Пептиди: 'Чудотворни лек' који није за људску употребу

Кејти пажљиво вади шприц из паковања.

Буши поклопац мале тегле са плавом течношћу и увлачи течност у шприц.

Окреће се и убада иглу у горњу половину задњице, показујући усправљени палац у камеру.

Делује задовољно, већ неколико недеља убризгава себи ГХК-Цу, бакарни пептид, и убеђена је да он чини добро њеној кожи.

Чак толико, каже она, да су стрије које су јој се појавиле након што је родила двоје деце скоро потпуно нестале.

Једина благо забрињавајућа ствар?

Недвосмислено стоји упозорење: „Само у истраживачке сврхе“ на етикети обмотаној око тегле.

Овај пептид није намењен за људску употребу.

Као и све већи број других људи на друштвеним мрежама који се снимају како убризгавају себи нерегулисане пептиде, Кејти делује непоколебана овим упозорењем.

Она верује да је он безбедан.

„Урадила сам много истраживања на њима и радим то с опрезом.

„Кренула сам са изузетно малим дозама“, каже она.

„Само да будем сигурна да нећу приметити ништа необично.“

Кејти каже да јој се од тога удебљала длака у коси и да јој је поправило текстуру коже.

И док се ГХК-Цу, пептид који производи наше тело, обично користи у креми за кожу да би смањио танке боре, не сматра се безбедним убризгавати га због недостатка научних истраживања и ризика од покретања потенцијално опасне имуне реакције.

Пептиди су кратки ланци амино киселина, или мали протеини, које наша тела производе природним путем.

Они се понашају као гласници, говорећи нашим ћелијама шта да раде, и играју кључну улогу у здрављу наше коже, имуном систему и помажу да се контролишу наши хормони.

Користе се за лечење медицинских стања више од века.

Инсулин, први откривени пептид, помаже људима са дијабетесом типа 1 и некима са дијабетесом типа 2, да одрже ниво шећера у крви.

Сада су нерегулисани пептиди експлодирали на тржишту велнеса откако су ГЛП-1, лекови за мршављење, постали популарни.

ГЛП-1 су лекови који опонашају глукагон као што је хормон пептид 1, хормон који природно правимо у нашем телу и који нам помаже да регулишемо наш ниво глади.

И док је ГЛП-1 прошао екстензивна испитивања на људима и има дозволу МХРА, британског контролора за лекове, постоји „сиво тржиште“ за друге нове пептиде.

Сиво тржиште пептида обитава у средишњој зони закона и регулативе.

Они нису илегални за куповину, али исто тако нису одобрени за људску употребу, тако да не подлежу контролама квалитета које су стандард у фармацеутској производњи.

„Присуствујемо савршеној олуји“, објашњава лекар опште праксе Мајк Мрозински.

„Успех регулисаних лекова ГЛП-1 'нормализовао' је употребу игле, спустивши психолошку баријеру према само-убризгавању.

„И људи гледају трансформативне резултате фармацеутских пептида и погрешно претпостављају да су сви пептиди по самој својој суштини безбедни.“

Друштвене мреже су препуне реклама и снимака инфлуенсера који убризгавају себи разне смућкане смесе пептида које се продају искључиво у истраживачке сврхе.

Желите да појачате мишићну масу и убрзате опоравак?

Неки тврде да БПЦ 157 ради управо то.

БПЦ 157 је синтетички пептид из људских желудачних протеина.

Ране студије на животињама сугеришу могуће улоге у зацељивању рана и заштити црева.

Имате потребу за смањењем инфламације у телу и побољшањем метаболичког здравља?

Неки кажу да се исплати испробати ТБ 500.

„Људи који користе ове производе, у суштини, постају лабораторијски пацови“, објашњава Адам Тејлор, професор анатомије на Универзитету у Ланкастеру.

„Постоје неки подаци тамо напољу, али у пре-клиничким моделима. Суштински су испробани на животињама, али не и на људима.“

Он прати како ово тржиште расте већ више од годину дана и разговарао је са људима који су имали нежељена дејства као што су вртоглавица, дијареја, осипи и отицање ногу.

Забринут је да на дуге стазе људи потенцијално ризикују животе.

Уз недостатак позамашног броја студија на овим пептидима, он каже да су многи од производа који се продају опасни, а нека истраживања, која су тестирала неколико пептида присутних на тржишту, показују да је 12 одсто њих имало бактеријске ендотоксине у себи.

Бактеријски ендотоксини, каже он, могу да вам „нанесу озбиљну штету“.

У малим дозама могу да изазову температуру, замор и болове, али у великим количинама могу да покрену стања опасна по живот као што је септички шок.

Џек Сарџинсон је одлучио да „нагомила пептиде“ да би му помогли да се опорави од повреде леђа коју је задобио у теретани.

Овај 24-годишњак почео је да убризгава себи коктел пептида звани „Вулверин“ у децембру прошле године, а који тврди да има регенеративне моћи баш као Марвелов суперхерој по ком је добио име.

У року од две недеље, он тврди да је приметио „значајан опоравак“ без „буквално икаквих нежељених дејстава“.

Пете недеље, каже он, „практично није осећао никакав бол“ и могао да је да ради ствари које није могао „већ неко дуже време“.

Пре него што је испробао пептиде, каже да је посетио лекара опште праксе коју му је преписао физикалну терапију, али му упркос преписаном сталном вежбању није било боље.

Дошло је у тачку, каже он, да му је нарушавало свакодневни живот и почео је да се осећа „истински малодушно“.

„Знам да ова прича има другу страну медаље“, каже он.

„Исто тако, некима убризгавање лекова може да делује прилично екстремно, али мислим да од ковида људи проналазе разне начине да преузму контролу над властитим здрављем.

„Мислим да пептиди могу бити корисни ако се користе одговорно.“

Култура 'заморчића'

У овом стадијуму, употреба нерегулисаних петпида није 'био-хаковање', већ биолошка коцка, упозорава доктор Мрозински.

„Ако се ова култура 'заморчића' буде раширила, ризикујемо кризу јавног здравља са 'мистериозним' хроничним стањима које су изазвали ови нерегулисани пептиди које традиционални медицински систем није опремљен да лечи.“

И док се милиони објава о пептидима јављају на свим друштвеним мрежама, све је већи број клиника које и саме нуде терапију пептидима.

Доктор Сајед Омар Бабар, специјалиста и директор клинике Хиленд у Лестеру нуди терапију пептидима – користећи нерегулисане пептиде као што су БПЦ-157 и ТБ-500 између многих других.

Он верује да је ово „златно доба“ пептида и да ће они одиграти огромну улогу у будућности здравства.

Али зашто, питам, не постоје истраживања златног стандарда на људима; ако су ови пептиди толико безбедни и ефикасни, зашто нису постали лиценцирани лекови?

Он каже да је то до финансирања, да би производ стигао од животињских студија преко испитивања на људима до потпуно лиценцираног лека потребне су године и милијарде долара.

Није у интересу великих фармацеутских компанија, објашњава он, да финансирају тај процес.

„Многи од пептида о којима говоримо потпуно су природни - наша тела их праве, стога их је ташко патентирати.

„Они морају значајно да се разликују од њиховог природног облика - што је тешко са пептидима."

Без патента, каже он, компаније ризикују да улажу новац у производ са мало финансијске заштите.

Доктор Бабар каже да терапије пептидима које нуди његова клиника надзире регистровани лекар, али, зато што ови производи немају лиценцу и не постоји „приручник“ о томе како их користити, све је на искуству и клиничарима као што је он „који уче једни од других“.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk