Косово поново гласа: Између наде, разочарања и неизвесности

Пун круг.

Косово 2025. годину испраћа како ју је и започело - одржавањем парламентарних избора.

Партија Самоопредељење Аљбина Куртија, премијера у техничком мандату, упркос највећем броју освојених гласова у фебруару, није могла самостално да формира владу.

Уследила је вишемесечна институционална блокада и напослетку су расписани нови избори за посланике за 28. децембар.

Док се чека разрешење ове политичке једначине, становнике брине друга рачуница - хоће ли у новчанику бити довољно новца.

Цене и трошкови живота су за више од 50 одсто људи у најмлађој европској држави главни проблеми, показује истраживање Међународног републиканског института, објављено у лето 2025.

„Када је влада лоша, онда је и све остало лоше", каже огорчено 40-годишњи Арменд.

Шта је толико лоше, питам га на окићеном шеталишту у Приштини.

„Па све... млади одлазе, месецима немамо институције, привреда тоне", одговара ми.

„Ништа се неће променити ни 28. децембра и све је одвратно", додаје.

Када напустите шири центар празнично 'одевене' Приштине, у којем су кафићи дупке пуни, призор је упадљиво другачији.

Смењују се призори оронулих зграда сивих фасада, суморних попут јутра, испуњеног маглом и смогом од којег се једва дише.

Надомак пијаце врзма се дечак који у промрзлим рукама држи пластичну чашу са прикупљеним кованицама.

На пијачним тезгама нема баш издашних понуда, слабо ко застане да нешто купи, али се у даљини назиру десетине грађевинских машина и кранова.

Ове године, стиче се утисак, колико се гради толико се и гласа.

Погледајте видео о косовским изборима - трећи пут на гласање у 2025: Извештава ББЦ новинарка Дејана Вукадиновић

Између два изборна циклуса, средином октобра, бирао се и састав локалних скупштина.

Најављени парламентарни избори се одржавају у поларизованој атмосфери, чему је допринело и владајуће Самоопредељење, иако се труди да смањи жестину порука, указује Иљир Деда, политички саветник.

„Не види се велики оптимизам за 2026. и све зависи од резултата избора, које нико не може да предвиди", додаје за ББЦ на српском.

Поделу најбоље илуструју то што је председник скупштине изабран из рекордног 57. пута и немогућност Куртија да нађе коалиционог партнера да формира владу.

Више од два милиона људи са правом гласа бираће између 24 политичке опције.

Поред Самоопредељења учествују и други познати актери - Демократски савез Косова (ЛДК), странка коју је основао Ибрахим Ругова, Демократска партија Косова (ПДК), Мемљија Краснићија (некада ју је водио Хашим Тачи, који пред Хашким судом одговара за ратне злочине).

На листићу је и Алијанса за будућност Косова (ААК) Рамуша Харадинаја, бившег премијера, који је такође био осумњичен за ратне злочине пред судом у Хагу као један од команданата Ослободилачке војске Косова.

Њихов бивши коалициони партнер Социјалдемократска иницијатива (Нисма) Фатмира Љимаја сада излази самостално.

За 10 места гарантованих српској заједници боре се - Српска листа, која има подршку званичног Београда, странка „За слободу, правду и опстанак" Ненада Рашића, бившег министра за повратак у Куртијевој влади и недавно основани Косовски савез.

Однос снага ће вероватно поново бити сличан као зимус, верује Иљир Деда.

„Самоопредељење ће бити прво, ПДК други, следиће их ЛДК, ААК ће бити четврти, а Српска листа пета.

„Не знамо колико посланичких места ће добити, а од тога ће зависити да ли ће моћи да се конституише нови сазив владе", додаје.

Веће плате и јача војска

Аљбин Курти најављује повећање плата на више од хиљаду евра, а обећава и јачање војске и отварање фабрике муниције.

Министарство одбране је већ набавило немачки противтенковски ракетни систем, а у октобру су стигле „хиљаде" војних дронова-камиказа из Турске.

Економски бољитак обећавају и опозиционе ПДК и ЛДК у предизборним порукама, али поручују да неће у коалицију са Куртијем.

„Поделе су велике, Курти није фигура која је понашањем завредила да опозиционе партије пређу преко неких ствари.

„После фебруарских избора нико од њих није хтео да сарађује са Куртијем и сумњам да ће се тај став променити", сматра политиколог Александар Шљука за ББЦ на српском.

Таксиста који ме вози до 10 километара удаљене општине Грачаница, тврди да се „много добро живи".

Мишљење поткрепљује управо зградама у настајању поред којих пролазимо.

„Има пара, има посла, гради се", додаје.

Курти ће, убеђен је овај војни пензионер, имати довољно гласова да самостално формира владу.

Како сте тако сигурни, питам га.

„Дошли су људи који живе преко, они су његови гласачи", објашњава, не желећи да се представи.

Од административног прелаза Мердаре до Приштине, махом сам и уочавала стране таблице - швајцарске, холандске и по коју немачку.

„Курти рачуна на бројну дијаспору, али је питање колико могу да му помогну да оствари такав резултат да му нису потребни коалициони партнери", указује Шљука.

На косовским изборима у иностранству гласа више од 19.000 људи.

Обећање лудом радовање

Код неформалног такси стајалишта у Грачаници, где су Срби готово половина становника, срећем Неџата Сулејманија из Приштине.

„Политика није добра - ни за младе ни за старе, поготово не за пензионере, а они су радећи претходних година пунили буџет", каже овај 83-годишњак.

„Увек гласам и свако треба да гласа за оне за које верује да ће донети нешто боље, само што то боље никако да дође", додаје за ББЦ на српском.

Разочаран је и Рами, 68-годишњи продавац воћа и поврћа крај главног блатњавог пута.

„Увек се надаш да ће бити добро, али ништа се не мења.

„Обећавају, обећавају, а ја и даље немам пензију, ни социјално - сналазим се како могу", каже за ББЦ на српском.

Преко пута је велики билборд на којем пише Једино - Српска листа.

Највећа странка представника српске заједнице на Косову, уз снажну подршку званичника у Београду, после двогодишњег бојкота вратила се у политичку утакмицу.

Учествовала је на фебруарским парламентарним, а потом и на локалним изборима, победивши у свих десет општина са већински српским становништвом.

Јовица Васић годинама гласа за њих, али је сада огорчен.

„Запошљавају се кумови, пријатељи, исти људи добијају донације, а моја снаја са четворо мале деце не ради, иако се сваке године пријави на конкурс.

„Уместо да отварају радна места за младе, они запошљавају родбину", прича бесно за ББЦ на српском.

Годинама је у пензији коју је стекао радећи у Дому здравља у Приштини, град који и даље редовно посећује.

„Нико нас не дира, ми се међусобно поштујемо, али политика...", не завршава реченицу и одмахује руком.

Преко Канцеларије за Косово и Метохију Србија исплаћује социјалну помоћ и запошљава Србе на Косову, а у току је конкурс за 350 радних места у здравственим установама.

Док опозиција ово тумачи као злоупотребе и куповину гласова, представници Српске листе узвраћају истим контраоптужбама.

Српска листа ће, претпоставља Иљир Деда, добити већину, али је важније какве ће политичке поруке слати.

„Они нису аутономни играч и то отежава политичку комуникацију са осталим странкама, а оно што недостаје јесте здравија комуникација са Србима на Косову", додаје.

Српска листа има ново руководство, али се суштински није реформисала и то је њихова грешка, јер није показала да је спремна да сарађује са албанским, указује политиколог Шљука.

„Ако они освоје свих десет места може да се јави нови проблем, јер неко од њих мора да буде потпредседник скупштине.

„Уколико Рашић добије један мандат онда њега могу опет да изаберу, али је питање и колико ће он гласова добити", додаје.

Ред критика, ред похвала

Поред турбуленција на унутрашњем плану, Косово је запљуснуо и талас критика међународне заједнице.

Сједињене Америчке Државе су замрзле стратешки дијалог са Приштином на неодређено због „поступака техничке владе (Аљбина Куртија) којима су повећане напетости и нестабилност".

„На Косову никада није било и неће бити антиамеричке владе.

„Народ Косова је највише проамерички народ на свету, и свака косовска влада долази управо из тог народа", поручила је Вјоса Османи, председница Косова, уочи састанка са члановима Конгреса САД о продубљивању сарадње.

Током вишемесечне политичке кризе, Немачка је више пута указивала да је Косову хитно потребна влада како би функционисала на унутрашњем и спољашњем плану.

Добре вести из Европске уније (ЕУ) стигле су почетком децембра да ће до краја јануара 2026. године укинути све казнене мере претходно уведене због напетости на северу Косова, где живи већинско српско становништво.

Приштина ће моћи да користи финансијску помоћ у вредности од милион евра, а одлука је донета после мирног преноса власти у локалним срединама на северу, објаснила је Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије.

„Срео сам се са многим Србима и на северу и свуда по Косову.

„Нема ниједног премијера Косова који се састао са више Срба него ја, нити је било ко осим мене више говорио на српском језику", поручио је Курти током отварања пешачког моста преко Ибра, који спаја Северну и Јужну Митровицу.

Ипак, нема снимака који то потврђују.

Срби не желе да се објави јер их Безбедносно-информативна агенција (БИА) из Београда одмах позива и пита: 'Зашто причаш са премијером Косова?', додао је Курти.

Косову треба влада која ће партнерски радити са ЕУ и САД, успети да привуче озбиљније инвестиције за приватни сектор и направити оквир за изградњу поверења са Србима на Косову, нарочито на северу, указује Иљир Деда.

„Много је домаћих задатака за нову владу, али све зависи ко ће је чинити.

„Опозиционе странке поручују да би највише желеле да међусобно направе постизборну коалицију - али је лако рећи, теже урадити", додаје.

Због политичке блокаде, Косово није усвојило буџет за 2026. што ће бити једно од кључних питања после децембарских избора, указује политиколог Шљука.

„Курти ће можда одиграти на ту карту да га неко подржи како би се буџет изгласао", додаје.

До марта 2026. треба да буде изабран и нови председник који се бира у скупштини, за шта је потребна двотрећинска већина посланика - у супротном следи нови изборни циклус, указује Деда.

„Ако странке имају воље могу да се усагласе око председника, али се опет враћамо на то да све зависи од расподела снага у скупштини.

„А какав ће бити, то је сада тешко наслутити", закључује.

Погледајте видео о отварању моста преко Ибра

Скоро 18 година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]