Путин први пут о НИС-у: Очекујем да Србија испуни обавезе

Русија претпоставља да ц́е „пријатељска Србија" испунити обавезе према заједничкој компанији, Нафтној индустрији Србије (НИС), рекао је Владимир Путин, председник те земље на годишњој конференцији за новинаре.

НИС је од почетка октобра под америчким санкцијама због већинског руског власништва, што значајно отежава пословање једној од најважнијих компанија за функционисање целокупне српске привреде.

„Имамо међувладин споразум са Србијом о усвајању било каквих ограничења у вези са овом комерцијалном структуром (НИС-а).

„И, наравно, претпостављамо да ц́е љубазно руководство Србије имати ово на уму и да ц́е испунити властите обавезе", казао је Путин у Москви 19. децембра.

У супротном, нагласио је, поставља се питање „како Русија може да улаже новац" у економију Србије.

„Где су гаранције безбедности ако чак ни међувладини споразуми не функционишу?", упитао је.

„Ово није лак задатак. Нажалост, упркос жељи за побољшањем односа, притисак санкција несумњиво се наставља“, додао је Путин, одговарајући на питање новинара из Србије.

Руски Гаспромњефт је већински власник НИС-а, а председник Русије рекао је да је та земља инвестирала више од три милијарде долара у ову компанију.

„Трансформисана је у модерно, високо ефикасно предузец́е. Она је главни порески обвезник у буџету Србије", додао је.

Укупно, НИС је са зависним друштвима у државни буџет 2024. године уплатио 244,7 милијарди динара, што је око 2,09 милијарди евра, наводи Нова економија.

То је око 11 одсто укупних прихода буџета Србије, писао је Данас.

После осам одлагања, 9. октобра ступиле су на снагу америчке санкције НИС-у због повезаности са финансирањем рата у Украјини.

Американци траже да Руси изађу из власништва у НИС-у, а наводно су у току преговори о купопродаји удела са неколико заинтересованих страна.

Помињали су се мађарски МОЛ, азербејџански Сокар и компанија АДНОЦ из Уједињених Арапских Емирата.

Једна од опција је и национализација, али је председник Србије Александар Вучић више пута наглашавао да се противи тој варијанти.

„Нисмо ни комунисти, ни фашисти", рекао је Вучић.

Ипак, Скупштина Србије је почетком децембра усвојила амандман на предлог закона о буџету за 2026. који захтева додатна издвајања за енергетску сигурност и стабилност земље.

Амандманом се тражи издвајање додатних 164 милијарде динара, односно око 1,4 милијарде евра, сазнаје агенција Танјуг.

Првобитно је било планирано свега 600 милиона динара за ову намену.

Рафинерија нафте у Панчеву претходно је обуставила рад због недостатка сирове нафте, услед америчких санкција.

У истом периоду, гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је да је та институција добила упозорење о могућности увођења такозваних секундарних санкција, због НИС-а и пословања са том компанијом.

Влада Србије је од америчког Министарства финансија више пута тражила да продужи лиценцу за рад НИС-у док траје процес преговора о продаји, али су ти захтеви одбијени.

Средином децембра, председник Србије је казао да би волео да чује руске идеје о томе како да се превазиђе проблем са санкцијама, а потом да се преговори Москве са једном великом страном компанијом о НИС-у „ближе крају".

На годишњој конференцији, трећој од почетка рата у Украјини, Путин је одговарао на новинарска, али и на питања Руса који су се јављали телефоном.

Број питања које су Руси упутили Путину наводно је био око три милиона, саопштено је из Кремља.

Украјина „одбија да оконча овај сукоб мирним средствима“ и није спремна да разговара о територијалним уступцима.

Морају да се уклоне „основни узроци који су довели до ове кризе“ додао је.

Какво је стање на фронту?

Говорећи о стању на фронту, Путин тврди да Русија напредује у свим правцима и да се „непријатељ повлачи“.

Покушаји украјинских оружаних снага да врате Покровск (Путин користи совјетски назив, Красноармејск) су неуспешни, тврди.

„Уверен сам да ц́емо до краја ове године наставити да будемо сведоци успеха наших војника на линији фронта“, рекао је Путин.

Руски председник тврди да Кијев одбија да оконча рат мирним путем, али да зна „за сигнале да су спремни да се укључе у неку врсту дијалога“, додао је.

Поновио је да је Москва спремна да преговора.

У дану када Путин има годишњу конференцију лидеру ЕУ су потврдили да је постигнут договор о финансијској помоћи Украјини од 90 милијарди евра.

Међутим, челници ЕУ нису постигли договор о замрзнутој руској имовини.

Упитан како се осећа поводом „крађе“ замрзнуте руске имовине коју је Европска унија планирала да користи за финансирање Украјине.

„Крађа је неприкладна дефиниција. Крађа је тајна крађа имовине, а они овде покушавају да то ураде отворено.

„То је пљачка“, рекао је Путин.

„Шта год да су украли, морац́е једног дана да врате“, поручио је.

О Доналду Трампу

Доналд Трамп, амерички председник је током предизборне кампање, обећао да ће окончати овај рат за 48 сати од доласка на власт, међутим тај сукоб ускоро улази у четврту годину.

Трамп и Путин су током лета први пут разговарали уживо од почетка руске инвазије 2022.

Амерички председник улаже „озбиљне напоре“ ка мирном решењу, и то „искрено“, изјавио је Путин.

Потврдио је да су се на самиту у Енкориџу „усагласили и практично пристали на Трампов предлог“.

„Рећи да нешто одбацујемо је апсолутно нетачно и нема никаквог основа.

„Када сам стигао у Анкориџ, рекао сам да ц́е бити тешке одлуке за нас али смо сагласни са компромисом који нам је предложен", поручио је Путин.

Лопта је „потпуно“ у дворишту Украјине и њених европских савезника, тврди руски председник.

„Спремни смо и за преговоре и за окончање сукоба мирним путем.“

Економија

Мноштво питања односило се и на страње руске привреде.

Индустријска производња је порасла за један одсто, јавни дуг је један од најнижих међу развијеним економијама, а плате су порасле су за 4,5 одсто 2025, поручио је Путин.

Међутим, становнике Русије брине то што су власти од почетка рата два пута повећавале порезе, упркос Путиновом јавном обећању да до тога неће доћи.

„Разумем вашу поенту“, изјавио је руски председник.

„Хоц́е ли то трајати заувек? Наравно да не", умиривао је окупљене.

ПДВ је повећан како би се „мобилисали приходи за буџет“ и влада је „успела да уравнотежи буџет, а квалитет овог баланса је на нивоу из 2021. године“, указао је Путин.

Упитан о економском успоравању, руски председник је објаснио да је реч о „свесном кораку и цени која се плац́а за одржавање квалитета економије и економских показатеља".

Иако су многа питања на конференцији била безазлена, па и неколико која су поставила деца, једна репортерка из Јакутије у североисточном Сибиру истакла је десетоструко повец́ање цена енергије у последње четири године.

Путин јој је рекао да ц́е његов тим размотрити алтернативне изворе енергије и „имати Јакутију на уму“.

Пред крај ТВ маратона, Путину је постављен низ брзих питања, дотичуц́и се његових ставова о пријатељству, религији, домовини и љубави на први поглед.

Рекао је да верује у љубав на први поглед - затим је додао да је и сам заљубљен, не откривајуц́и више детаља.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]