Акционе хероине, присутне од самих почетака кинематографије

Када размишљате о акционим филмовима, уобичајено је да замишљате мушкарце.

Можда тада могу да вам падну на памет напумпани мишићи Слаја Сталонеа у Кобри (1986) или Арнолд Шварценегер у донекле шашавим, али и неодољиво забавним филмовима попут Команда (1985).

Можда можете да помислите и на балетске, грациозне кореографије борби Бруса Лија или нестварну жестину Џејсона Стејтама.

Улоге каскадера, неопходне као подршка глумцима оба пола, углавном се везују за мушкарце.

Замислите само Астонија Мартија на снимању високобуџетног филма о Џејмсу Бонду, легендарног каскадера из вестерна Јакиму Канута како се извлачи испод преврнуте поштанске кочије, или тестостеронску пуцњаву какву памтимо у филму Џон Вик, којег је иначе режирао некадашњи каскадер Чад Стахелски.

женска снага и жустрина су на великом платну још од времена немих филмова.

„Потпуно је погрешно мишљење да су акциони филмови намењени искључиво мушкарцима када су женске акционе хероине и каскадерке ту од самог почетка кинематографије”, каже Тимон Синг, уредник циклуса за ББЦ.

Бројне су култне акционе женске улоге попут Кери-Ен Мос у Матриксу (1999) или Уме Турман у филму Убити Била 1 и 2.

Ту су и хероине које су саме изводиле акционе сцене као што је Пем Грир, звезда 1970-их, са црним појасом у каратеу или Мишел Јео, малезијска лепотица која је вештине усавршила кроз плес, а не кроз борилачке вештине.

Њене улоге у хонгконшким акционим филмовима из 1980-их и 1990-их година могле би да помогну да се промени слика о мушкој природи овог филмског жанра.

Ако макар мало загребете по жанровској акционој мачо митологији, врло брзо ћете схватити да су акционе хероине, каскадерске краљице и жене које владају борилачким вештинама и више него присутне у историји кинематографије, иза и испред камере.

„Дуго већ можемо да саме одређујемо правила, примамо ударце и помажемо у ношењу тешке опреме на снимањима”, каже Џорџија Мунро, професионална паркур такмичарка и каскадерка у филмовима као што су Парк из доба јуре и Чудесна жена 1984.

И данашња улога жена у акционим филмовима понешто дугује појави снажних женских ликова у претходним деценијама.

Сетите се ликова са снажним физичким карактеристикама и могућностима – као што су Сигурни Вивер и њена Елен Рипли из Осмог путника (1979) и Сару Конор Линде Хамилтон из Терминатора 2 (1991).

То су били ликови који су показали да жене могу да буду отпорне, прилагодљиве и комплексне, скицирајући женску акциону улогу у21. веку.

Због свега тога данашње суперхероине акционог филма као што су Скарлет Јохансон као Црна удовица и Зои Салдања у серији филмова Чувари галаксије, баш као и атлетски способна и елегантна каскадерка као што је Зои Бел, дугују много тога пиониркама овог жанра.

Али баш као што и Мунро упозорава, и даље постоје двоструки стандарди за каскадерке или акционе краљице.

„Увек морамо изнова да се доказујемо без обзира на искуство које поседујемо, присутан је притисак да ствари изведемо како треба из првог покушаја да бисмо сачувале углед и показале да смо заслужиле да будемо ту где јесмо.

„Ако нешто крене наопако, чини се као да нам се замера више него мушкарцима”, каже она.

Хонгконшка веза

Кључни филм је Да госпођо (1985), у којем млада, тада непозната Мишел Јео глуми уз колегиницу, акциону хероину Синтију Ротрок, полицајку која се обрачунава са лоповима.

Американка Ротрок, светска шампионка у борилачким вештинама, каријеру је изградила у популарним хонгконшким акционим филмовима и неколико је година провела снимајући у Азији.

Ротрок је пробила све границе као једна од првих Американки која је доживела да на овом тржишту постане звезда пре свега због способности да елегантно изводи комплексне акционе сцене.

Она је успела да се избори са стереотипским представама и тако редефинише улогу жена у акционим филмовима.

Ротрок је била и заговорница тренирања борилаких вештина, те је инспирисала многе боркиње широм света.

Њена посвећеност вежбању и допринос жанру, донели су јој базу посвећених обожаватељки.

У међувремену, појављивање Јео у филму Све у исто време у којем се смењују акционе сцене са комичним и емотивним породичним драмским моментима, донело јој је и дуго очекивану награду филмске академије - Оскара.

Јео је увек била сјајна глумица што је доказала и радом у раним хонгконшким филмовима, међу којима су и надреални и натприродни The Heroic Trio и невероватна улога у Полицијској причи 3 са Џекијем Ченом.

Она је тиме показала да није неопходно да влада борилачким вештинама да би била акциона краљица.

Обављајући годинама и улогу каскадерке у филмовима, Јео је морала да прође кроз исти процес задобијања озбиљних повреда које би имала и њена претпостављена дублерка.

„Натеже искуство за мене је била улога у филму Каскадерка (1996).

„Играла сам дублерку и једном приликом сам се незгодно приземљила, право на нос”, рекла је у интервјуу из 2019. године.

„Склупчала сам се и чула како ми се ломи кичма! Психолошки и физички сам се од те повреде најдуже опорављала", додала је тада.

Погледајте причу о Ани и Мири, оружарки и каскадерки иза опасних филмских сцена

Синг каже да су јој „улоге у филму о Џејмсу Бонду Сутра не умире никада (1998) и у Притајеном тигру, скривеном змају (2000)" донеле огромно међународно признање.

„Али њени ранији филмови као што су Да госпођо, Краљевски ратници и наравно Полицијска прича 3: Суперполицајац, представљали су диван увод у њена остварења из тог времена за публику којој су били познати само холивудски филмови као што су Crazy Rich Asians или Све у исто време.

„Азијска кинематографија имала је изузетан утицај на глобалну перцепцију женских акционих хероина. Људи понекада могу да помисле на Уму Турман у филму Убити Била када се поведе прича о женским акционим звездама, али величине попут Меико Кађи из филма Lady Snowblood (1973) и Анђела Мао из филма Lady Whirlwind, очигледне су Тарантинове инспирације за ликове у његовој осветничкој саги”, додаје.

Неколико биоскопа широм Велике Британије, међу којима су Бродвеј у Нотингему и Вотершед у Бристолу, тренутно приказују филмове са ,,женама са оружјем” – хонгконшком поџанру за женама које баратају ватреним оружјем.

Он је започет филмом Да госпођо и део је циклуса Уметност акције.

Пограм биоскопа Вотершед у Бристолу, назван Девојке само желе оружје, лично уређује једна од ауторки акционих филмова – Нида Манзур, редитељка успешног хинридног кунг фу/комичног остварења Polite Societyиз 2023.

Што се тиче саме Манзур, она представља наредну генерацију филмаџија инспирисаних храброшћу и физичким способностима хероина из прошлости.

Полите Социетy је филм о девојци која жели да постане каскадерка када порасте и која обожава Јунис Хатхарт, звезду Британских гладијаторки из 1980-их.

Хатхарт је касније постала позната и као каскадерка Анђелине Џоли и једна од најзначајнијих кореографкиња акционих сцена у највећим Марвеловим филмовима.

Њен глас се у филму Polite Society чује као охрабрујући.

Она се обраћа главној хероини и показује јој како је заоставштина из прошлости кључни путоказ за све будуће каскадерке и акционе краљице.

'Серијалне краљице'

Површном посматрачу би могло да се учини да су акционе краљице феномен из релативно скорашњег доба, или макар из периода пост-феминизма.

Нема сумње да се у тим периодима оне највише и појављују, чак и када су њихова женска снага, агилност и моћ биле представљане на погрешан начин.

Такав је случај са акционим филмовима са девојкама из 1990-их и раних 2000-их, које су биле магнет за мушку публику због тога што су биле способне за акцију – Мила Јововић у филмовима из серије Притајено зло или, рецимо, Џоли у Лари Крофт.

Али одважне, храбре жене које су биле главне у блокбастер акционим филмовима или трилерима нису нипошто новитет само из прошлих времена, као што то истиче Тајмон Синг, наводећи ,,величине попут Хелен Гибсон, Мери Фулер или Перл Вајт - звезде хит серије The Perils of Pauline”.

Током 1910-их година, оричало се о ‘серијским филмовима’, који су личили на телевизијске серије прикзиване у биоскопима.

Најпознатији су били The Perils of Pauline (1914) са Перл Вајт, познатом и као ,,неустрашива девојка без премца”.

Њена жеља да сама изводи акционе сцене довела је до тога да учествује у брзој јурњави аутомобилима, скаче са високих гребена и докаже да је подједнако храбра као и мушкарци тог времена.

Каскадери из времена немог филма нису били познати као људи који се обазиру на здравље и безбедност.

Док су одважни мушки комичари попут Бастера Китона (надимак му потиче од способности да амортизује повреде настале као последица слепстик вратоломија) предмет обожавања данашњих каскадера, мало њих се бави женским пиониркама овог заната из раних дана кинематографије.

Перл Вајт спада у плејаду оних такозваних ,,серијалних краљица”, као што су биле и Хелен Гибсон која се после 119 епизода серијала Hazards of Helen (1914-1917) и сама нашла у вагонима композиције и заиста завршила у пламену, када се суочила са дискриминацијом мушкараца који су је окруживали у типичном прото-феминистичком маниру.

У времену у којем су се жене још увек бориле за право гласа, постојале су неустрашиве глумице, спремне да зарад нашег узбуђења, ризикују сопствено здравље и животе.

Нису желеле да буду у улози која није била у складу са тадашњим нормама уобичајеног женског понашања и нису биле спремне да остану на маргинама када су већ могле и да се нађу за воланом аутомобила у покрету или да скачу са великих висина, што је вредно поштовања.

Оне су показале женску снагу и отпорност у послу у којем је лепота била све што се од њих тражило.

Мунро истиче да и она чак данас понекад мора да „сама да изводи каскадерске сцене у опреми која није реалистична, често са уметнутим заштитним улошцима".

„Онда имамо суперхероину или опаког убицу која носи одећу која једва да покрива њено тело, а хода у високим штиклама”, каже она.

„Сексуална привлачност је приоритетна у односу на стварне потребе”, додаје.

Она је узбуђена због свега што следује у будућности и указује на филм Тхе Wоман Кинг (2022) као на један од скорашњих у којем се приказује снажна и способна, Афроамериканка и који њену атлетску грађу користи на изузетан начин.

Истицање оваквих жена у филму и потенцирање порекла таквих ликова неопходан је коректив идеји да су акциони филмови резервисани само за мушкарце.

Довољно је видети само један маја гери Синтије Ротрок, па да се овакве тврдње забораве.

„Важно је истицати каскадерке и акционе хероине јер су филм и телевизија саставни део оног што обликује ставове. Што више рефлектора уперимо ка ономе за шта су ове жене способне, већи је и потенцијал за промене.

„Онда то постаје стварност за све жене и девојке широм света”, додаје Мунро.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]