'Бела куга' је светска криза: Зашто људи немају онолико деце колико заиста желе

Намрата Нангиа и њен супруг размишљају о још једном детету још откако им се родила ћерка пре пет година.

Али увек се све сведе на исто питање: „Можемо ли то себи да приуштимо?”.

Намрата живи у Мумбају у Индији и ради у фармацеутској индустрији, док је њен супруг запослен у фабрици гума.

Међутим, трошкови за једно дете су већ превелики.

Школарина, школски аутобус, па чак и одлазак код лекара су огромни издаци за породицу.

Било је другачије када је Намрата одрастала.

„Ми смо само ишли у школу, нисмо имали ваншколске активности, али данас дете мора да иде на пливање, на цртање, морате да видите чиме још може да се бави”.

Према најновијем извештају Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) који се бави репродуктивним здрављем, у свету је много људи попут Намрате.

Кажу да је стопа фертилитета у највећем опадању до сада и да стотине милиона људи нису у могуц́ности да имају онолико деце колико желе.

Као неке од разлога наводе превисоке трошкове родитељства и недостатак одговарајуц́ег партнера.

УНФПА је анкетирао 14.000 људи у 14 земаља у вези са њиховим плановима у погледу родитељства.

Сваки пети испитаник је изјавио да нема или не очекује да ће имати онолико деце колико заправо жели.

Истраживање је спроведено у Јужној Кореји, Тајланду, Италији, Мађарској, Немачкој, Шведској, Бразилу, Мексику, Сједињеним Државама (САД), Индији, Индонезији, Мароку, Јужноафричкој Републици и Нигерији.

У овим земљама живи трећина светског становништва.

У питању је комбинација земаља са ниским, средњим и високим приходима, као и држава са ниским и високим стопама фертилитета или плодности - просечног броја рођене деце по жени у репродуктивном раздобљу живота.

УНФПА је анкетирао и младе и оне који више нису у репродуктивном периоду.

„У свету је почео до сада невиђен пад стопе плодности”, каже докторка Наталија Канем, директорка УНФПА.

„Већина људи које смо анкетирали жели двоје или више деце.

„Стопе плодности падају, добрим делом зато што многи људи осећају да су неспособни да заснују породицу какву прижељкују.

„А то је права криза”, наглашава она.

„Мислим да назвати ово кризом и признати да се заправо дешава представља промену у приступу”, истиче демографкиња и професорка Ана Роткирх, која истражује планове о рађању у Европи и саветује финску владу у вези са популационом политиком.

„Уопштено гледано, људи чешће имају мање него више деце него што су планирали”, каже професорка Роткирх.

Другим речима, чини се да је број људи у свету који имају мање деце него што су желели већи него што се раније претпостављало.

Она је ову област детаљно истраживала у Европи, а сада жели да види каква је ситуацију широм света.

Изненадило је и колико је испитаника старијих од 50 година (чак 31 одсто) рекло да су имали мање деце него што су првобитно желели.

Анкета, која је пилот пројекат за истраживање у 50 земаља касније ове године, обухватила је ограничен број испитаника.

Када су у питању, на пример, старосне групе у свакој земљи, многи узорци су сувише мали да би на основу њих могли да се изведу коначни закључци.

Међутим, поједини налази су јасни.

Укупно 39 одсто људи који нису имали онолико деце колико су желели као главни разлог су навели финансијска ограничења.

Највећи проценат оваквих случајева забележен је у Јужној Кореји (58 одсто), а најмањи у Шведској (19 одсто).

Укупно гледано, само 12 одсто испитаника навело је неплодност, односно тешкоће са зачећем, као разлог што нису имали онолико деце колико су желели.

Процент ових случајева био је виши у Тајланду (19 одсто), САД-у (16 одсто), Италији и Јужноафричкој Републици (15 одсто), Нигерији (14 одсто), и Индији (13 одсто).

„Ово је први пут да се [УН] озбиљно и систематски баве питањима ниске стопе плодности”, каже професор Стјуарт Гајтел-Бастен, демограф на Универзитету науке и технологије у Хонгконгу.

Донедавно је УНФПА углавном био усредсређен на жене које имају више деце него што су желеле и на недостатак и недоступност контрацепције, али у последње време стопа плодности опада чак и у земљама са средњим приходима, којим се УНФПА углавном бави.

Ипак, УНФПА позива на опрез у погледу реакција на ниску стопу плодности.

„Тренутно, има много прича о катастрофи, било да је реч о пренасељености или опадању броја становника”, каже др Канем.

„То доводи до ове врсте претераних реакција, а понекад и манипулативних реакција у покушаја да се жене наведу да имају више или мање деце”.

Она подсећа да су пре 40 година Кина, Кореја, Јапан, Тајланд, и Турска били забринути због превеликог броја становника.

А већ до 2015. године исте те земље су покушавале да подстакну рађање.

„Желимо да покушамо колико год је то могуц́е да избегнемо да те земље доносе било какве паничне и непромишљене одлуке”, каже професор Гајтел-Бастен.

„Ако су људи већ уплашени и забринути за будућност света, која је сврха додатно их застрашивати?”

Иако многе земље покушавају да се прилагоде паду стопе плодности повећањем миграције или броја жена на тржиште рада, то понекад изазива реакцију друштва.

„Видимо да се ниска стопа плодности, старење становништва и стагнација броја становника користе као изговор за спровођење националистичких, антимигрантских и родно конзервативних политика”, каже он.

УНФПА је такође утврдио да недостатак времена представља велику препреку за оснивање породице.

То потврђује Намрата из Мумбаја.

Она свакодневно проведе око три сата у превозу до посла и у повратку кући.

Када стигне кући, исцрпљена је, али жели да проведе време са ћерком.

Цела породица је неиспавана.

„После радног дана, имате онај мајчински осећај кривице да не проводите довољно времена са дететом”, каже она.

„Зато смо одлучили да ћемо се посветити само једном детету”.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]