„Фудбалски клуб Куртановићи": Како је балканска фамилија постала хит немачког фудбала

„Биће их ускоро за фудбалски тим", знају да кажу на Балкану за породице са много деце.

Изрека се обистинила више од 1.000 километара далеко, у Флорсхајму на Мајни, градићу са око 20.000 становника недалеко од Франкфурта, захваљујући једној балканској фамилији.

ДЈК Флорсхајм, аматерски клуб који се такмичи у 10. рангу немачког фудбала, извео је на терен 11 играча, а на полеђини дреса свима је писало „Куртановић".

На голу тима је био 26-годишњи Харис Куртановић, грађевински инжењер и тренер екипе, који ће утакмицу памтити као „остварење дугогдишње жеље да заигра у тиму сачињеном од рођака".

„Имали смо чак и једног Куртановића на клупи.

„На полувремену ми прилази противнички играч и каже да је мислио да је 'Куртановић' име спонзора, али је тек кад смо направили прву измену и када је ушао наш саиграч који није из фамилије схватио је да смо сви на терену били рођаци", прича Харис са осмехом за ББЦ на српском.

Флорсхајм је тог 28. јула 2024. у мечу против аматерског Румпенхајма из Офенбаха одиграо без голова, али су о мечу убрзо почели да извештавају локални и национални медији у Немачкој.

Иако је и раније било случајева да већина играча у стартној постави носи исто презиме, осећај је тог јула био „потпуно другачији", каже Семир Куртановић, Харисов две године старији рођени брат, за ББЦ на српском.

„Увек смо желели да одиграмо утакмицу као Куртановићи и тада се све склопило.

„На терену сви Куртановићи, навијачи на трибинама исто скоро сви Куртановићи, Харис је иначе тренер, али га је наш стриц питао да на том мечу води екипу, па смо ето добили још једног Куртановића за тренера", присећа се Семир, по занимању адвокат, који игра у везном реду.

Како је настао породични клуб

Фамилија Куртановић се са родне Пештерске висоравни у близини Сјенице на југозападу Србије пре више деценија преселила у Франкфурт, а Харис процењује да их у граду и околини данас има „око 200".

Пре 13 година његова ужа породица, као и породице двојице стричева, доселили су се у Флорсхајм, на око 20 минута вожње од Франкфурта.

Купили су три суседне куће, које данас њиховом фудбалском клубу дају шест играча, каже Семир.

Он и Харис су у детињству и раној младости наступали за тај клуб, који се такмичио у петој лиги Немачке, која је по квалитету била „слична другој лиги Србије", додаје.

Престали су када су кренули на факултет, касније се запослили и времена за фудбал било је све мање, све до претходног лета.

Хариса су позвали да преузме вођење некадашњег клуба, који је у међувремену пао пет рангова ниже и опхрван финансијским проблемима био је на рубу гашења, па су сви првотимци отишли.

Кроз главу му је тада прошао сан из детинства да игра у истом клубу са рођацима и најбољим пријатељима, тренутак да га оствари био је савршен, јер није се имало шта изгубити.

„Запитао сам се тада: 'Коме могу највише да верујем да ће увек бити ту, да ће бити добри момци?'

„Тако сам дошао на идеју да зовем браћу, рођаке и амиџу (стрица) да играмо заједно", препричава Харис Куртановић.

Његов 50-годишњи стриц Ибрахим Куртановић је данас најстарији играч тима, од неких рођака и саиграча старији је и више од 30 година и једини је члан екипе који није рођен у Немачкој, већ на Пештеру, као и Харисов и Семиров отац.

Његов долазак био је и први прави трансфер „Фудбалског клуба Куртановићи".

„Од када је дошао у Немачку играо је за један клуб у Франкфурту, већ 30 година, али кад сам му рекао да смо преузели клуб и питао да дође код нас, одмах је рекао његовом клубу да одлази и да мора нама да помогне", каже Харис.

Данас за Флорсхајм наступа 12 Куртановића, а једина два спонзора тима су локалне фирме из околине Франкфурта, чији су власници, погађате, такође Куртановићи.

Готово и сви други играчи екипе потичу са Балкана.

„Имамо представнике из сваке земље бивше Југославије и Балкана и на утамицама причамо нашим језиком, што је некад и предност, јер противник не разуме", додаје Харис, тренер-играч Флорсхајма.

'Не можеш стрица да псујеш ако изгуби лопту'

До лета 2024. играње фудбала је за браћу родом из Санџака био другачије искуство.

„Сада се свако за сваког бори, не може да се деси да неко не игра, јер смо сви породица и не ради се само о утакмици, мораш да размишљаш и одоносу после тога", прича Семир.

Због родбинских веза „свако је спреман да трчи метар више за саиграча", додаје две године млађи брат Харис.

„Док сам раније играо фудбал, људи би се наљутили некад или псовали ако нешто не иде добро.

„Како ја сада да псујем стрица што је изгубио лопту? Ем ми је стриц, ем је старији од мене", каже Харис Куртановић.

Тако се осећа као голман, а као тренеру му некад није лако.

„Када не бисмо били родбина, могао бих да кажем да слабији играчи неће играти, јер нису довољно добри.

„Сада морам сваког да испоштујем и да му нађем место, ако водимо два или три нула да убацим и оне који нису тако добри, иако се нико ни не љути ако не игра неки меч", додаје 26-годишњи инжењер.

Не само да су другачији односи у свлачионици, већ и други тимови другачије гледају на Флорсхајм од када је екипа на терен истрчала са 11 играча истог презимена.

„Почели су познати медији да пишу о нама, све екипе сада хоће да победе 'те Куртановиће', клубови нас зову да организујемо пријатељске утамице", набраја Семир.

Погледајте видео: Фудбалски клуб без фудбалера

Треће полувреме

Од када фудбал играју у кругу породице, играчи Флорсхајма више уживају и у дружењу после мечева.

„Важно нам је да се дружимо, не мислимо да ћемо постати професионалци", кроз смех каже Харис.

„Атмосфера је скроз другачија него у другим клубовима, а присутна је и наша култура", додаје.

Атмосферу додатно подгрева њихов рођак, наравно Куртановић, угоститељ из околине Франкфурта.

„Кад су утакмице дође малим камионом, који је као ресторан на точковима, па после меча редовно роштиљамо", прича 28-годишњи Семир Куртановић.

Иако амбиције нису превисоке, Флорсхајм је завршио јесењу полусезону као другопласирани тим 10. лиге Немачке у свом региону, са само два бода мање од лидера.

„Наравно да ћемо бити први", самоуверен је Харис.

„Ако буде тако, играћемо две лиге изнад, што нам је гарантовао локални спортски савез", додаје он.

Али, ни озбиљнији ниво такмичења неће променити главно обележје Флорсхајма, тврди 26-годишњи голман и тренер екипе.

„У овом зимском прелазном року доводимо још тројицу Куртановића, тако да нас сада има 15 у екипи.

„Имамо и доста деце у фамилији, па ће бити довољно Куртановића да се ова традиција настави и у будућности, када ја дођем у године мог амиџе", закључује Харис Куртановић.

Погледајте видео: Меч фудбалера из Србије и са Косова у Немачкој

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]