Курс евра у Србији: Има ли разлога за бригу

Сваки дан када кренем на посао пролазим поред крупног, трепћућег, зеленог броја - 117, чије се цифре малтене годинама не мењају.

Као сат којем су исцуреле батерије.

Да не трепће, као прегорела сијалица, па кад падне мрак флуоресцентна зелена боде очи, не бих ни приметила да је бројка отишла на 118.

Провирила сам кроз блиндирано стакло и питала да ли да бринем или не.

Добила сам осмех као одговор.

Продајни курс евра, у многим мењачницама у Србији већ неколико дана је изнад 118 динара за један евро.

Било је то довољно да се укључи аларм на друштвеним мрежама и покрене прича како је све мање девиза у Србији на располагању становницима.

Народна банка Србије је ове наводе муњевито демантовала.

„Девизно тржиште у Србији је потпуно стабилно, пословне банке и мењачнице су снабдевене довољном количином ефективног страног новца, како би задовољиле све потребе домаћег тржишта.

„Несташица евра и других страних валута не постоји и становници су у могућности да несметано обављају мењачке послове“, пише у саопштењу НБС од 10. децембра.

Неколико је разлога што је дошло до промене јединице у овом троцифреном броју.

„Крајем године по правилу постоји одређени ефекат, а то је да стране компаније често желе да повуку добит у иностранство.

„Уз то, сигурно да сада постоји и куповина већих количина деривата због ситуације са Нафтном индустријом Србије, а мало има и психолошких ефеката“, каже Дејан Шошкић, бивши гувернер централне банке, за ББЦ на српском.

Људи прате да су се смањиле стране директне инвестиције, да Србија има одређене проблеме са Нафтном индустријом Србије (којој су уведене америчке санкције због руског власништва), а посебна прича су могуће секундарне санкције према централној банци.

Све то утиче психолошки на већу тражњу за еврима, каже Шошкић.

Народна банка Србије је 16. децембра донела привремену меру којом се укида могућност наплате провизије у мењачницама приликом продаје евра становницима.

Она је до сада била један одсто и омогућавала је да мењачнице продају евро за 120 динара.

Тражња диктира вредност

Курс је цена изабране стране валуте у јединицама домаће или обрнуто.

Тачније, колико вам је потребно стране валуте да купите јединицу домаће валуте, објашњава Шошкић и додаје да се курс формира на девизном тржишту.

„Као и свака роба и курс се одређује према понуди и тражњи за динарима или еврима.

„Када тражња за динарима или еврима расте, онда се њихова вредност повећава, а када потражња слаби, слаби и вредност“, објашњава Иван Николић, економиста који је у савету гувернера Србије.

У позицији мале земље која је отворена, као што је Србија, и која је увозно и извозно зависна, формирање курса диктирају спољнотрговински токови, робни или финансијски, додаје.

„Ако је већи доток девиза у земљу, онда динар јача.

„Ако је супротно, да ви финансирате било дуг према иностранству или робу коју купујете у већој мери него пре, онда имате притисак ка слабљењу домаће валуте“, каже Николић за ББЦ на српском.

Девизни курс се формира слободно, на основу понуде и тражње девиза, а НБС може да интервенише на девизном тржишту ради ублажавања прекомерних краткорочних осцилација курса динара према евру.

Исто тако и због очувања стабилности цена, финансијског система и одражавања нивоа девизних резерви, рекла је Јоргованка Табаковић, гувернека НБС.

Да ли је курс скренуо са курса?

Народна банка Србије тврди да је са девизним курсем све у реду.

„Не постоји ниједан разлог да становници, у било ком тренутку, не буду у могућности да купе евре у мењачницама или на девизном тржишту и то по курсу у оквиру законски прописаних распона у односу на званични средњи курс НБС", поручили су из централне банке.

Према условима и начину обављања мењачких послова, курс евра на девизном тржишту може да буде 1,25 одсто виши или нижи од званчног средњег курса НБС.

То значи да су ових трептавих „118“ у мењачници испред зграде у којој живим, у законским оквирима.

„На њега утиче и већа потреба за исплатом рата које доспевају привреди према иностранству.

„Не треба изоставити енергетски потрес око НИС-а, али и друштвене мреже које шире дезинформације, па је дошло до малог поремећаја на банкарском девизном тржишту“, каже Николић.

Истиче да је то краткорочна шпекулација у којој највише добијају мењачи и донекле пословне банке.

„Неко је можда динарску штедњу сада подигао, купио евре и банка нормално трља руке јер не мора да исплати камате тим људима.

„На крају ће и психолошки ефекат који и даље тиња, полако нестати“, јасан је Николић.

Погледајте видео: Зашто се злато купује током кризе

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]