Годишњица смртоносних поплава у Доњој Јабланици, истрага тужилаштва 'у завршној фази'

Годину дана од поплава, Доња Јабланица, у којој је живот изгубило 18 људи, изгледа као да се вода тек повукла.

Многе куће су и даље оштећене, блато је по бројним објектима, а камење изнад магистралног пута који спаја главни град Сарајево и Мостар.

У катастрофалним поплавама између 3. и 4. октобра 2024. године у Босни и Херцеговини страдало је укупно 27 људи.

Од тога је две трећине погинуло у Доњој Јабланици, где су бујице с брда сручиле стене и материјал из оближњег каменолома.

Истрага тужилаштва траје већ годину дана и сада је „у завршној фази", како је саопштено, иако ниједна оптужница није подигнута.

Контејнер – прва помоћ која траје месецима

Неколико дана уочи годишњице од трагедије, Јабланичани чисте окућнице, поправљају доње спратове кућа.

Застанем код темеља куће који сведочи да је ту до пре годину дана неко живео.

„Страдала је једна жена у тој кући“, каже ми мештанка, али не жели да се представи.

Током поплава 22 куће су у потпуности уништене, а 50 их је оштећено.

Многи сада живе код родбине, пријатеља, а десетак породица је у привременом контејнерском насељу које је донација из Турске.

„Сналазимо се. Тесно је ово за нас петоро“, каже Мерсиха Беговић за ББЦ.

Њен комшија и овај пут је Адил Беговић.

Сличну судбину деле већ годину.

Преживели су, али остала је траума и велика материјална штета.

Са супругом и два сина сатима се борио за живот.

„То је било бар у два, три наврата да једва преживиш. То је била нека судбина да останеш“, говори Адил за ББЦ.

У неколико квадрата с нестрпљењем чека да поново добије кров над главом.

„Нама је тај кров спасио живот. Сатима смо на крову чекали помоћ“, сећа се Адил кобног октобра лани.

Адилу и данас понекад није јасно како је преживео.

Ипак, верује да је заслужан што се сетио да побегну на кров до којег вода, на срећу, није дошла.

Није размишљао нити је имао кад да ишта од ствари из куће сачува.

Било би му, прича, драже да је сачувао живот стрине која је била у кући поред његове.

„То су биле секунде да се спасеш. Да сам изгубио две секунде и да сам кренуо њој да је спасим и ми бисмо страдали", говори с благим осећајем кривице.

У покушају да спасу комшије или чланове породице многи су завршили трагично.

„Кад киша пада, ја себи чупам косу.

„И дан данас ме је страх", каже Лејла Беговић из Доње Јабланице којој је током поплава погинуо супруг.

„Ја више немам мушко у кући", додаје ова куварица у једном ресторану, у телефонском разговору за ББЦ на српском.

И она као и већина других преживелих иде на психотерапију, али траума је и даље веома присутна.

„Требаће кажу психолози две године да дођемо себи", каже Едина Беговић, која је у поплавама изгубила кућу, али срећом сви чланови њене породице су преживели.

Сећа се ноћи у којој је размишљала само о једној ствари – да спасе двогодишњу унуку коју су водена бујица и камење затрпале у соби.

„Кревет на којем се спавала је одлетео два метра у вис", додаје Едина.

Када је кућа поплављена нестало је и струје што је отежавало потрагу за унуком.

„У једном тренутку син је напипао њену ногу и извукао је", говори Едина.

Од тог тренутка борба за живот је трајала сатима.

Са сином, унуком и супругом је била заробљена у кући која је скоро уништена.

„Два и по сата смо били у води, син је нон-стоп звао упомоћ док није комшија дошао.

„Вода се мало повукла, па смо скакали са прозора", додаје Едина.

„То нема ни у хорору", сећа се Едина.

Узрок смрти: гушење земљом

Док је већина жртава у другим деловима БиХ страдала од воде, у Доњој Јабланици већина је страдала од материјала који се на село сручио са оближњег брда.

„Утврђено је да је смрт код већине страдалих наступила услед гушења земљом и сличним садржајем", саопштили су из Тужилаштва Херцеговачко-неретванског кантона, једног од десет у ентитету Федерација БиХ.

Обдукцију 13 тела радио је специјалиста судске медицине Дражен Дамјањук који је у ранијој изјави за ББЦ рекао да је све изгледало као да је Доњу Јабланицу погодио земљотрес, а не поплава.

„Узрок смрти је био у 80 одсто случајева гушења муљем, песком, каменчићима, а у 20 одсто су механичке повреде које су настале дејством стена, зидова, кућа, плафона и слично", рекао је он за ББЦ на српском.

Мештани, али и тужилаштво сумњају да је узрок великог броја смртних случајева камен из каменолома за који је неколико институција рекло да нису издали дозволе.

Каменоломом управља фирма „Сани" из које нису одговарали на упите ББЦ-а.

„Није крив он, крив је онај ко му је дао дозволу", рекла је ББЦ-у једна мештанка Доње Јабланице говорећи о власнику каменолома.

Многи сматрају да су институције и инспекцијски органи на више нивоа власти одговорни што је каменолом уопште радио.

„Сани д.о.о" је имао дозволу за геолошка истраживања, али никада није имао дозволу за експлоатацију камена.

Кантонална Влада саопштила је како фирма никада није добила дозволу за ископавање камена.

„Друштво за експлоатирање и обраду камена, трговину и услуге Сани д.о.о. је од Владе ХНК-а у више наврата тражило концесију за експлоатисање камена на подручју Доње Јабланице, што никада нису добили", саопштен је из Владе ХНК.

Но, каменолом је радио, и током година фирми је изречено више казни.

Случај већ годину истражује кантонално тужилаштво.

„Изгубио сам све осим фамилије": Сведочења преживелих у поплавама код Коњица

За годину дана нема ни оптужнице

ББЦ је у више наврата тражио одговоре из Тужилаштва, али су уместо тога неколико дана пре годишњице издали саопштење.

У међувремену су обавили бројна вештачења - рударске, геодетске, геолошке и финансијске струке и саслушани су сведоци, саопштили су.

Прикупљени су подаци од Федералног хидрометеоролошког завода, као и подаци од других институција и служби, додају из Тужилаштва.

Под истрагом је четворо људи и једна фирма.

Сумњиче се за различита кривична дела - злоупотреба положаја или овлашћења, тешки случајеви изазивања опште опасности, загађивање околине и несавестан рад у служби.

„Истрага се налази у завршној фази и њен завршетак очекујемо у скорије време", а да ли ће доћи до подизања оптужнице зависиће од прикупљених доказа, саопштили су.

„То је маркетиншки трик. Да нам замажу очи", сматра Ајла Јахић, чланица неформалне групе грађана “4. октобар".

Током поплава страдала је и њена бака, али каже да је једнако боли и смрт комшија.

„За годину дана је цели процес могао бити завршен, а ми немамо ни оптужницу.

„Докази су више него очигледни. Да се нешто такво деси у четири минута морало је бити нешто прејако, а прејак је био камен“, каже Јахић за ББЦ.

Ова дипломирана правница није задовољна ни чињеницом да су истрагом обухваћене само четири особе.

„Одговорност је далеко шира. За 20 година пуно је људи која је требало да зауставе рад каменолома, а нису.“

Каскање државе мештани су видели у првим данима након поплава.

Село је било затрпано, путеви непроходни.

Прошли су месеци, а службе Федерације БиХ, једног од два ентитета у држави, нису поправиле неколико метара оштећене пруге која је била једина железничка веза са југом државе.

Дневне штете су износиле стотине хиљада евра, процењује се.

Пругу је на крају поправила приватна компанија из Турске.

Куће за више породица сада граде хуманитарна удружења, а држава је пала и на том испиту.

Део кућа обновиће или поново изградити Европска унија.

Неколико седмица након поплава председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила је помоћ ЕУ у износу од 20 милиона вера.

Неколико стотина метара од насеља чији делови су сравњени са земљом гради се ново насеље у којем хуманитарно удружење Помози.ба гради 16 кућа.

Још четири ће изградити на приватним плацевима.

Пас као спасилац

Амина Имамовић те ноћи је учила до касно и већ је била поспана када је њен пас почео да гребе по вратима.

„Рекла сам му – 'Дон, смири се'. Отворила сам врата и увела сам га у кућу", каже Амина за ББЦ.

Верује да га је спасила сигурне смрти, али и он њу и њену породицу.

„Држао нас је будне. У једном тренутку попуцали су прозори од воде и ми смо побегли кроз прозор."

И данас једно друго теше.

У кућу из које су се спасили, не мисле се да се врате.

„Не могу овде више живети. Нема родбине, нема комшија."

Од ноћи у којој је живот изгубило девет чланова њене фамилије, Амина не воли кишу.

„Сетим се одмах тих звукова, те ноћи."

У данима око годишњице посебно се сећа јутра када је сазнала тужне вести.

„Овде су сви мртви", рекао јој је отац када је дошао до куће у којој је живела њена тетка с породицом.

Од пет чланова тог домаћинства, преживео је само осмогодишњи дечак.

Од куће у којој су живели остале су само степенице.

Неколико метара даље сада је само камен.

„Овде су биле три куће. Ту је погинуло девет људи", прича нам Амина док показује на ливаду на којој се не види ништа, па ни темељи.

„Нисмо јадни. У овим тренуцима сетим се моје покојне тетке која ми је увек говорила – не дај да виде кад си тужан", додаје Амина, скривајући емоције док седи на остацима куће у коју је до тог 4. октобра ишла сваки дан.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]