Трампове царине ступиле на снагу: Које су све земље погођене

За десетине земаља, међу којима је и Србија, од 7. августа ступиле су на снагу нове америчке царине.

Председник Доналд Трамп их је објавио крајем јула, заједно са царинама од 35 одсто за Канаду које су почеле да важе од 1. августа.

Нове свеобухватне америчке царине уведене су за више од 90 земаља широм света.

„Поноћ је! Милијарде долара од царина сада че се сливати у касу Сједињених Америчких Држава", написао је Трамп на друштвеним мрежама неколико минута након што је сат окуцао 00:00 по времену у Вашингтону.

Током среде, 6. августа, Трамп је најавио посебне царине за Индију од 50 одсто, које ц́е ступити на снагу 27. августа, ако до тада не престане да купује руску нафту.

Трамп је запретио и царинама од 100 одсто на рачунарске чипове стране производње, као подстицај технолошким фирмама да инвестирају у САД.

Претходно је технолошки гигант Епл (Аппле) најавио нову инвестицију у САД од 100 милијарди долара, подлегавши притиску Беле куц́е да пресели већи део производње у Америку.

Од повратка у Белу кућу у јануару ове године, Трамп тврди да царине подстичу америчку производњу и штите радна места.

Међутим, његова променљива, нестабилна међународна трговинска политика бацила је светску економију у хаос, а бројне фирме су због тога повец́але цене за америчке потрошаче.

Које земље су најпогођеније и како је прошао Балкан?

Изузимајући Кину и потенцијално Индију, новим Трамповим потезом најпогођеније су земље Југоисточне Азије, чије су економије највише зависне од извоза.

Међу тим земљама су Лаос и Мјанмар, који се суочавају са царинама од 40 одсто.

Неки стручњаци претпостављају да је Трамп циљао земље са блиским трговинским везама са Кином.

Од балканских земаља, најлошије је прошла Србија, којој су одређене царине од 35 одсто.

Босна и Херцеговина је суочена са царинама од 30 одсто, а Северна Македонија

Хрватска и Словенија, као чланице Европске уније, имају исте царине као и остатак европског блока - 15 одсто.

То важи и за Бугарску, Румунију, Грчку и Мађарску.

Из овог региона најбоље су прошле Црна Гора, Косово и Албанија - одређене су им царине од 10 одсто.

Од априла, односно почетне најаве Трампа о увођењу већих царина већини земаља света, многе од њих су утркивале да постигну споразуме са Вашингтоном како би их ублажиле или потпуно избегле.

Неке велике економије, међу којима Велика Британија, Јапан и Јужна Кореја, раније су постигле споразуме о нижим царинама.

Европска унија је такође постигла оквирни споразум са Вашингтоном, у којем је Брисел прихватио царине од 15 одсто на извоз робе.

Шта су царине и како функционишу?

Царине су таксе на увезену робу.

Царина је проценат од цене артикла и наплаћује се фирми која га увози, уместо извознику.

Царина од 10 одсто значи да производ од 10 долара има порез од долар, чиме се укупан трошак за увозника повец́ава на 11 долара.

На пример, ако фирма увози аутомобиле по цени од 50.000 долара по комаду, а на снази је царина од 25 одсто, мораће да плати 12.500 долара за сваки увезени аутомобил.

Ако амерички увозници желе да избегну трошкове царине подизањем малопродајне цене, амерички потрошачи ће бити ти који ће поднети економски терет.

Компаније које увозе страну робу у САД морају да плате порез влади.

Могу да пребаце део или све додатне трошкове на купце.

Фирме такође могу да одлуче да увезу мање робе.

Крајем маја, амерички трговински суд је пресудио да Трамп нема овлашц́ење да уведе неке од царина које је најавио, јер је то учинио у складу са националним ванредним овлашц́ењима.

Али следец́ег дана, апелациони суд је оборио ту пресуду и саопштио да царине остају на снази до коначног судског разрешења.

Зашто је Трамп посегао за повећањем царина?

Трамп каже да ц́е царине подстац́и америчке потрошаче да купују више робе произведене у САД, повец́ати износ прикупљених пореза и подстац́и инвестиције.

Он жели да смањи разлику између вредности робе коју САД купују од других земаља и оне коју им продају, што је познато као трговински дефицит.

Тврди да су „варалице", како их назива, злоупотребљавале САД, и да су странци „пљачкали" Америку.

Амерички председник је најавио различите царине на увоз одређене робе и призвода из појединачних земаља.

Многе од њих су измењене, одложене или потпуно отказане.

Критичари оптужују Трампа да даје драматичне и понекад контрадикторне изјаве о политици као преговарачку тактику како би подстакао трговинске партнере да се договоре о споразумима који користе САД.

Које царине су већ уведене неким земљама?

Неке од почетних царина усмерених на Кину, Канаду и Мексико су накнадно измењене, повец́ане или одложене.

Трамп је 2. априла објавио да ц́е се „основна царина" од 10 одсто примењивати на целокупан увоз робе из свих земаља.

Рекао је да ц́е се роба из око 60 других трговинских партнера, које је Бела куц́а описала као „најгоре прекршиоце", међу којима су Европска унија и Кина, суочити са вишим стопама, као одмазду за неправедну трговинску политику.

Ове „реципрочне" царине су потом одложене за 90 дана како би се омогуц́ило време за преговоре о појединачним трговинским споразумима, а рок је потом продужен до 1. августа.

Неколико дана пре рока 1. августа, САД и ЕУ су се сагласиле да се европска роба суочи са царинама од 15 одсто, између осталог и за аутомобиле.

Према споразуму, економски блок неће наплаћивати америчким фирмама никакве царине на одређене производе.

Које царине се примењују на одређену робу?

Таксе на робу извезену у САД укључују:

Трамп је 8. јула запретио да ц́е увести царину од 200 одсто на увоз фармацеутских производа, али нису потврђени додатни детаљи.

Рекао је рекао и да ц́е глобално царинско изузец́е које покрива робу вредну 800 долара или мање престати да важи 29. августа.

Вец́ је укинуо такозвано „де минимис“ изузец́е за производе из Кине и Хонгконга, како би ограничио америчку куповину јефтине одец́е и куц́них предмета са трговинских сајтова попут Шеина и Темуа.

Ово ц́е утицати на запослене у разним кинеским компанијама.

Остале царинске стопе које ц́е се примењивати од 7. августа укључују:

Све би ово могло да има значајан утицај на плате и стопу запослености људи који раде у индустријама у овим земљама.

Царине од 35 одсто се такође примењује на сву канадску робу поред постојец́их царина од 1. августа.

Ово искључује производе обухвац́ене постојец́им Северноамеричким споразумом о слободној трговини (НАФТА) Канаде, САД и Мексика.

Међутим, Трамп је одложио увођење виших царина на производе из Мексика за још 90 дана, како би дао времена да се постигне договор.

Раније је Трамп претио са 30 одсто или вишом стопом како би се изједначиле са евентуалним одмаздним царинама уведеним на увоз из САД.

Трговински преговори САД и Кине су у току.

Две земље су подигле међусобне царине на робу за више од 100 одсто, пре него што су привремено снизиле стопе на период од 90 дана.

Тај рок истиче 12. августа.

Високи амерички и кинески званичници одржали су састанак крајем јула, у покушају да продуже рок.

Кинески трговински преговарач Ли Ченганг рекао је да су се Пекинг и Вашингтон сагласили да су за наставак трговинског 'примирја'.

Трамп је најпре најавио 'казнене царине' Кини, које су у једном тренутку достигле 145 одсто.

Од тада су пале на 30 одсто, али су имале значајан утицај на кинеску трговину са САД - и људе који зарађују за живот од ових индустрија.

Као одговор Трамповима царинама, али и пре ових мера, неке земље су се окретале другим тржиштима и јачали међусобну економску сарадњу и трговину.

На пример, Кина је традиционално била значајан глобални увозник соје из САД, коју користи као сточну храну за 440 милиона свиња.

Али последњих година, Пекинг се окренуо куповини соје из Бразила, а не из САД.

Аналитичари кажу да се овај тренд убрзао као резултат трговинског рата који је покренуо Трамп.

Стручњаци из Универзитета Јејл процењују да је, закључно са 28. јулом 2025. године, просечна ефективна царинска стопа коју су САД увеле на увоз робе износила 18,2 одсто - највиша од 1934. године.

То је пораст у односу на 2,4 одсто у 2024. години, пре него што се Трамп вратио у Белу кућу, што је довело до наглог раста царинских прихода владе САД.

Како светске берзе реагују на Трампове царине?

Разне Трампове најаве изазвале су нестабилност на светским берзама, на којима фирме тргују акцијама.

Међутим, тржишта су у последње време стабилнија.

Многи људи су погођени променама цена на берзи, чак и ако не улажу директно у акције, због последица на пензије, радна места и каматне стопе.

Вредност америчког долара, који се обично сматра сигурном валутом, повремено је нагло падала.

Међународни монетарни фонд (ММФ) и утицајна Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) снизили су раније прогнозе за глобални економски раст у 2025. години као последицу царина.

Обе организације очекују да ц́е америчка економија бити тешко погођена.

Најновији подаци показују да је америчка економија расла по годишњој стопи од три одсто између априла и јуна 2025. године, после смањења у прва три месеца године.

Амерички председник инсистира да његова трговинска политика функционише, али утицајни гласови унутар његове Републиканске странке придружили су се опозиционим демократама и страним лидерима у критикама увођења великих царина.

Поскупљује ли роба у Америци?

Аналитичари кажу да царине вец́ утичу на укупну стопу инфлације у САД, јер расту трошкови многих предузец́а.

Цене неке робе, попут одеће, кафе, играчака и кућних апарата, порасле су за 2,7 одсто до јуна.

Адидас је најавио да ц́е повец́ати цене за америчке купце као резултат царина.

Скоро половина производа компаније производи се у Вијетнаму и Индонезији, који се суочавају са царинама од 20 одсто и 19 процената.

Амерички произвођач спортске опреме Најки такође је најавио повећање цена у САД, упозоравајуц́и да би због царина његови трошкови могли да нарасту до милијарду долара.

Мател, фирма који производи Барби лутку, увози робу из Кине и такође планира да наплац́ује више у САД.

Неке компаније се одлучују да увозе мање стране робе, због чега би доступни производи могли да поскупе.

Очекује се да ц́е трошкови робе произведене у САД коришц́ењем увезених компоненти такође порасти.

На пример, делови за аутомобиле обично прелазе границе САД, Мексика и Канаде више пута пре него што се возило потпуно састави.

Нове царине су довеле и до строжих царинских провера на граници САД, што за возаче камиона и друге увознике значи кашњења.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]