Газа после рата: Ко ће се носити са 'безбедносном ноћном мором'

Поглед на разарања у северној Гази, снимљено из Израела 27. маја

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Овако изгледа велики део Појаса Газе после скоро две године рата
    • Аутор, Салма Катаб
    • Функција, ББЦ на арапском
  • Време читања: 9 мин

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху објавио је да жели да израелске снаге преузму потпуну контролу над читавим Појасом Газе.

Према плану, војска би у потпуности уништила Хамас, а затим предала контролу над целом територијом арапским снагама под надзором Сједињених Држава (САД).

Нетанјахуов предлог подржавају десничарски политичари у Израелу.

Међутим, плану се противе породице израелских талаца које Хамас држи у заточеништву негде у Појасу Газе, као и многи у међународној заједници.

Израелски кабинет за безбедност одобрио је план за преузимање контроле над градом Газом, али без помињања преузимања контроле над целим Појасом.

Према подацима Уједињених нација (УН), око 87 одсто територије Газе данас су милитаризоване зоне или су подручја за која је израелска војска издала наређење за евакуацију.

„Само 14 одсто територије Газе није милитаризована или зона за евакуацију за 2,1 милион људи”. Већи део Појаса Газе означен је ружичастом бојом која представља подручја под контролом израелске војске или она у којима је наложена евакуација. Постоји ознака за приобално подручје ван ружичасте зоне, насловљена: „Већина људи сада живи у склоништима у преосталим областима, попут Ал-Мавасија”

Стране снаге безбедности

Идеја да се контрола над Газом повери страним снагама безбедност није нова.

Овај предлог су крајем 2023. године одбиле поједине арапске државе, посебно Јордан.

„Ниједне арапске трупе неће ићи у Газу. Ниједне.

„Нећемо дозволити да нас виде као непријатеље", рекао је јордански министар спољних послова Ајман Сафади.

Овај предлог је поменут и у плану бившег израелског министра одбране Јоава Галанта „Дан после рата" из маја 2024. године.

„Практично, ниједна арапска држава не би учествовала у томе, осим ако Палестинска народна самоуправа то изричито не затражи", рекао је бивши израелски дипломата Алон Пинкас, сада колумниста израелског листа Хареца (Хааретз), за ББЦ.

Палестинско председништво одбацило је план раздвајања Појаса Газе од Западне обале, рекавши да је то део „израелског пројекта".

Поновили су став да је Појас Газе саставни део палестинске државе и нагласили да је управљање Газом искључиво одговорност Палестинске самоуправе и палестинске владе.

У априлу 2024. године Египат и Јордан су договорили предлог за обнову Појаса Газе који подразумева и обуку палестинских полицајаца за распоређивање у Гази након рата.

Египатски министар спољних послова Бадр Абделати недавно је изјавио је да је Египат почео обуку 5.000 палестинских полицајаца који ће били распоређени у Гази после рата.

„Према проценама УН-а, 78 одсто објеката у Гази је оштећено”. Извор: УНОСАТ, 8. јул 2025. године

„Тренутним преговорима су обухваћени прекид ватре и повлачење израелске војске из Појаса Газе, као и улазак арапских снага под надзором САД-а", пренела је палестинска новинска агенција Ма'ан изјаве неименованих извора.

Додаје се да „би био именован палестински гувернер који би преузео надлежност над цивилним пословима и безбедношћу, као и надзор над обновом".

Није познато које би земље учествовале у овој мисији, нити да ли би на то пристали Израел и Хамас.

Ред наоружаних бораца Хамаса стоји леђима окренут према гомили људи у цивилној одећи.

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, Распуштање Хамаса је једно од кључних захтева Израела

„Безбедносна ноћна мора"

Идеја о слању арапских снага у Појас Газе „изгледа као најпрактичнији и највероватнији исход, али то неће бити лак задатак", каже за ББЦ бивши британски министар за Блиски исток Алистер Барт.

Барт додаје да је за овакво решење неопходан одговарајући договор између Хамаса, Израела и земаља које би учествовале у мисији пре слања било каквих трупа у Газу.

„Не верујем да ће било која арапска држава то учинити.

„Зашто би њихове снаге довели у опасност?

„Мора да постоји свеобухватан договор о безбедности", истиче он.

„Арапске снаге би морале да имају гаранције да неће бити нападнуте".

Еинав Зангаукер (друга с десна), мајка израелског таоца Матана који је отет од стране Хамаса 7. октобра 2023. године, присуствује протесту с позивом на окончање рата у Гази.

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, Породице израелских талаца које држи Хамас позивају на прекид ватре, а не на ескалацију сукоба

Барт наводи да су напади Хамаса од 7. октобра 2023. године дали нову, значајну димензију будућем безбедносном планирању Израела.

Ова група је извела невиђени напад на Израел, у којем је убијено око 1.200 људи и још 251 узет за таоце.

„Из перспективе Израела, 7. октобар је огроман догађај.

„Ако израелска војска не буде тамо, ко ће осигурати безбедност Израела, и на то питање ће морати да одговоре међународне снаге".

Барт каже да је безбедносна ситуација у Гази „ноћна мора" и да подручје раздиру „банде, оружје и незаконити новац".

„То је вишеслојна ноћна мора за обичне људе који покушавају да живе нормално а да не буду нападнути или покрадени".

Палестински дечак носи кесу брашна близу пункта за поделу хране у Зикиму, на северу Газе, 8. августа 2025. године.

Аутор фотографије, Mohammed Saber / EPA

Потпис испод фотографије, Хуманитарне организације описују глад и сталну кризу хране док се Палестинци боре да дођу до основних животних намирница

Захтев за разоружавање Хамаса

„Да би се арапске снаге распоредиле у Појасу Газе, Хамас мора да положи оружје", каже за ББЦ арапски сервис генерал Самир Рагеб, директор Арапског института за стратешке студије.

Ниједна арапска земља до сада није изразила спремност да учествује у таквој мисији, додаје.

Међутим, египатски министар спољних послова Бадр Абделати је рекао да се његова земља неће противити распоређивању међународних или регионалних снага у Гази, под условом да такак потез омогући Палестинској самоуправи да „утемељи државу" и осигура безбедност свих страна.

Али Рагеб упозорава: „Хамас неће прихватити овај предлог осим у оквиру свеобухватног споразума који би гарантовао потпуно израелско повлачење из Појаса Газе, јер пристајање на такву силу значи разоружавање Хамаса".

„То значи да Хамас неће поново обављати контролу безбедности у Појасу Газе, и [преговарачи] распоређују снаге које ће их заменити, док палестинске снаге не буду спремне да преузму безбедносне улоге у Гази", каже он.

Израелски тенк са двојицом војника пролази поред ојачане ограде.

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, Ако израелске трупе силом преузму контролу над градом Газом, мораће да сломе отпор Хамаса

Неслагања

Рагеб истиче да постизање свеобухватног споразума захтева решавање питања око којих се споре Израел и Хамас.

„Захтеви Хамаса, које Израел одбија, су потпуно повлачење израелских снага из Појаса Газе и заустављање војних операција да би могла да почне обнова".

Израел, с друге стране, захтева разоружавање Хамаса, одлазак вођа покрета из Газе и образовање владе коју не би водили ни Хамасу ни политичка странка Фатах, каже Рагеб.

Преговори у Каиру

Председник Египта Абдел Фатах ел-Сиси позира за фотографију са лидерима током ванредног арапског самита о палестинским дешавањима, који је одржан у Новој административној престоници Египта у Каиру, 4. марта 2025. године.

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Египат је организовао преговоре у покушају да заустави рат у Гази, међу којима је био и састанак у Каиру у марту

Уочи недавних преговора у Каиру, египатски министар спољних послова изјавио је да је 15 независних палестинских личности спремно да управља Појасом Газе током шест месеци после завршетка рата.

После тога, према предлогу, управљање Појасом Газе би преузела Палестинска самоуправа.

„На столу се сада налази обнова [плана] америчког изасланика Стива Виткофа", каже Рагеб.

Иако постоје присталице Нетанјахуовог плана, посматрачи упозоравају на озбиљне препреке.

„Ниједна арапска ни међународна сила неће ризиковати да шаље њихове људе у потпуно разорену Газу", каже Гидеон Леви из израелског листа Хареца.

„То представља велики ризик по безбедност и здравље тих људи, и то би био огроман, нереалан подухват".

Палестински дечак седи на рубљи уништене зграде у северном делу Појаса Газе, 8. августа 2025. године.

Аутор фотографије, Mohammed Saber / EPA

Потпис испод фотографије, Већина кућа у Гази је уништена у израелским ваздушним нападима

Озбиљне компликације

Генерал Халед Окаша, директор Египатског центра за стратешке студије, одбацује могућност образовања арапских снага у Гази у овом тренутку.

За ББЦ арапски сервис је изјавио да су тренутни преговори усмерени на предлог америчког изасланика Стива Виткофа за окончање рата, који подразумева и ослобађање свих талаца.

Окаша додаје да се у разговорима разматра и „повлачење Израела из области над којима је преузео контролу у Појасу Газе".

„Што се тиче Хамаса, и Египат и арапске државе су јасно поручили да за њега нема места после завршетка рата", каже Окаша.

„Сам Хамас је такође изјавио да неће учествовати у управљању Појасом Газе после рата, под условом да се израелске снаге повуку".

Окаша истиче да би предлог о образовању или довођењу помоћних снага могао да се разматра у каснијој фази.

„Али тренутно, ниједна арапска земља, па ни Египат, не жели да буде алтернативна окупациона сила после Израела", додаје он.

Виткофов план

Специјални изасланик САД за Блиски исток Стив Виткоф посматра како председник САД Доналд Трамп потписује „Закон о заустављању сваке смртоносне трговине фентанилом“ у Белој кући у Вашингтону, 16. јула 2025. године.

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, Амерички специјални изасланик за Блиски исток Стив Виткоф предложио је мировни план који подразумева привремени прекид ватре

Виткофов план предвиђа 60-дневни прекид ватре и ослобађање деветоро људи које Хамас држи као таоце, заједно са телима 18 талаца.

План би се спроводио у две фазе током недељу дана у замену за израелско повлачење са коридора Нецарима.

Током тог периода, одвијали би се преговори о окончању рата.

Уколико се не постигне договор, Израел би могао да настави борбе или да продужи преговоре у замену за ослобађање још талаца.

Претходна рунда преговора која је одржана пре месец дана у Катару завршена је без резултата.

Виткоф је тада изјавио: „Не чини се да Хамас делује кооридинисано нити да поступа у доброј вери".

Интерно расељени Палестинци и мала деца, држе лонце док добијају храну из добротворне кухиње у граду Гази 4. августа 2025.

Аутор фотографије, Mohammed Saber / EPA

Потпис испод фотографије, Интернно расељени Палестинци чекају храну у Гази, јер несташице изазване ратом узрокују глад

Хамас је касније одбацио ове оптужбе, тврдећи да је позитивно одговорио на све коментаре које је добио.

Нетанјаху је недавно рекао новинарима да неће прихватити никакве делимичне споразуме о враћању талаца.

„Крећемо ка свеобухватном договору о повратку свих талаца, под условима које одреди Израел", поручио је.

Док се расправља о томе који су следећи кораци у погледу Газе, скоро два милиона Палестинаца у Појасу Газе се бори за голи опстанак у разореним градовима и због несташице хране.

За мање од две године, у Појасу Газе је убијено више 62.000 људи, пррема подацима Министарства здравља којим управља Хамас.

Погледајте видео: Газа из ваздуха - разарања и пустош

Потпис испод видеа,

Додатно извештавање: Сара Ибрахим и Ендрју Веб.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]