Трамп жели венецуеланску нафту, хоће ли му план успети

Пошто је заробио председника Николаса Мадура, Доналд Трамп је поручио да ће искористити нафтне резерве Венецуеле, рекавши и да ће Америка „водити" земљу до „безбедне" предаје власти.

Амерички председник жели да нафтне компаније из Америке уложе милијарде долара у ову јужноамеричку државу, која има највеће нафтне резерве на свету, како би почеле да користе изворе - до сада у великој мери неупотребљене.

Рекао је да ће америчке компаније поправити „веома уништену" нафтну инфраструктуру и „почети да зарађују новац за државу".

Стручњаци међутим упозоравају на велике изазове пред Трамповим планом, истичући да ће бити потребне милијарде долара и деценије пре него што дође до значајног помака у производњи нафте.

Може ли Америка да преузме контролу над венецуеланским резервама нафте?

И хоће ли Трампов план успети?

Са процењених 303 милијарде барела, Венецуела има највеће доказане нафтне резерве.

Али у поређењу са резервама, држава производи веома малу количину.

Производња је изразито опала после раних 2000-их, пошто су бивши председник Уго Чавез, а потом и Мадуро, појачали контролу над државном нафтном компанијом ПДВСА, што је довело до одласка искусних радника.

Иако у држави и даље постоје неке западне нафтне фирме, попут америчког Шеврона, њихово пословање је изузетно ограничено пошто је Америка проширила санкције тако да обухвате и извоз нафте, како би Мадуру пресекла кључан извор финансирања државе.

Санкције, први пут уведене 2015. године, у време администрације Барака Обаме, због кршења људских права, у великој мери су изоловале Венецуелу од инвестиција.

„Стварни изазов је њихова инфраструктура", каже Калум Макферсон, руководилац сектора за робу у Инвестеку.

Венецуела је у новембру производила 860.000 барела дневно, према последњем извештају о тржишту нафте Међународне агенције за енергију.

Ово је једва трећина некадашње производње од пре десет година и мање је од један одсто светске потрошње нафте.

Резерве нафте чини такозвана „тешка" нафта, коју је теже прерадити, али која је корисна за прављење дизела и асфалта.

Америка обично производи „лаку" нафту која се користи за прављење бензина.

Пре него што је спровела нападе и ухватила Мадура, Америка је запленила два нафтна танкера на обали Венецуеле, и забранила је да танкери под санкцијама уђу или изађу из земље.

Хомајун Фалакшахи, виши аналитичар података платформе Кплер, каже да су главне препреке пред компанијама које би да користе венецуеланску нафту правне и политичке природе.

Они који би да буше у Венецуели мораће да се договоре са владом, а то неће бити могуће док не буде именован Мадуров наследник, рекао је за ББЦ.

Компаније, које би уложиле милијарде долара, зависиле би од стабилности будуће владе, додао је.

„Чак и ако је политичка ситуација стабилна, то је процес за који су потребни месеци", казао је.

Компаније које се надају да ће се окористити захваљујући Трамповом плану, мораће да потпишу споразум да новом владом, пре него што почну да улажу у инфраструктуру у Венецуели.

Биће потребне десетине милијарди долара, и можда деценије, пре него што Венецуела достигне некадашњу производњу нафте, указују аналитичари.

Трампови планови имаће ограничени утицај на глобално снабдевање, а самим тим и цену нафте, каже Нил Шеринг, главни економиста у Capital Economics.

Постоји „огроман број препрека које треба превазићи, а временски оквир је изузетно велики" па је мало вероватно да ће се цене нафте значајно мењати у 2026, рекао је за ББЦ.

Додаје да компаније неће инвестирати у Венецуелу док се не успостави стабилна влада, а пројекти неће бити готови „много, много година".

„Проблеми су одувек биле деценије недовољног инвестирања, погрешног управљања и веома скупог процеса извлачења нафте.

Чак и ако се држава врати на некадашњу производњу од три милиона барела дневно, и даље неће бити међу десет највећих произвођача нафте, додао је.

Он је рекао и да тренутно не постоји „мањак нафте" у свету указујући на велику производњу међу државама које чине Организацију земаља извозница нафте (ОПЕК).

Шеврон је једини амерички произвођач нафте у Венецуели, пошто је компанија добила дозволу за рад 2022. године, за време администрације Џозефа Бајдена, упркос америчким санкцијама.

Компанија, која тренутно производи око петине венецуеланске нафте, каже да су јој најважнији безбедност запослених и поштовање „свих релевантних закона и прописа".

Шеврон се једини јавно огласио поводом последњих догађаја.

Остале компаније су за сада неме.

Фалакшахи каже да ће директори нафтних компанија међусобно преговарати да ли да искористе ову прилику.

То ће зависити од „два главна фактора - политичке стабилности и извора на терену".

Упркос веома независној политичкој ситуацији Фалакшахи каже да би „могућа награда могла бити исувише велика да би се могла прескочити".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]