Лоше вести: Климатске промене драстично погоршавају алергије

Због раста температура, људи који се муче са сезонским алергијама изложени су већој количини полена чија сезона траје дуже.

Глобално загревање покреће и забрињавајуће случајеве екстремних алергија, упозоравају стручњаци.

Људи су могли да виде олују, али не и шта је у њој.

Билионе честица полена, усисане у облаке док је олуја настајала, сада су киша, громови и влажност цепали у још ситније фрагменте.

Потом су их бацали назад на Земљу да би их људи удисали.

Било је око 18:00 часова 21. новембра 2016. године кад је ваздух у Мелбурну, у Аустралији, постао смртоносан.

Телефонске линије хитне помоћи су се усијале, људи који не могу да дишу су преплавили болнице, а потражња за колима хитне помоћи је била толика да возила нису могла да стигну до људи заглављених у кућама.

У собама за хитан пријем било је осам пута више људи са проблемима са дисањем него што је очекивано.

У болницу је примљено скоро 10 пута више људи са астмом, а њих десеторо је умрло.

Међу њима и 20-годишња студенткиња права која се онесвестила на властитом травњаку, чекајући кола хитне помоћи док је њена породица покушавала да је оживи.

Један преживели описао је како је дисао нормално, а онда, у року од 30 минута, више није могао да дође до ваздуха.

„Било је сулудо", рекао је новинарима из болничког кревета.

Пол Бегс, научник за еколошко здравље и професор на Универзитету Меквари у Сиднеју, у Аустралији, добро се сећа тог инцидента.

„Био је апсолутно масовни догађај. Неприкосновени. Катастрофалан.

„Људи у Мелбурну, лекари, медицинске сестре и људи у апотекама нису знали шта се дешава", присетио се.

Убрзо је постало јасно да је масовни случај „олујне астме", до које долази кад одређени типови олује разбију честице полена у ваздуху, испуштајући протеине и засувши њима безбрижне људе испод.

Широко раширени протеини могу да изазову алергијске реакције код неких људи чак и међу онима који претходно нису били астматични.

Догађаји „олујне астме" попут оног који је погодио Мелбурн екстреман су пример како се полен из биљака и алергије које изазива, драматично мењају услед климатских промена.

Док температуре расту, многе области, нарочито САД, Европа и Аустраљиа, доживљавају да сезонске алергије погађају све већи проценат људи, током дуже сезоне и са горим симптомима, кажу научници.

Претпоставља се да ће током 2025. у Америци ниво полена бити виши од историјског просека у 39 савезне државе.

Вероватно ће се само погоршавати у годинама које долазе, упозоравају научници.

Полен је сам по себи кључан и свуда присутан саставни део нашег света.

Ове микроскопске честице преносе се са биљке на биљку, омогућавајући им да се размножавају.

Док неке биљке шире полен уз помоћ инсеката, друге се ослањају на ветар, шаљући огромне количине ове прашкасте супстанце у ваздух.

Многе врсте дрвећа, траве и корова зависе од ширења преко ветра да би добиле полен.

Оне су посебно склоне изазивању сезонске алергије односно поленске грознице.

То се дешава кад ваш имуни систем грешком идентификује полен као штетну супстанцу, покренувши реакцију нормално резервисану за патогенске бактерије или вирусе.

Чести симптоми могу да подразумевају цурење носа, свраб очију и кијање.

У неким случајевима, сезонске алергије могу да изазову потешкоће у дисању кад запаљење дисајних путева доведе до отицања, отежавајући улазак довољне количине ваздуха у плућа.

Погледајте видео о астми, једном од најчешћих хроничних болести данашњице

Мелбурн је био злосрећни епицентар, са седам масовних случаја олујне астме забележених од 1984. године, али слични инциденти су се догађали и свуда широм света, од Бирмингема у Великој Британији до Атланте у САД.

Иако су ово још ретки догађаји, климатске промене могу да повећају вероватноћу инцидената олујне астме, делом зато што продужавају поленске сезоне, али и зато што подстичу учесталост екстремних временских догађаја, међу њима и олуја.

Није могуће утврдити колико су тачно климатске промене утицале на инцидент олујне астме из 2016. у Мелбурну, али је Пол Бегс „прилично сигуран" да су имале извесног утицаја.

„Ми знамо да климатске промене доводе до веће количине полена у атмосфери.

„Оне мењају сезонску природу полена и његове типове којима смо изложени", објашњава.

Бегс, који је нашироко истраживао олујну астму, објавио је 2024. студију у којој истраживао везе између овог феномена и климатских промена.

Како олује драстично појачавају снагу полена

Како олује тачно покрећу или погоршавају астму на овај начин још није до краја јасно.

Водећа теорија је да хладна силазна ваздушна струјања која се јављају током система олујног времена генеришу снажне бочне ветрове који дувају на површини земље, подижући трунчице полена и гљивичне споре из траве и биљака.

Њих потом узлазна струјања понесу високо у олују, где влага у облацима изазива њихово отицање и распадање у мање фрагменте, масивно повећавајући број честица алергена у ваздуху.

Снажно електрично поље које настаје током олуја такође може да појача цепање полена.

Ова мања величина честица олакшава фрагментима полена да улазе у дисајне путеве јер их доносе доле на површину земље хладна силазна струјања ваздуха.

Чини се да нивои полена скачу током првих 20-30 минута олује, према студијама овог феномена.

Изгледа да посебно погађа млађе људе.

Масовни догађаји олујне астме су и даље веома ретки.

Али климатске промене повећавају ризик од изложености људи полену и на друге начине.

Раст температуре значи да поленске сезоне (кад биљке испуштају полен обично током пролећа и лета) започињу раније и трају дуже, каже Илејн Фуертес са Националног института за срце и плућа, на Империјалном колеџу у Лондону.

„Биће људи ће се имати симптоме раније током године, током дужих временских периода", каже ова научница.

У деловима света, који обухватају САД и Европу, један од кључних криваца је амброзија – широко распрострањена група биљака које цветају, а многи је сматрају коровом.

Постоје разне врсте амброзије широм света, али оне могу да произведу невероватне количине полена.

Једна једина биљка може да испусти око милијарду зрна полена, на пример.

Амброзија расте у баштама и на фармама, али и по разним ћошковима урбаног крајолика.

Алергије на полен амброзије већ погађају неких 50 милиона људи само у Америци.

Студија која је анализирала податке са 11 локација у Северној Америци између 1995. и 2015. показала је да је њих десет имало дуже сезоне полена амброзије, а понекад много дуже.

Током тог дводеценијског периода, сезона се продужила за 25 дана у Винипегу, у Манитоби, 21 дан у Фаргу, у Северној Дакоти и 18 дана у Минеаполису, у Минесоти.

„Зима је топлија, пролеће почиње раније, а јесен касни, тако да је време које проводите напољу у контакту са алергенским поленом дефинитивно у порасту", каже Луис Зиска, доцент науке еколошког здравља на Универзитету Колумбија у Њујорку, у САД.

Ове промене постају драстичније у северним деловима Северне Америке, Европи и Азији, каже Зиска, који је истраживао сезону полена амброзије.

Али и се те промене уочавају и у Аустралији и јужним деловима Јужне Америке и Африке.

Без хитног смањења емисија гасова ефекта стаклене баште, последице ће се вероватно само да се погоршавају.

Једна студија из 2022. проценила је да ће, до краја 21. века, сезона полена да почиње до 40 дана раније.

Завршаваће се 15 дана касније него што је сада случај, што потенцијално значи још два месеца симптома годишње за људе који пате од поленске грознице.

Нису само људи дуже изложени алергенима.

И количина алергена у ваздуху се повећава у многим деловима света.

Поленска сезона је 2000-их у континенталној Америци почињала три дана раније него током претходне деценије, али је и количина полена у ваздуху била 46 одсто већа.

Делом зато што нивои угљен диоксида (ЦО2) у атмосфери расту због емисија услед људских активности.

Многе најпроблематичније биљаке за људе који пате од поленске грознице цветају од ЦО2.

Истраживачи су узгојили одређени тип траве под другачијим нивоом ЦО2.

Открили су да су биљке узгојене у атмосфери која садржи ЦО2 од 800 делова по милиону (ппм) имале цветове који су производили око 50 одсто више полена него биљке узгојене у ваздуху који је садржао дупло мање количине угљен-диоксида.

Ово потоње опонаша актуелне нивое ЦО2 у Земљиној атмосфери.

Неки научници су експериментисали са узгајањем различитих типова храста, чији полен често изазива поленску грозницу у земљама као што је Јужна Кореја.

Под сценаријем од 720ппм ЦО2, они су открили да је свако храстово дрво садржало просечну количину полена 13 пута већу од онога који су дрвећа имала под сценаријем од 400ппм.

Чак и под 560ппм, производња полена била је 3,5 пута већа од актуелних нивоа.

Зиска, аутор књиге Планета стаклене баштеобјављене 2022, спровео је сличне експерименте са амброзијом.

Његови резултати одражавају резултате других истраживача.

„Сваки пут кад бисмо појачали угљен-диоксид, амброзија би реаговала и избацивала и правила више полена", каже он.

„Било је доказа и да производи јаче алергенске облике полена, који могу да наведу ваш имуни систем да реагује још интензивније него што је раније", објашњава.

Ширење инвазивних врста по новим деловима света такође изазива алергијске реакције међу новим генерацијама.

Амброзија је пореклом из Северне Америке, али се раширила по читавој Европи, као и по Аустралији, Азији и Јужној Америци.

Већ неких 60 одсто људи у Мађарској, 20 у Данској и 15 у Холандији осетљиви су наводно на полен ове продуктивне групе биљака.

Посебно је забрињавајуће што се процењује да ће до 2050. концентрација полена амброзије у ваздуху бити око четири пута већа у поређењу са данашњом.

Чак и у деловима Европе где полена амброзије сада готово нема, на пример у јужној Великој Британији и Немачкој, „контингенти полена постају позамашни" под умереним или најгорим климатским сценаријима, упозоирли су аутори студије из 2015.

Они указују да је непрекинуто ширење инвазивних врста, заслужно за око једну трећину повећања.

Преостале две трећине конкретно су изазване климатским променама, међу њима продужавањем сезоне раста како се температуре повећавају.

„Сезона ће стићи раније, биће дужа и интензивнија за оне који исказују алергијске симптоме.

„Потом је ту и већи ризик од нове осетљивости за претходно неизложену популацију", каже Фуертес.

Неће сваки регион на свету доживети већу производњу полена.

Неки истраживачи су тврдили да ће јужна Калифорнија, на пример, доживети раније, али мање продуктивне поленске сезоне, углавном као резултат смањених падавина.

Али ова предвиђања не урачунавају све потенцијалне последице климатских промена на алергене у ваздуху.

Могло би да буде здравствених последица изазваних повећаним вероватноћама шумских пожара зато што то повећава ризик и од астме и од алергијских симптома.

Количина полена у ваздуху и даље варира од године до године, истиче Фуертес.

То није од велике помоћи људима који пате од поленске грознице.

„Једном кад постанете осетљиви и развијете симптоме алергије, вероватно ћете их и даље доживљавати током година кад су нивои полена нижи од просечних", каже она.

„Реаговаћете на онај полен који постоји", објашњава.

Шта, дакле, људи могу да ураде по овом питању?

Смањење емисија угљеника помогло би да се спрече неке од најгорих климатских последица, а и друге стратегије би могле да ублаже проблем.

Могуће је предузети и неке драстичне, али директне интервенције.

Неки амерички градови су пре једног века чак основали комисије за борбу против амброзије.

„Чикаго упошљава 1.350 људи у борби против поленске грознице", један је од новинских наслова из 1932. године.

Људе, иначе незапослене током Велике кризе, плаћали су еквивалентом једнонедељне хране и смештаја (и „25 центи у готовини") за сваки дан проведен у крчењу ове биљке, преносили су медији.

Иако би ово могло да вам звучи без ефеката, уочена је разлика.

Студија из 1956. њујоршке Операције амброзија проценила је да је масовно сечење ове биљке смањило производњу полена за око 50 одсто.

Таква акција данас се спроводи у Европи.

У Берлину су радници послати да пронађу и елиминишу амброзију по граду, док је Швајцарска забранила увоз или продају биљке 2024. и основала волонтерске групе које патролирају јавним парковима да би је чупали.

Друга решења крију се у паметнијем урбаном дизајну.

„Дефинитивно морамо да озеленимо наше градове, али промишљено", каже Фуертес.

Сађење егзотичних врста може да покрене нове алергије.

Одлучивање за мушко дрвеће које производи полен у односу на „неуредно" женско које производи воће и семење такозвани „ботанички сексизам" такође може да повећа ниво полена у урбаним областима.

Али су студије показале да су последице ове пристрасности релативно мале у великим градовима као што је Њујорк.

Научници упозоравају да је важно и да се надгледају и предвиђају нивои полена.

„Морамо да знамо шта удишемо. То је прилично фундаментална ствар кад је у питању наше здравље", каже Пол Бегс.

Он уакзује да већина људи узима здраво за готово могућност да може да добије поуздане и потврђене информације у реалном времену о метрици као што је температура или падавине у њиховој области.

Релативно мали број њих може да каже исто за алергене у ваздуху.

Али чак и оне службе које моделују мерење полена на свеобухватан, детаљан начин, као што је Фински метеоролошки институт, не прате или моделују нивое алергена у ваздуху, који су тачнији.

Свака честица полена може да испусти другачије количине алергена и зависи од временских услова.

Постоје различите мерила, истиче Фуертес, а она које је показала су тешње повезана са симптомима алергија.

„Нико рутински не мери нивое алергена, а требало би да порадимо на томе", каже Фуертес.

Научни подаци су јасни, кажу стручњаци.

Без конкретне, координисане акције, климатске промене ће наставити да погоршавају поленску грозницу у многим областима света.

У то би могли да спадају драматичнији, смртоноснији догађаји као што је олујна астма.

Али би могло да значи и да више људи шмрца и пати, током дуже сезоне, сваке године.

„Сада имамо студије које показују да то заиста оставља траг на људском здрављу, а биће тога још више", упозорава Бегс.

Погледајте како отрован гас угрожава здравље милиона људи на Блиском истоку

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]