Да ли би мали црв који вари пластични отпад могао да буде решење за загађење

Загађење пластиком нарушава екосистеме, загађује ланце исхране и чак је препознато као претња по здравље након што је микропластика откривена у организмима људи.

Али ново откриће да инсекти мали брашнари могу да варе пластични отпад подстиче наду да ће се наћи решење за овај светски проблем. Али да ли би то решење било изводљиво?

У лабораторији истраживачког центра у Најробију, главном граду Кеније, докторка Фатија Хамис и њен тим били су одушевљени када су видели да су мали брашнари (Alphitobius diaperinus) почели да се хране парчетом стиропора, који се такође назива полистирен.

То је пластични материјал који се широко користи у прехрамбеној, електронској и индустријској амбалаж и тешко се разлаже јер је веома издржљив.

Када су се ларве овог инсекта храниле пластиком, њихова црева су ослобађала ензиме који су је варили.

Ови ензими разграђују пластику на угљен-диоксид и излучевине.

„Стављали смо 3,6 грама стиропора за око 100 до 150 инсеката да их разграде", каже др Хамис, молекуларна биолошкиња.

„Када смо урадили анализу садржаја црева која омогућава истовремену идентификацију многих таксона унутар истог узорка, открили смо да инсекти имају вец́и или повишен ниво бактерија који утичу на разградњу пластике", објашњава она.

Њен тим у кенијском Међународном центру за физиологију и екологију инсеката (ИЦИПЕ) први је почео истраживање ларви 2020. године, након што је од др Хамис затражено да проучи ову врсту инсеката.

Ранија студија америчког Универзитета Стенфорда открила је да ларва још једног инсекта вари пластику.

Истраживање је било засновано на две различите врсте пластике коју су жути брашнари и бактерије у њиховим цревима успеле да сваре, каже др Ања Брендон која је учествовала у том истраживању и која је сада директорка за управљање пластиком у Оцеан Цонсерванцy, непрофитној групи за заштиту животне средине са седиштем у Вашингтону.

Две врсте пластике које су коришћене су стиропор или полистирен и полиетилен високе густине (ХДПЕ), каже др Брендон.

„Надали смо се да ћемо пронаћи одрживо решење за неке од ових врста пластике које се тешко рециклирају а која се већ налазе у нашем окружењу".

Велики потенцијал

Годишње се у свету произведе више од 450 милиона тона пластике, показују подаци сајта Наш свет у бројкама (Our World in Data).

Око 350 милиона тона пластике заврши као отпад.

Половина овог отпада се закопа на депонијама, око 20 одсто се спали, а мање од 10 одсто се рециклира.

Верује се да стирипор чини мање од два одсто рециклиране пластике.

Иако Африка производи само пет одсто укупне количине пластике у свету, сада други најзагађенији континент пластиком.

Сматра се да је узрок тога коришћење пластике за једнократну употребу, лоше управљање отпадом и недовољан број система за рециклажу.

Од 50 највец́их депонија пластике на свету, 19 је у Подсахарској Африци.

Стиропор, који се користи широм света за производњу посуда за храну, паковање опреме, тањира и чаша за једнократну употребу. једна је од најтежих и најскупљих врста пластике за рециклирање.

Отприлике трец́ина светских депонија је препуна стиропором.

Да ли је ово решење?

Упркос обец́авајуц́им резултатима кенијског тима, питање је да ли би ови инсекти могли да буду изводљиво решење за смањење загађења пластиком.

Највећа забринутост је у погледу утицаја који би увођење великог броја ових инсеката могао ода има на животну средину, посебно је се сматрају главним штеточинама у живинарству.

Било би потребно „1.000.000 милијарди брашнара да поједу једнодневну производњу пластике у свету", показује студија др Ање Брендон на Универзитету Стенфорду.

Уз то, сиц́ушни инсекти разграђују само половину пластике коју поједу, каже др Брендон, додајуц́и да би то могло да узрокује генерацију микропластике или нанопластике у животној средини што би могло да буде штетније.

Чак и када би ови инсекти могли да разграде сву пластику којом се хране, не би могли да имају приступ свом загађењу.

„Океани су преузели највец́и терет загађења пластиком, а ове бактерије и инсекти не живе у океанима који су препуни пластике", каже др Брендон.

Још једна могућа етичка и еколошка забринутост је утицај који би пластика могла да има на животни циклус инсекта или било ког другог облика живота који се њоме хране.

„Више од 16.000 хемикалија се користи за производњу пластике.

„Потребно је истраживање како ове хемикалије утичу на живот и здравље ових инсеката", каже Геранс Мутвал, научник за заштиту животне средине у удружењу еколошких активиста Гринпис Африка (Греенпеаце Африца).

Уместо да се надамо да ц́е инсекти решити проблем нашег пластичног отпада, много је важније да спречимо да се пластика баца у природу, наглашава он.

„Ово истраживање се чини као одрваћање пажње од проблема јер произвођачима пластике може да понуди аргумент да кажу да имају биолошка и природна решења.

„Ипак, она нису баш природна јер технички храните ове инсекте стварима које им нису природне", додаје он.

Др Брендон такође упозорава да инсекти не могу да буду једноставно решење.

„Многи од ових система су веома специфични, тако да један инсект или једна бактерија могу да разграде само једну врсту пластике", каже она.

Али додаје да огромна количина пластике у свету није разврстана, већ се тако помешана рециклира.

„Дакле, морамо системски да размишљамо шта можемо да урадимо и како да се позабавимо пластиком пре него што доспе у животну средину".

Тим др Хамис наставља следец́у фазу истраживања током које ће сецирати пробавни систем малих брашнара.

Они би желели да извуку корисна једињења која инсекти производе, као што су ензими или други метаболити, и да их реплицирају уместо да брашнаре пуштају директно у животну средину.

Надају се да ће тако пронаћи делимично решење за светски проблем загађења пластиком.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]