Све више Израелаца жели крај рата из страха за таоце, а не због људи у Гази

Током 20 месеци од почетка рата у Гази, на Амит Халеви су пљували, викали и гађали је каменицама и јајима на улицама Израела само зато што је позивала на мир.

„Само би група жена одевених у бело, седела тихо држећи транспаренте на хебрејском, арапском и енглеском језику на којима је писало: 'Саосећање', 'Мир', 'Приступ безбедној и хранљивој храни'”, каже Амит.

„Мислиле смо: ко може да се противи миру?

„Али ти скупови су изазивали исту мржњу као и када смо позивале на 'Престанак окупације' или 'Ослободите Газу'.

„На нашем мирном скупу у Тел Авиву, мушкарац је викао да би волео да нас све силују у Гази, док смо ми ћутале и држале транспаренте на којима је писало 'Љубав'”.

Амит сам упознала у првим месецима рата.

Унука људи који су преживели Холокауст ми је тада испричала колико је бесна и фрустрирана због породичних расправа о дешавањима у Гази.

Уверена је да поступци Израела представљају „нацификацију”.

Али каже да се сада нешто мења у њеној породици.

„Оцу сада могу да кажем ствари које раније није хтео да чује, и оне заиста допру до њега”, каже.

„Он пита: 'А шта је са Хамасом?'

„А ја му одговорим: 'Тата, ако је претходне ноћи убијено 80 деце, то није важно.

„Као човек, а посебно као Јеврејин, мораш да кажеш да ово мора одмах да престане.' И он то разуме”.

Број људи у Израелу који су забринути због патњи у Гази полако расте, али Амит и њени пријатељи су и даље у мањини.

Израелски институт за демократију (ИДИ) је спровео анкету прошлог месеца, питајући Израелце да ли њихова влада при доношењу одлука о рату треба у обзир да узме патње цивила у Гази.

Већина испитаника, 67 одсто, одговорила је да Израел то треба или да занемари или да резматра у „прилично малој мери”.

То је био одговор и више од три четвртине Јевреја у Израелу.

Многи Израелци, разочарани након више од годину и по дана борби, сада желе крај рата.

Међутим, већина њих не жели то првенствено због патњи људи у Гази, већ због забринутости за 54 израелска таоца за које се верује да су још у заточеништву Хамаса (број може да варира), од којих се 31 сматра мртвим.

'Зид порицања'

Рат у Гази је почео након што је Хамас извео напад на Израел у октобру 2023. године, током којег је убио око 1.200 и за таоце узео око 250 људи.

Од тада је, према подацима Министарства здравља у Гази којим управља Хамас, убијено најмање 54.607 Палестинаца.

Уједињене нације (УН) процењују да су више од четвртине укупног броја жртава деца.

Након што је Израел прекинуо последње примирје у марту, неки од Амитиних сабораца су током њихових тихих протеста почели да држе плакате са фотографијама деце која су убијена и рањена у Гази.

„Мислили смо да ће то изазвати много бесних и агресивних реакција”, каже Алма Бек, једна од организаторки скупа.

„Али били смо изненађени када су нас људи, искрено заинтересовани и забринути, питали ко су та деца и шта им се догодило”.

Она сматра да многи Израелци нису информисани о патњама људи у Гази.

„Влада и медији раде све да заштите Израелце од онога што се догађа у Гази.

„Постоји веома јак зид порицања”, каже она.

„Мислим да је ово био први пример да се број [жртава] хуманизују, да добијају лице, да им се даје прича.

„И тешко је скренути поглед”.

Погледајте видео: 'Газа је постала гора од пакла на Земљи', каже председница Црвеног крста за ББЦ

Страх и бес који су ујединили Израел после напада Хамаса, прикривајући унутрашње поделе и подстичући подршку војним акцијама, сада је заменила исцрпљеност услед сукоба који се одужио.

Подршка сукобу је већ почела да пада пре годину дана.

Мање од трећине Израелаца је подржавало нове војне акције у Рафи, а готово две трећине је било за споразум са Хамасом, према подацима Израелског института за демократију.

Неколико анкета које су ове године спровеле угледне организације, показале су да већина подржава договор о примирју, а да је главни циљ ослобађање талаца.

Разочарање расте

Плакати са сликама талаца и натписи „Зауставите рат” били су истакнути међу дугиним заставама током Прајд шетње у Јерусалиму у јуну.

Јицхак Цитер, који је са партнером био на Прајду, је тренутно резервиста у израелској војсци, али сматра да више не вреди водити рат.

„Не мислим да се приближавамо ниједном од наведених циљева рата”, каже он.

„Пре годину дана, изношење оваквих ставова било је врло непопуларно, посебно у војсци.

„Али данас, људи су уморни од овог рата, мрзе га, завршили смо.

„И када се спомену таоци, то постаје много прихватљивије мишљење”.

Убедљиво најважнији разлог који Израелци наводе када кажу да желе крај рата је повратак талаца које држи Хамас.

На главним недељним антиратним протестима у Израелу, грађани Газе готово и да се не спомињу.

„Има јако мало емпатије за људе који су славили масакр 7. октобра”, каже Јицхак.

„Они су гласали за Хамас [2006. године] и од тада нису много учинили да их се реше.

„Да смо видели масовне протесте у Гази, било би другачије”.

Премијер Израела Бенјамин Нетанјаху и даље тврди да је његова војна кампања у Гази кључна за ослобађање преосталих талаца.

До сада је осам живих талаца ослобођено у спасилачким операцијама израелских снага, а више од 140 је ослобођено у договорима са Хамасом.

Нетанјаху каже да је војни притисак допринео да Хамас пристане на договоре о ослобађању талаца.

Међутим, са тим нису сагласни многи који протестују испред његове канцеларије у Јерусалиму и на Тргу талаца у Тел Авиву.

„Не можемо тек тако да их вратимо”, каже једна од демонстранткиња и развојна психолошкиња Мајан Елијаху Ифар.

„То је страшна грешка. Рат их убија”.

Исто осећају многе породице талаца, које страхују да ће њихови рођаци умрети у заробљеништву док се рат продужава, или да ће погинути у израелским ваздушним нападима.

Такође расте и разочарање око тога да ли је други ратни циљ Нетанјахуа остварив, а то је потпуно уништење Хамаса као војне и владајуц́е силе.

'Политички рат'

После 20 месеци, и израелске оружане снаге осећају исцрпљеност ратом.

Ово је најдужи рат у историји Израела, а неки резервисти су на трећој или четвртој ротацији.

Поједини сада одбијају да служе војску, неки због етичких разлога, али много више њих због оптерећења на њихово здравље, финансије и породице.

Међутим, захтеви за окончање рата - са улица, из канцеларија за регрутацију, па чак и у самом његовом одељењу за безбедност - нису поколебали Нетанјахуа.

Један од разлога таквог става Нетанјахуа је што већина оних који позивају на крај рата тврде да никада не би гласали за њега, каже професорка Тамар Херман из Израелског института за демократију.

„Већина [Израелаца] види овај рат као политички рат”, објашњава она.

Ако сте за владу, онда је подржавате без обзира шта ради, додаје.

„А ако сте против владе, онда сте против свега што ради.

„То је црно-бело, а рат је то додатно продубио”.

Страх од поновног јачања Хамаса

Да бисмо сазнали мишљење Нетанјахуових присталица о рату, отишли смо на скуп подршке њему.

Улице Јерусалима које воде до Кнесета, израелског парламента, биле су препуне плаво-белих израелских застава, а бука са огромних звучника постављених дуж трасе била је заглушујућа.

Мноштво људи, који су углавном били одевени у складу са конзервативним верским правилима, пролазило је поред аутобуса са ојачаним прозорима који су управо довезли групе насељеника са окупиране Западне обале.

Многи младићи су преко рамена носили пушке М-16.

Упознала сам Јисраела и његову супругу близу улаза.

„Не можемо да завршимо рат [сада]”, каже Јисраел.

„Рат ће се завршити када Хамас буде потпуно поражен и када цела њихова инфраструктура буде уништена.

„Ако сада то не урадимо, они ће све поново изградити, и за три или четири године све ће се вратити на старо”.

Као и готово сви Израелци сагласан је да је повратак талаца веома важан, али и да постоје друге ствари које треба узети у обзир.

„Морају да постоје одређени услови”, каже он.

„Не можете сада да спасите неке људе, а онда за две или три године да се деси још један рат и да буде још хиљаду мртвих више.

„То никоме неће помоћи”.

Авигдор Баргил, такође учесник скупа подршке Нетанјахуу, каже да рат треба да се заврши само онда „када Хамас буде на коленима”, и да би становници Газе требало да се преселе у друге земље, као што су Индонезија, Француска и Уједињено Краљевство (УК).

На питање зашто би становници Газе требало да напусте њихове домове, одговорио је: „Ово није њихов дом, они су га заузели.

„Ова земља је наша, земља коју нам је Бог дао у Тори”.

Снови о анексији

Ово верско оправдање за заузимање палестинске земље је још много пре рата редовна тема крајње десничарских националистичких странака у Нетанјахуовој коалицији.

Чланови Нетанјахуовог кабинета, попут министра финансија Безалела Смотрича, годинама се залажу да Израел припоји окупирану Западну обалу, или, како он каже, да тамо успостави „суверенитет”, а рат у Гази и став америчког председника Доналда Трампа отворили су могућност анексије и те територије.

Нетанјаху мора да држи коалицију на окупу или ризикује превремене изборе.

Идеја о протеривању становника Газе са њихове земље има подршку огромне већине Израелаца, чак и оних секуларних, каже угледни амерички Истраживачки центар Пју.

Неке присталице политичке деснице почињу да се противе рату.

Међутим, резултати анкета показују да је став о рату и даље углавном у складу са политичким опредељењем.

У најновијој анкети коју је Израелски институт за демократију спровео прошле недеље, отприлике половина десничарски опредељених Израелаца рекла је да рат и даље може да врати таоце или уништи Хамас, док је то био став само шест одсто испитаника који подржавају политичку левицу.

После он кратког тренутка јединства после напада Хамаса, старе, дубоке политичке поделе су поново избиле на површину.

Развојна психолошкиња Мајан Елијаху Ифар, која је учествовала на протесту у Тел Авиву, каже да је различити ставови о рату не удаљавају само од оних који имају супротно мишљење, већ и од пријатеља.

„Када чујем бомбе у Гази, срце ми се пара.

„Али постоје људи, чак и моји пријатељи, који када чују за те бомбе и кажу: 'У реду је, заслужили су то.'

„Не могу да проводим време са њима, једноставно не могу да их погледам у очи”.

Погледајте видео: Амбасадор у УН се расплакао говорец́и о деци која умиру у Гази

'Ово је мој дом, моја земља'

Амит Халеви, која је описала злостављање које је доживела на мировним скуповима, је пре неколико месеци одлучила да за неко време напусти Израел и оде у Америку, да би се склонила од свакодневних сукоба са њеним сународницима.

Али се и тамо осетилао усамљено.

Испричала ми је како је отишла на скуп подршке Палестинцима и да неки људи нису хтели ни да разговарају са њом када су сазнали да је из Израела.

„Рекла сам да сам на њиховој страни и да идем на скупове подршке Палестинцима у Израелу”, каже Амит.

„Једна девојка ми је постављала глупа питања, ка на прмер 'да ли твоји пријатељи подржавају геноцид?'

„Подржавам сваки позив да се заустави оно што се дешава у Гази, али видим колико је мржње на тим скуповима, и то ми слама срце”.

Оптужбе за антисемитизам су нанеле штету неким покретима подршке Палестинцима у Европи и Америци, што додатно компликује ситуацију за Израелце као што је Амит.

„Не мислим да ико може да мрзи Израел колико га ја сада мрзим, јер осећам да ме је много изневерио - а то је мој дом, моја земља, мој језик, мој народ, моји пријатељи.

„Оно што Израел сада ради је најгора ствар, не само за Палестинце, већ и за Израелце и Јевреје.

„Ово ће заувек остати ужасна љага”.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]