Зашто Србија и даље чека ЕУ новац који су њени суседи добили

Стиже, само што није - чује се последњих недеља када се помену први милиони евра за Србију из програма Европске уније намењеног развоју Западног Балкана.

Из Брисела понављају да се ради на „процедуралним корацима” како би новац постао доступан.

Али у Србији застој у исплати покреће старо питање - кажњава ли Европска унија (ЕУ) овдашњу власт због неиспуњених обећања и блиских односа са Русијом.

„Било какав сигнал из ЕУ који би ишао у правцу смањивања страних директних инвестиција, донација или финансирања одређених програма, значио би да Брисел има озбиљне замерке на политику српских власти", каже економиста Саша Ђоговић за ББЦ на српском.

Приближавање Европској унији региона који деценијама чами у европском предворју циљ је плана раста Западног Балкана 2024-2027, вредног шест милијарди евра.

Новац, међутим, неће бити дат 'на лепе очи', већ по заслузи на основу тога колико су државе испуниле реформе које су саме зацртале у Реформској агенди.

Србија је у овом обимном документу предвидела близу 100 мера којима се обавезала да се „друштвено и економски приближи ЕУ”, што би требало да донесе и „нове изворе привредног раста”, или једноставније речено - пуније новчанике становницима.

Пре него што се упусти у остваривање циља, баш као и друге западнобалканске земље, има право на седам одсто од укупних средстава које су јој намењене.

Ипак, и тај новац долази уз предуслове - поштовање демократије и нормализацију односа са Косовом.

Министарство за европске интеграције најавило је да ће Србија добити овај проценат предвиђеног новца - 111 милиона евра - почетком априла 2025. године.

Од тада до данас, прве милионе које Србија и даље чека добиле су Црна Гора, Северна Македонија и Албанија.

Европска комисија тренутно финализира процедуралне кораке који би требало да омогуће да новац из претфинансирања буде доступан што пре у 2025, каже портпарол Европске комисије Гијом Мерсије за ББЦ на српском, не откривајући више детаља.

Из Министарства за европске интеграције нису одговорили на питања ББЦ новинара о првим исплатама Србији из Плана раста.

Од најава крајем марта да Србија добија први новац до данас, намножиле су се оштре поруке из Брисела, посебно уочи и после посете председника Александра Вучића Москви.

Вучић је присуствовао обележавању Дана победе у Русији 9. маја упркос упозорењима више европских званичника да Брисел неће имати разумевања за ту посету.

Иако Влада Србије и Вучић говоре да се залажу за реформе, нису испунили ништа од децембра, рекла је Марта Кос, комесарка за проширење.

„Што се тиче Србије и средстава из Плана раста, ми сада процењујемо да ли треба да то исплатимо или не", рекла је у обраћању Европском парламенту 12. маја.

Услови и предуслови

Новац из Плана раста Србији је и даље недоступан јер нису донети медијски и изборни закони, сматра Ђоговић.

Медијске и изборне реформе као део процеса приближавања ЕУ нагласила је и Каја Калас, висока представница ЕУ за безбедност и спољну политику, током боравка у Београду 22. маја.

„Треба да видимо дела - реформе морају да буду стварне", рекла је Калас новинарима.

Српски званичници су говорили да ће ови прописи, које ЕУ поставља високо на листи приоритета, бити усвојени у децембру 2024. године.

То што Србија није још добила новац из Плана раста „није хир Европске комисије, већ последица неодговорног понашања власти Србије”, говори Ђоговић.

„Слободни и фер избори” и „плурализам медија”, заједнички названи „поштовање демократских механизама”, међу предусловима су за исплату првих средстава из Плана раста.

„За предуслове немамо разрађено на који начин ће се процењивати њихова испуњеност у пракси", каже Бојана Селаковић, координаторка Националног конвента о ЕУ.

„Могуће је да је проблем што Србије није на нивоу предуслова задовољила оно што би се очекивало од једне земље", додаје.

Србија се и у Реформској агенди обавезала да ће међу првим корацима до децембра 2024. године унапредити изборне услове, изабрати нови Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и изменити медијске законе у складу са европским стандардима.

Рок је потом померен на фебруар 2025.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић рекла је средином маја да ће посао бити ускоро завршен.

„Ми немамо политичке актере који заиста желе да воде Србију ка ЕУ”, каже Селаковић.

„Када причамо о медијским слободама, новом РЕМ-у, изборним условима, власт је спремна да направи уступке само зато што долази притисак из Брисела и како би наставила да извлачи корист из статуса земље кандидата у виду новца и визне либерализације.”

Ако би донела медијске и изборне законе, Србија би, поред првих 111 милиона, могла да добије и додатни новац из Плана раста ове године.

Из Европске комисије кажу да је Београд тражио исплату и ових средстава.

Исплате се очекују у наредна четири месеца, „у зависности од испуњења тражених услова", каже портпарол ЕК.

Докле су стигле остале земље?

Шаргарепа, али без штапа

Новац који на различите начине стиже у Србију из ЕУ мери се милијардама евра.

У последњих десет година стигло је четири милијарде бесповратних средстава.

ЕУ је највећи давалац помоћи, испред Русије и Кине, које представници власти истичу као додатне стубове спољне политике.

Плаве заставе са звездицама, уз називе пројеката, на таблама поред јавних грађевина сведоче о улагањима у болнице или комуналну инфраструктуру.

Добар део средстава отишао је и на програме дугачког назива који почињу речју „реформа”.

Уместо да и ти програми донесу конкретно побољшање у функционисању система, неретко се само задовољавала бирократска форма да би се правдала уложена средства, сматра Ђоговић.

Европска комисија је била тиме задовољна не гледајући суштину, додаје економиста.

„Имали смо танго, где је ЕК били задовољени стабилократијом, а Србија повлачењем средстава из ЕУ и тапшањем по рамену", говори.

Стабилократију је Балкану у наслеђе оставила бивша немачка канцеларка Ангела Меркел.

Ова политика подразумева подршку званичницима попут Вучића или мађарског премијера Виктора Орбана, који тврде да могу да обезбеде стабилност, без обзира на примену демократских правила у њиховим земљама.

Такав однос „шаргарепе, али без штапа" био је „погрешан", јер се „у друштвеном амбијенту ништа није променило, чак смо и назадовали у неким суштинским стварима", попут медијских слобода и изборних услова, оцењује Ђоговић.

Иако су се и претходних година могли су се чути изоловани позиви, пре свега из Европског парламента, да се размотри финансијска помоћ Србији, конкретних потеза није било.

Последњих недеља упозоравајући гласови постају израженији, посебно уочи и после одласка Вучића на прославу Дана победе у Русију.

„Девети мај 1945. није исто што и 9. мај 2025", рекла је Марта Кос.

„Рекла сам председнику Вучићу да ће ми бити врло тешко да говорим у корист Србије ако оде у Москву", објаснила је словеначка политичарка, која је прошле године на месту комесарке за проширење наследила Оливера Вархељија.

Долазак Марте Кос је донео „одређене промене", каже Бојана Селаковић.

„Вархељи је сматрао да Србија као највећа земља у региону треба што пре да буде примљена у ЕУ, а да се друге ствари могу решавати у ходу.

„Било је незамисливо да се од њега чује поруке које сада преноси Марта Кос", каже.

Иако нова комесарка има другачији приступ, питање је колико ће се то одразити на политику ЕК и да ли ће Србија имати конкретне последице, говори Селаковић

„То ће бити тест њеног утицаја", сматра координаторка Националног конвета о ЕУ.

Саша Ђоговић не верује да ће оштрији тон бити преточен у опипљиве последице.

Најављени медијски и изборни закони биће усвојени, власт ће их „пропагандно” оценити као најбоље, али не очекујем ћемо доћи до видљивијих искорака у њиховој примени, каже.

„Форма ће опет бити задовољена и плашим се да ће и ЕК на бази те форме одобрити Србији ову траншу из Плана за раст Западног Балкана.

„Биће неопходно да се примена прати, јер очигледно нам је потребан тутор, који ће стално да нам заврће уши или нас упозорава да нешто ми је у реду и да треба да се исправи", сматра Ђоговић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]