Како је изумро древни индијски језик ака-бо

Када је Боа старија преминула, била је последња која је говорила језиком ака-бо, или бо, на Андаманским острвима у Индији, за који се верује да је стар хиљаде година.

Припадао је великој породици андаманских језика којим говоре домородачка племена на овом архипелагу у североисточном делу Индијског океана, између Бенгалског залива и Андаманског мора.

Као лингвисткиња, професорка Анвита Аби је годинама покушавала да научи овај језик пре него што је Боа старија преминула 2010. када је имала око 85. година.

Говорећи за емисију ББЦ светског сервиса Wитнесс Хисторy, Аби се присетила дана када је чула да је Боа старија преминувши „однела нешто драгоцено".

„Овај језик се говорио у изолацији, није долазио у додир са другим језицима.

„За мене је био рудник злата, јер је можда био један од најстаријих језика", каже Аби.

Професорка Аби каже да је била прва и последња особа која је снимила глас Бое старије.

На њеним снимцима, Боа старија на хинди језику каже: „Не заборавите наш језик".

Неколико година пре њене смрти, Аби је путовала на Андаманска острва да документује неке од најстаријих језика на свету, међу којима је и ака-бо.

Њен рад је коначно преточила у речник који је објављен годину дана након смрти Бое старије.

Али рад на речнику није био лак.

У почетку, Боа старија није желела да проводи време са професорком Аби.

Пошто је цунами, који је уследио после земљотреса у Индијском океану 2004. године, разорио заједницу Бое старије, сви чланови су се преселили у хуманитарни камп.

Аби се присећа да јој је било тешко да прикупља податке јер су чланови заједнице изгубили њихове домове.

„А у таквој ситуацији, да их питам: 'Можете ли да ми кажете ово, како се каже оно, и можете ли да отпевате песму?' – био би прави парадокс."

Временом је Боа старија почела постепено да прихвата професорку.

„Провела сам дане, недеље и месеце са њом у џунглама острва Стрејта, где су ове заједнице настањене", присећа се Аби.

Након смрти родитеља и супруга, Боа старија је пуних 40 година била једина која је говорила језиком ака-бо, каже професорка.

„Није имала породицу, давно је изгубила мужа… и није имала деце.

„Често је била веома усамљена и морала је да научи андаманску варијанту хинди језика да би могла да комуницира са људима".

Да би ублажила усамљеност, Боа старија је често певала и разговарала сама са собом и са птицама.

„Питала сам је зашто прича са птицама.

„Рекла је: 'Зар не знаш да су оне наши преци? Оне су једина створења на овом свету која ме разумеју'".

Житељи Андаманских острва не лове нити једу птице јер их сматрају њиховим прецима.

Током година, постале су пријатељице.

Професорка Аби је из индијске престонице Њу Делхија, где је живела, често путовала на острво Стрејт, у средишњем делу Андаманских острва.

„Схватила је да сам озбиљна", каже.

„Била је веома срећна када сам била на острву Стрејту.

„Држала би ме за руку и не би ме пуштала да одем.

„Веровала је да док сам ја на острву, сви покушавају да говоре великоандаманским језицима да би се правили важни или доказали да га знају.

„А да чим бих отишла, поново би почели да користе хинди језик".

Последњих година живота Боа старија се осећала лоше.

Професорка Аби је знала да ће изгубити пријатељицу и последњег човека која говори језиком ака-бо.

„Била је болесна, желела сам да разговарам са њом телефоном, али није могла да говори.

„Много је кашљала".

А онда је од члана заједнице примила тужну вест о смрти Бое старије.

„Делимично сам то очекивала, али када се догодило, много сам се потресла", каже она.

Аби додаје да је била „немоћна" да оживи језик који је изумирао.

Након шест година истраживања, сачинила је први речник четири угрожена племенска језика, међу којима је и ака-бо, који се говоре на Андаманским острвима.

Речник је објављен 2011. године.

„Немо сам посматрала како језици, говорни облици изумиру један за другим пред мојим очима.

„Нисам могла ништа да учиним", каже Аби.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]