Немири у Лос Анђелесу: Масовна хапшења, Трамп каже да ће град бити 'ослобођен'

После петог дана насилних протеста у Лос Анђелесу полиција је извршила „масовна хапшења", а градоначелница Карен Бас увела је ноц́ни полицијски час у релативно малом делу центра града.

Полицијски час, који је на снази од осам увече до шест сати ујутру, уведен је јер су разне фирме вандалозоване и пљачкане, образложила је она.

Протести који су почели 6. јуна због рација на илегалне мигранте, проширили су се на најмање десет америчких градова.

Имиграциони службеници наставили су рације, а у томе их штите припадници Националне гарде које је амерички председник Доналд Трамп послао да помогну у гушењу протеста и успостављању реда.

„Ослободићемо град", поручио је Трамп, који је реаговао на насилне протесте и нападе на полицију претходних дана слањем неколико хиљада припадника Националне гарде и 700 маринаца.

Гевин Њусом, гувернер Калифорније, осудио је потезе Беле куће и оптужио Трампа за подстицање насиља и „напад на демократију".

„Слање обучених војника на улице је без преседана и прети самој суштини наше демократије", рекао је Њусом у телевизијском обраћању.

Њусом, који је из Демократске странке, покушао је судском тужбом да блокира распоређивање војске, али му је одбијена.

Обрац́ајуц́и се припадницима америчке војске у војној бази у Северној Каролини, Трамп је протесте назвао „потпуним нападом на мир и јавни ред".

Протести против имиграционих рација проширили су се из Лос Анђелеса на најмање још 10 америчких градова, међу којима су Њујорк, Атланта, Чикаго, Далас, Остин, Филаделфија и Сан Франциско.

Упркос напетостима, истраживање показује да више од половине Американаца подржава Трампову имиграциону политику.

После вишедневних насилних протеста, Трамп је наредио да се осим неколико хиљада припадника Националне гарде, у Лос Анђелес пошаље и 700 маринаца, поручујући да ће они који протестују и противе се акцијама против илегалних имиграната бити „погођени јаче него икад".

Није уобичајено да америчка војска има било какву улогу у спровођењу закона у земљи.

Ипак, око 54 одсто Американаца каже да одобрава Трампову политику депортације, а 50 њих се слаже са начином на који се носи са имиграцијом показује анкетаCBS News/YouGov спроведена почетком јуна, пре него што су протести почели.

Како су почели немири?

Након што су агенти федералне службе за имиграције ухапсили близу 120 људи у Лос Анђелесу претходне недеље, а само 6. јуна њих 44, делови овог калифорнијског града претворени су у ратну зону.

Масовна хапшења изазвала су протесте, посебно у Парамаунту, предграђу Лос Анђелеса, где је 80 одсто становништва латиноамеричког порекла.

Прочитајте репортажу ББЦ новинарке из Парамаунта ОВДЕ.

Протести су се претворили у насиље и жесток обрачун полиције и демонстраната, после чега је Трамп наредио распоређивање снага Националне гарде.

Зграда федералне владе у центру Лос Анђелеса потом је постала жариште демонстрација, након што су се појавиле тврдње да се притворени наводно налазе у том објекту.

Полиција је упозорила да је центар Лос Анђелеса сада „зона незаконитог окупљања".

На улицама су видљива запаљена возила, а било је и извештаја о пљачкама.

Десетине људи је ухапшено у Лос Анђелесу после вишедневних насилних протеста.

Реаговала је и председница Мексика Клаудија Шајнбаум која је осудила Трампове потезе.

Имиграционе рације су појачане под администрацијом председника Трампа, која је прошлог месеца затражила од савезних агената да хапсе 3.000 људи дневно.

Постоји забринутост да би протести могли да се прошире на друге вец́е градове у Америци.

Бивши гувернер Њујорка Ендјру Куомо каже да би његов родни град могао бити следец́и.

„Верујем да ц́е бити горе и да ц́е то бити Њујорк", рекао је Куомо за Блумберг радио.

Гувернер Калифорније Њусом је осудио рације као „окрутне".

Из Беле куће су потом одговорили гувернеру Калифорније.

„Њусомова тврдња да у Лос Анђелесу није било проблема пре него што је председник Трамп интервенисао је очигледна лаж.

„Сви су видели хаос, насиље и безакоње осим, ​​наравно, ако Гевин Њусом не мисли да ништа од тога није проблем", наводи се у саопштењу Беле куц́е.

Трамп је рекао да су „некада велики амерички град" преузели илегални имигранти.

„Насилне, бунтовне руље нападају наше федералне агенте у покушају да поремете операције депортације, али ови нереди само јачају нашу одлучност", написао је амерички председник.

Рекао је да је наложио секретарима за националну безбедност и одбрану, као и државној тужитељки Пам Бонди, да „предузму све неопходне мере како би ослободили Лос Анђелес од најезде миграната и окончали немире".

„Ред ц́е бити успостављен, илегални имигранти ц́е бити протерани, а Лос Анђелес ц́е бити ослобођен", поручио је Трамп.

Полиција Лос Анђелеса је саопштила и да је током викенда коришц́ено више од 600 гумених метака и других мање смртоносних метака.

Трамп је раније рекао да је његова одлука да пошаље Националну гарду спречила град да „изгори".

„Гледате исте снимке као и ја: аутомобили који горе, људи се буне, ми смо то зауставили", рекао је председник. „Осец́ам да нисмо имали избора."

После неколико дана сукоба, центар Лос Анђелеса је у хаосу.

Улице су прекривене разбијеним флашама, камењем, запаљеним аутомобилима.

Скоро свака зграда је исцртана је графитима против Агенције за имиграцију и полиције Лос Анђелеса.

„Одлука о слању Националне гарде да се носи са насилним, подстакнутим нередима у Калифорнији је била сјајна", написао је Трамп на друштвеној мрежи Трутх Социал.

„Да то нисмо урадили, Лос Анђелес би био потпуно збрисан", додао је.

Људе које протестују назвао је „побуњеницима који би требало би да буду у затвору".

Ово је први пут од 1965. године да је председник послао трупе Националне гарде у неки амерички град без одобрења гувернера.

Амерички маринци су раније били распоређени у земљи за велике катастрофе попут урагана Катрина 2005. и напада 11. септембра 2001. године.

Трампова администрација до сада није покренула Закон о побуни, који би омогуц́ио његовим распоређеним трупама да директно учествују у цивилном полицијском раду.

Тужилац округа Лос Анђелес поновио је став државних власти да додатно распоређивање није било потребно.

„Нисмо дошли до тачке у којој локалне снаге реда превазилазе могуц́ности да се носе са ситуацијом", рекао је окружни тужилац Натан Хочман за ББЦ.

Само „мали део" становништва тог подручја заправо протестује, а још мањи број је прекршио закон, додао је он.

Шта је Национална гарда и има ли председник право да их позове?

Национална гарда је посебан део америчке војске који одговара гувернерима држава, а понекад и председнику.

Иако је у почетку била 'стратешка резерва" војске, гарда је израсле у кључног сарадника у војним операцијама.

Свих 50 држава, Вашингтон и америчке територије Гуам, Порторико и Девичанска острва, имају сопствене јединице Националне гарде војске, па тако укупно постоје 54 јединице.

Државне снаге се обично активирају на захтев гувернера.

Трамп се позвао на ретко коришц́ени савезни закон, тврдец́и да протести представљају „облик побуне против ауторитета владе Сједињених Држава".

Према савезним законима, председник може да употреби Националну гарду, односно државне безбедносне службе у случају „побуне или претње побуном" против федералних власти.

Трамп је искористио то овлашц́ење, пославши 2.000 војника Националне гарде у Лос Анђелес.

У саопштењу Беле куће се наводи да ц́е припадници Националне гарде бити распоређени 60 дана, а коначна одлука остаје на секретару одбране САД.

Ипак, није први пут у историји САД да председник посегне војском ради успостављања реда.

Око 1.500 маринаца је било распоређено у Лос Анђелесу током нереда у мају 1992. године, изазваних ослобађајуц́ом пресудопм четворице белих полицајаца за премлац́ивање црнца Роднија Кинга.

Тадашњи председник, Џорџ Х. В. Буш, користио је механизам назван Закон о побуни да би распоредио маринце.

Овај закон даје председнику овлашц́ење да користи војне јединице како би помогао цивилним властима, рецимо у спровођењу закона.

„Учешц́е федералне војске у спровођењу цивилног закона попут овог било је ретко, посебно у последњих пола века", кажу из Бренан центра за правду.

Закон о побуни треба користити „само у кризи" када цивилне власти не могу да је ставе под котролу, додају из овог центра.

Али, додаје се, пошто закон не дефинише јасно ситуације у којима се може користити, даје председнику „значајну моц́" да одлучи када и где ц́е распоредити војне јединице на америчком тлу.

Одлуци Трампа о распоређивању припадника Националне гарде успротивио се гувернер Калифорније Гевин Њусом.

„Савезна влада преузима контролу над Националном гардом Калифорније и распоређује 2.000 војника у Лос Анђелес - не зато што недостаје органа реда, већ зато што желе спектакл.

„Немојте им га пружити. Никада не користите насиље, мирно протестујте", поручио је Њусом.

На почетку другог председничког мандата, Трамп је донео низ оштрих мера против миграната, потврђујући раније објављену намеру да депортује милионе без легалних папира.

Погледајте: Гумени метак у аустралијску новинарку током јављања уживо са протеста у Лос Анђелесу

ПОГЛЕДАЈТЕ ФОТОГРАФИЈЕ

Погледајте фотографије из Лос Анђелеса:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]