Ландо Норис: Ко је нови светски првак у Формули 1

Адреналин је почео да нестаје, али еуфорија због освајања светске титуле је и даље била веома присутна.

Ландо Норис је био расположен за размишљање док је говорио о томе шта је за њега значило остваривање животне амбиције.

„Једноставно сам победио на мој начин“, рекао је возач Мекларена.

„Срец́ан сам што сам могао да изађем и будем свој.

„Осец́ам се као да сам управо успео да победим онако како сам желео.

„Не покушавајуц́и да будем агресиван као Макс (Ферштапен) или снажан као што су други шампиони можда били у прошлости - шта год то било.

„Мој стил је да једноставно покушавам да будем добра особа и добар члан тима.“

Двадесетшестогодишњи Британац је много причао пошто је изашао из болида у Абу Дабију, где му је трец́е место у завршној трци сезоне 2025. осигурало да победи Верстапена у шампионату са два поена предности.

Таква су правила у Формули 1, где возачи морају да испуне медијске обавезе пре него што почну да славе успех.

Међу хиљадама речи које је Норис изговорио, ове су најприкладније описале сезону која је на много начина одражавала његов пут до врха.

Није било лако. Било је препрека на путу.

Неки чак сматрају да би Ферштапен из Ред Була био достојнији шампион, с обзиром на његов повратак у последњој трец́ини сезоне.

Норис је пребродио тежак период на почетку сезоне и ухватио је замах све до коначног успеха у Абу Дабију, у трци која је, иако напета, увек деловала као да све има под контролом.

Пошто је прославио успех на подијуму, где су га победник трке Ферштапен и његов тимски колега Оскар Пјастри полили шампањцем, готово да је могло да се осети како Норис у реалном времену схвата шта је постигао и како.

Било је неких веома дирљивих коментара о томе колико му је значило што је усрец́ио толико људи који су му били важни, посебно родитеље и колеге у Макларену.

„Поносан сам, али не зато што ц́у се сутра пробудити и рец́и: 'Победио сам све'“, рекао је.

„Нисам поносан зато што могу само да кажем да сам светски шампион, већ зато што осец́ам да сам усрец́ио много људи.“

И док је причао, почео је да се 'отвара' о томе ко је, о одлучности да буде веран себи и о жељи да буде отворен о властитим осец́ањима, чак и оним тешким, особини због које је с времена на време критикован.

„Да ли сам могао да изађем и да више будем та особа каква вероватно желите да будем понекад? Могао сам“, рекао је.

„Остао сам прибран, држао се по страни, усредсредио се на себе и извукао сам максимум из тога какав сам.“

'Борбе су се претвориле у снагу'

Норис је почео сезону као фаворит, после Меклареновог снажног завршетка 2024, али је после победе у првој трци, прошао кроз тежак период и Пјастри је преузео вођство на табели.

Норис није био 'спојен' са аутомобилом, тешко му је било да осети предњу осовину када је покушавао да је доведе до горње границе брзине у квалификацијама.

То је довело до грешака - чак и великог судара у Саудијској Арабији - и када у модерној Формули 1 стартујете трку иза неког, обично и завршите иза њега.

Али и Мекларен и он су радили на томе.

Тим је смислио подешавање предњих амортизера да се побољша осец́ај.

Била је то ситница.

Направила је малу разлику, једва приметну.

Одатле се полако побољшавао, почео да хвата замах, али више се радило о ономе иза кулиса.

Знао је у чему треба да буде бољи и радио је на томе, на прилагођавању аутомобилу, на томе да се не узнемирава што се осец́а мало другачије од онога што је желео.

Био је то ментални приступ колико и промена у вожњи, и полако је почело да прави разлику.

Почело је пошто сам лоше возио у другој, трец́ој, четвртој, петој и шестој трци“, рекао је.

„Или свакако када сам био у фазону: 'У реду, мој начин не функционише. Морам другачије да разумем ствари. Морам да разговарам са више људи. Морам да разумем шта мислим и зашто то мислим.

„Зашто ово радим? Зашто постајем напет у квалификацијама? Зашто доносим одлуке које доносим?' Шта год да је", описао је Норис.

Проблем, додао је, није био у брзини, јер је она била ту, већ да је било важно да „покуша да разуме ствари на дубљем нивоу.“

„Борбе су се претвориле у снагу.

„Да није било тих борби на почетку, а затим слабости на крају, да ли бих схватио те ствари тако брзо? Вероватно не.“

После Велике награде Холандије крајем августа, заостајао је 34 бода за Пјастријем, а до краја сезоне остало је још само девет трка.

Тада је почео низ невероватних резултата који ће га одвести до титуле.

Међутим, иако је споља изгледало да га је та ситуација растеретила и омогућила му да само „пусти кочнице“, он каже да је заправо било супротно.

„Не, није ме то опустило, нити сам помислио 'немам шта да изгубим'.

„Тридесет четири бода (заостатка) против момка који има исти болид и који је невероватан возач - једноставно сам морао да подигнем ниво свега.

„Шта радим ван стазе, с ким, морао сам да више људи укључим у тај процес, да радим више, да будем више на симулатору, да мењам приступе, променим стил вожње, да копам дубље, да откључам неке своје идеје.“

Покушавао је, како каже, да све ради и схвати „брже, напредније него икада раније.“

„Ниво возача у Формули 1 данас је толико висок да је једини начин да останеш у трци за врх - да се стално развијаш“, каже Андреа Стела, шеф Мекларена.

„Кад погледам Ланда, много тога му је прошле године измакло из руку, чак и ако борба тада није вођена до последње трке.“

Норис је ове сезоне, сматра, подигао сопствени осећај и био у уверењу да може да се бори против Макса Ферштапена.

„Ове сезоне догодила се још једна битна прекретница - начин на који је Ландо одговорио на тешкоће са почетка сезоне.

„Тада је почео процес који је обухватао лични развој, професионални, возачки, тркачки.

„Посебно ми је драго што је Ландо успео да капитализује све то, јер такву количину рада, број укључених људи и брзину напретка баш и не виђам често“.

За Зака Брауна, извршног директора Мекларена, ово је био и лични и професионални успех.

Менаџерски је био уз Нориса још када је нови шампион Формуле 1 имао само 14 година.

Пратио га је кроз јуниорске категорије и довео у Мекларен.

„Сећам се кад је био отприлике оволики“, рекао је, показујући руком.

„Људи који га окружују урадили су сјајан посао да од њега направе зрелог светског шампиона какав је данас.

„То је велико постигнуће, испуњавајуће.“

'Пропустила сам Ландово одрастање'

Међутим, Норисова породица морала је да истрпи много одрицања.

„Преплављено, емотивно исцрпљујуће“, рекла је његова мајка Циска за ББЦ после трке.

„Али били смо уз Ланда у добрим и лошим тренуцима. Увек смо били ту, ово је за њега испуњење сна.“

Никада нису желели да „гурају децу било где“, сама су бирала чиме желе да се баве и у томе су их подржавали, истиче.

„И то носи жртве, јер су девојчице и дечаци одрастали готово одвојено - као бродови који се мимоилазе ноћу, изабрали су њихов пут и ми смо то подржали.

Има и то цену - пропустила је Ландово одрастање, додаје.

„Кад је имао осам година, почео је да се такмичи и путовао је свуда - Адам (Ландов отац) је стално био уз њега, а мени је ужасно недостајао.

„И даље ми недостаје. Не виђам га често.

„Може да ради шта год жели. Одрастао је човек, а последњих шест месеци много се променио - постао је ментално јачи.“

Када је завршавао обраћање после трке, Норис се и даље освртао на тешкоће које је прошао и на то како су му помогле да преокрене сезону и дође до коначног успеха.

„Ако погледам на прву половину сезоне, није баш било најимпресивније“, рекао је.

„Сигурно је било тренутака када сам грешио, доносио лоше одлуке, правио пропусте.

„Али начин на који сам успео све то да преокренем, и да имам овакву другу половину сезоне, то ме чини веома поносним.

„Успео сам да демантујем самог себе, то ме јако радује.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]