Мировни преговори о Украјини: Кључна питања без одговора

Дипломатски процес који су покренуле Сједињене Државе о окончању рата у Украјини наставља да добија на замаху.

Од почетка децембра, изасланици америчког председника Доналда Трампа ужурбано преговарају о мировном плану са руским и украјинским представницима, као и са европским лидерима.

Бела куц́а верује да је постигла пробој у разговорима са украјинским председником Владимиром Зеленским 14. и 15. децембра у Берлину.

„Приближавамо се решењу, имамо огромну подршку европских лидера који такође желе да се ово заврши", рекао је Трамп новинарима у Белој кући.

„Русија и Украјина у овом тренутку желе да окончају рат, али постоји могућност да се предомисле и зато треба да их натерамо на договор", додао је.

Наводно су Американци дали безбедносне гаранције Украјини за време после рата, али су највећа спорења и даље око територије.

Бројни састанци још нису одговорили на питање када би мир могао да дође и, што је најважније, како ц́е изгледати.

Како сада изгледа мировни план САД?

Пре око месец дана, појавила се вест да су САД саставиле споразум о окончању руско-украјинског рата у 28 тачака.

Од тада, Трампов специјални изасланик Стив Виткоф и Џаред Кушнер, Трампов зет, преговарају са Русима и Украјинцима.

После свих разговора са Украјинцима, обе стране су објављивале да је документ измењен.

После посете Виткофа и Кушнера Москви, Јуриј Ушаков, помоћник руског председника Владимира Путина, објавио је план који се састоји не од 28, вец́ од 27 тачака, и четири документа које је предала америчка страна.

Садржај тих докумената није познат.

Украјина, њени европски савезници и САД тренутно разговарају о документу од 20 тачака и одређеним анексима.

Трамп је говорио о „четири или пет кључних тачака“.

Двојица америчких званичника су, говорец́и под условом анонимности, изложили исте ствари на брифингу после вишесатних разговора Виткофа и Кушнера са Зеленским и бројним званичницима ЕУ у Берлину 14. и 15. децембра.

Није јасно да ли је ово и даље исти оригинални предлог споразума или Вашингтон, Москва и Кијев, заједно са европским савезницима, тренутно раде на различитим предлозима.

Уз то, немогуц́е са сигурношц́у рец́и зашто је седам тачака изостављено из прве верзије и које.

У дипломатији је уобичајено да се предлози дорађују, мењају, допуњују током преговора.

Међутим, у случају преговора о Украјини, није јасно колико брзо стране сазнају за ове амандмане и како на њих реагују.

Прошле недеље, Зеленски је јасно рекао да нема директних преговора Кијева и Москве.

Помоц́ник руског председника Јуриј Ушаков индиректно је одговорио на ово питање.

„Ако буде било каквих релевантних амандмана, имац́емо веома снажне примедбе.

„Мало је вероватно да ц́е у томе бити нечег доброг", рекао је.

На које компромисе су спремни Кијев и Москва и на које нису?

Амерички званичници су више пута говорили да ц́е за окончање рата бити потребни компромиси обе стране.

Али Москва је много ређе од Кијева изражавала спремност да их направи.

У последњим недељама, Путин је неколико пута изјавио:

Након што су се детаљи првобитног америчког плана појавили у медијима, многи посматрачи су оценили да је написан по жељама Москве.

У многим тачкама, подударао се са циљевима Русије, али у неким другим су биле у супротности са оним што је Москва усмено покушавала да постигне.

Москва је имала примедбе и на првобитни амерички план.

Према анализи америчког Института за проучавање рата (ИСР), шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је одбацио најмање седам од 28 тачака првобитног плана, међу којима и безбедносне гаранције за Украјину.

Међутим, тај документ је измењен после преговора Украјинаца у Европи и Сједињеним Државама - и нова верзија је вероватно мање повољна за Москву.

Кремљ инсистира да је спреман да разговара о мировном плану само у контексту „споразума“ који су Трамп и Путин постигли у разговору на Аљасци у августу 2025.

Шта тачно тај споразум подразумевају није јасно: Американци су били разочарани тим састанком и он није успео да донесе мир Украјини.

Бела кућа и Кремљ су давали изјаве и саопштења у којима није било јасно наведено какви су били резултати тог сусрета.

Али на истим тим преговорима, како је известио Ројтерс, Путин је наводно рекао да је руска страна спремна да остане на линији фронта у Херсонској и Запорошкој области и да не очекује да ц́е имати потпуну контролу над овим регионима (то је известило и турско Министарство спољних послова).

Другим речима, да стање на фронту буде замрзнуто, а обе војске остану на позицијама у тренутку постизања мировног споразума.

Ово је вероватно једини прави „уступак“ који је Кремљ тренутно спреман да направи.

Према Трамповом плану, од Русије се захтева да уступи територије које је освојила у Харковској и Дњепропетровској области.

Руска војна команда је последњих недеља неколико пута јавно обавештавала Путина о успесима у овим областима, што се може протумачити као сигнал да Москва није спремна да се тек тако одрекне ових територија.

Последњих недеља, медији су се углавном усредсредили на компромисе које САД очекују од украјинских власти.

После разговора у Берлину, Бела куц́а је сигнализирала напредак: два америчка званичника су новинарима рекли да је постигно „решење за 90 одсто проблема који ометају мир“.

Зеленски је 14. децембра дао изјаву коју су многи медији протумачили као спремност да се напусти идеја о чланству у НАТО-у (иако је тај пут записан у Уставу Украјине).

„Неки партнери из САД и Европе нису подржали ово [приступање Украјине НАТО-у]“, рекао је украјински председник.

Према његовим речима, компромис би могле да буду „билатералне безбедносне гаранције Украјине и Сједињених Држава, гаранције сличне Члану 5 статута НАТО-а које су нам пружиле Сједињене Државе, као и безбедносне гаранције од европских колега и других земаља - Канаде, Јапана“.

За Кијев је питање безбедносних гаранција кључно: украјински званичници су више пута понављали да без њих не може да буде постигнут трајни мир.

После састанка у Берлину, постало је јасно како би такве гаранције могле да изгледају.

На брифингу за медије , амерички званичници су описали безбедносни пакет као „платинасти стандард“ за такве споразуме.

Нагласили су да су у њиховом развоју узели у обзир искуство претходних таквих споразума (Кијев је више пута изјавио да би желео да избегне понављање Будимпештанског меморандума из 1994. године).

Штавише, САД су спремне да усвоје документ кроз Сенат, чинец́и гаранције правно обавезујуц́им.

Према речима једног од саговорника, те гаранције су „у суштини сличне Члану 5“ Повеље НАТО-а, а у њему пише да се напад на једну чланицу алијансе доживљава као напад на све одједном.

Додатни детаљи појавили су се после заједничког саопштења европских лидера.

У њему је назначено да су на састанку стране подржале стварање „мултинационалних снага за Украјину“ под вођством Европе, а уз подршку САД.

Ове снаге ц́е олакшати обнављање украјинских оружаних снага и осигурати безбедност ваздушног простора земље, „као и кроз активности на украјинској територији“.

Поред тога, стране, предвођене Вашингтоном, желе да развију механизме за „прац́ење прекида ватре“ и „утврђивање одговорности и реаговање на сва кршења“.

Шта то значи у пракси и да ли ц́е земље НАТО-а директно уц́и у сукоб ако мировни споразум буде прекршен, остаје нејасно.

Али чак и ове, још нејасне формулације, противрече званичном ставу Москве.

„Гаранције [о којима разговарају Украјина и Европа], судец́и по информацијама које цуре у медијима, пружају се на такав начин да се припреми још један напад на Руску Федерацију“, прокоментарисао је недавно Сергеј Лавров.

Кремљ је до сада недвосмислено одбацивао сваку идеју о распоређивању страних војних снага на украјинској територији, поготово ако њих чине земље чланице НАТО-а.

Стога је мало вероватно да ц́е се предлог о „мултинационалним снагама“ допасти Москви.

Можда најосетљивије питање тиче се територија Донбаса на које Русија полаже право.

Москва захтева да се украјинске оружане снаге једноставно повуку са територија Доњецке и Луганске области - заједно чине велики регион Донбаса - а које руска војска још није успела да заузме.

Руси тренутно контролишу готово цео Луганск и велике делове Доњеске области.

Зеленски отворено изјављује да га америчка администрација притиска да пристане на то, барем у неком облику.

После састанака у Берлину, рекао је да Вашингтон и Кијев имају различите ставове о овом питању.

Амерички званичници су изјавили да је то питање детаљно разматрано током преговора.

Уверени су да ц́е Украјина донети одлуку о судбини Донбаса без притиска Трампа.

Бела куц́а сматра територијално питање кључним за Кремљ и верује да ц́е територијални споразум моц́и да заустави рат.

„Разговарали смо о широком спектру опција за приступ територијалном питању.

„Конкретно, разговарали смо о слободној економској зони и много времена смо потрошили покушавајуц́и да схватимо шта би то тачно значило и како би такав модел могао да функционише“, рекао је амерички званичник новинарима после разговора у Берлину.

Кремљ се још није огласио поводом ове идеје, али је предложио да Русија алтернативно распореди Националну гарду и полицију у Донбас.

С обзиром да је Национална гарда од самог почетка активно учествовала у инвазији на Украјину, мало је вероватно да ц́е ово бити прихватљиво за Кијев.

„Наш став је да је фер да стојимо тамо где стојимо, односно на линији раздвајања (на фронту)“, рекао је Зеленски.

„Без обзира на исход, ова територија је територија Руске Федерације“, одговорио је Путинов помоц́ник Јуриј Ушаков.

Питање величине украјинске војске

Још једна важан део разговора је величина украјинске војске после рата.

У пролец́е 2022. године, Русија је захтевала смањење броја припадника Оружаних снага Украјине на 85.000.

Према америчком ранијем предлогу, предвиђао је ограничење на 600.000.

Зеленски каже да тај број сада износи 800.000 војника (то су потврдили и европски лидери после берлинских преговора), и да се то односи на војску у мирнодопском периоду.

Штавише, судец́и по изјавама лидера ЕУ, ово ограничење ц́е се односити само на украјинске оружане снаге, а не на све безбедносне агенције, које укључују, на пример, Службу безбедности и Националну гарду.

Тешко је замислити да ће Русија на ово пристати.

Каква је позиција Европе?

Амерички дипломатски напори довели су европске земље у тежак положај.

С једне стране, Брисел жели да учествује у разговорима о безбедносној архитектури континента равноправно са САД и Украјином, иако Москва на то гледа са скептицизмом.

С друге стране, европски лидери покушавају да подрже Украјину не само за преговарачким столом вец́ и на бојном пољу.

Трец́е, европски лидери теже да изграде конструктивне односе са САД, али је тај процес отежан повратком Доналда Трампа у Белу куц́у.

У недавном интервјуу Политику, Трамп је изјавио да Европа „иде у лошем правцу“.

Нова америчка национална безбедносна стратегија, која критикује политичку путању Европе, такође није донела оптимизам Европљанима.

С друге стране, у јуну ове године, на Трампов подстицај, европске земље су пристале да повец́ају издатке за одбрану у оквиру НАТО-а, што је одобровољило америчког председника.

Месец дана касније, ЕУ и САД су постигле трговински (царински) споразум, који иде потпуно на воденицу Америке.

Најхитније питање на европској агенди је замрзнута имовина Русије која се налази у Белгији (око 200 милијарди долара).

Њихова судбина биц́е одлучена на самиту ЕУ 18. и 19. децембра.

Неке земље ЕУ желе да искористе значајан део ових средстава како би Кијеву обезбедиле зајам за обнову земље (који ц́е се, између осталог, користити за куповину оружја).

Додељивање те суме послало би снажан политички сигнал о њиховој спремности да подрже Украјину и пруже Кијеву тампон зону, чему се Москва, наравно, противи.

Али у Европи не постоји консензус.

Белгија се доследно противи предлогу, наводец́и финансијске и правне ризике, а са тим су сагласне, према извештајима медија, и друге земље, попут Италије, Малте и Бугарске.

Сједињене Државе се такође противе овом плану врха ЕУ, према Блумбергу.

Амерички званичници су уверени да би одузимање имовине Русији и давање Украјини, угрозити мировни споразум, додаје овај медиј.

Према ономе што је доступно из америчког мировног плана, Вашингтон има сопствене планове о новцу.

Сједињене Државе предлажу одмрзавање руске имовине и улагање дела у обнову Украјине, док ц́е остатак бити уложен у заједнички руско-амерички фонд.

Овај план је критиковала Немачка.

Испоставља се да ако се руска имовина не заплени, Европа ц́е морати да пронађе алтернативне изворе финансирања помоц́и Украјини.

Штавише, ово ц́е послати сигнал и Москви и Вашингтону о неодлучности Брисела.

А конфискација ових средстава ц́е разљутити и Трампа и Путина.

Санкције и директна војна подршка Украјини остају друге полуге притиска на Русију, али то очигледно није довољно да убеди Москву да оконча рат или да саслуша став Европе.

Ко ће бити означен као кривац ако преговори не успеју?

Упркос тврдњама Беле куц́е о напретку у преговорима, не чини се да Русија и Украјина очекују скори крај рата.

Али поступци и изјаве Москве и Кијева јасно показују да ниједна страна не жели да наљути америчког председника.

Односи Зеленског и Доналда Трампа прошли су кроз различите периоде у последњих 10 месеци.

Скандал у Овалном кабинету Беле куће изазвао је оправдану забринутост да ц́е САД потпуно одустати од помоц́и Украјини.

То се није десило, иако Европа сада плац́а америчко оружје.

Недавни састанци украјинског и америчког председника били су много срдачнији.

Зеленски редовно захваљује САД на помоц́и и почео је да носи одело за састанке (лежерна одец́а украјинског председника разљутила је Белу куц́у у фебруару), али најважније је да Кијев није одбио ниједан амерички предлог.

Само у последњих неколико недеља, Зеленски је јавно изјавио да је спреман да разговара о одржавању председничких избора у Украјини, одустајању од чланства у НАТО-у, па чак и компромису по питању Донбаса.

„Френетична дипломатија изгледа да је више усмерена на смиривање америчког председника и избегавање оптужби за прекид преговора него на било шта друго“, оцењује Политико поступке Кијева.

Погледајте видео: 'Путин жели да склопи договор због мене', рекао Трамп Макрону

Али слично би могло да се напише и о Кремљу.

Путин такође редовно јавно хвали Трампа због његове „искрене жеље“ да оконча сукоб.

Кремљ је назначио спремност да разговара о плану који су предложиле САД, упркос чињеници да Москва сумњичаво гледа на неколико његових тачака.

Истовремено, руски званичници оптужују Украјину и Европу да покушавају да осујете мировну иницијативу америчког председника.

Путин је директно назвао европске лидере „ратним хушкачима“.

Тешко је рец́и чије аргументе Трамп тренутно сматра убедљивијим.

Амерички председник је недавно рекао да је „мало разочаран“ Зеленским јер наводно није довољно пажње посветио његовом плану.

Али пре само месец дана, амерички председник је отворено изразио разочарање Путином, а на јесен је одобрио санкције против највец́их руских нафтних компанија, Росњефта и Лукоила, што би Русију могло скупо да кошта.

Много ц́е зависити и од тога како Сједињене Државе доживљавају догађаје на бојном пољу.

Судец́и по Трамповим последњим изјавама, Бела куц́а је сада уверена да Украјина губи рат.

Кремљ очигледно покушава да појача овај утисак: последњих недеља, Путин се чешц́е него раније састаје са командом војске и у униформи слуша извештаје о успесима на фронту.

Није случајно да је пре важних преговора са Американцима у Берлину, Зеленски посетио Купјанск, иако је Путин више пиута говорио да га је руска војска заузела.

Кијев тако покушава да убеди Трампа да не треба да верује руским тврдњама о војним достигнуц́има.

Европски лидери такође често подсец́ају на огромне губитке које је претрпела руска војска, и да зато бележи споро напредовање на фронту.

Шта ц́е САД учинити ако преговори пропадну, није јасно.

Почетком децембра, син америчког председника, Доналд Трамп Млађи, наговестио је да би његов отац могао да се повуче из мировног процеса и потпуно прекине подршку Украјини.

Трамп је неколико пута рекао да разматра могуц́ност да пусти Русију и Украјину да се сами „изборе“ (фигхт офф - на енглеском).

Додатно извештавање: Свјатослав Хоменко

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]