Може ли навигација изазвати судар: Истрага против Гугла у Индији:

Да ли навигација може да буде оговорна уколико се кориснику догоди саобраћајна незгода?

Ово питање многи постављају у Индији пошто су три мушкарца погинула када су аутомобилом слетели са незавршеног моста и потонули на дно реке у индијској савезној држави Утар Прадеш.

Полиција и даље истражује инцидент, који се догодио у недељу на северу Индије, али верују да су Гуглове мапе навеле мушкарце да крену тим путем.

Део моста се обрушио раније током 2024. године због поплава.

Док локално становништво то зна и избегава прелазак моста, тројица мушкараца нису имали ту информацију, јер не живе у овом делу Индије.

На мосту није било ограда или знакова који би указали да поправка моста није завршена.

Власти су у пријави полицији навели имена четворо инжињера из институције савезне државе која брине о путевима, као и једном неименованог представника Гугл мапа, оптуживши их да су починили убиство из нехата.

Портпарол Гугла потврдио је за ББЦ да компанија сарађује са истрагом.

Трагични инцидент је покренуо нове дискусије о лошој саобраћајној инфраструктури у Индији, као и томе да ли апликације попут Гугл мапа сносе одговорност за сличне несреће.

Неки криве апликацију зато што није пружила тачне информације, док други сматрају да је већи пропуст починила власт због тога што није барикадама спречила саобраћај на мосту.

Гугл мапе су најпопуларнија апликација за навигацију у Индији и постале су синоним за ГПС (Глобални систем позиционирања), систем навигације који функционише уз помоћу радио сигнала из сателита.

Користе их многе компаније које се баве транспортом, доставом робе и хране.

Апликација има око 60 милиона активних корисника и бележи око 50 милиона претрага сваког дана.

Али недавно је на удару критика због пружања погрешних смерница, које некад доведу до фаталних несрећа.

Мушкарац из савезне државе Махраштра удавио се 2021. пошто је аутомобилом налетео на брану, наводно пратећи навигацију.

Прошле године погинула су два млада лекара у држави Керала пошто су аутомобилом улетели у реку.

Из полиције су тада саопштили да су пратили руту апликације и упозорили људе да се не ослањају сувише на ту технологију када су путеви поплављени.

Како Гулг мапе прикупљају информације о променама на путевима?

ГПС сигнали из апликација корисника пружају податке о промени на рутама - више примљених сигнала указује на гужву на путу, док мањи број показује да се пут ређе користи.

Апликација добија податке и од влада земаља и корисника о саобраћајним гужвама или затварању путева.

Гугл приоритет даје притужбама на велике гужве или оним које добија директно од власти, јер нема довољно запослених како би обрадио милионе жалби које прима сваког дана, каже Ашиш Наир, бивши радник у Гугл мапама и оснивач платформе Потер мапе.

„Оператер мапе онда узима сателитске снимке, као и фотографије Гугл Стрит Вјуа и информације од владе како би потврдио податке и унео промене у мапе", објашњава.

Апликације за навигацију не могу да сносе одговорност за несреће, јер у условима коришћења јасно наводе да корисници морају сами да доносе одлуке на путу и да информације које пружа апликације могу да се разликују од реалног стања, додаје Наир.

Такође, једноставно је врло тешко за платформе попут Гугла, које управљају мапама широм света, да региструју сваку промену на путу, каже стручњак.

За разлику од других земаља, Индија нема тако велики систем за пријављивање промена на путевима у реалном времену.

„Скупљање података је и даље велики изазов у Индији. Нема система којим би се инфраструктурне промене бележиле преко веб интерфејса, што би касније користиле апликације попут Гугл мапа.

„Земље попут Сингапура такав систем имају", каже Наир.

Огроман број становника и убрзани развој Индије чини тај посао још тежим.

„Другим речима, нетачне мапе ћемо имати и даље, све док власти не постани проактивније у прикупљању и дељењу података", сматра Наир.

Правници имају различите ставове о томе да ли навигација може да буде крива за саобраћајне несреће.

Како Закон о информационим технологијама у Индији дигиталним платформама попут Гугл мапа даје улогу посредника (платформе само деле информације добијене од трећих страна), то их штити од могуће одговорности, каже адвокаткиња Саима Кхан.

Али, ако би се доказало да платформа није исправила податке у случајевима када је примила благовремене и тачне информације, онда би компаније могле да буду осуђене због немара, додаје.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]