавезивање је подстакло на „скоро јединствену климатску акцију", према УН-у.

То је помогло да се смање нивои очекиваног загревања - мада свет и даље не дела ни близу оног ритма који је неопходан да би се остварили париски циљеви.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]