Борба против корупције: За шта је оптужена потпредседница владе Албаније

Једно од првих обећања Едија Раме 2013. године када је први пут сео у премијерску фотељу била је борба против корупције.

И док је све ближи циљу да уведе државу у Европску унију, јер је пре само неколико дана Албанија отворила и последњи преговарачки кластер, корупција и даље представља озбиљан проблем.

У решењу тог проблема изгледа не помаже ни прва министарка направљена помоћу вештачке интелигенције, која би према речима Раме, требало да помогне да „тендери буду 100 одсто без корупције".

Самит лидера Западног Балкана који се одржава у Тирани 20. новембра засенила је вест да је Кривични суд суспендовао потпредседницу Владе Белинду Балуку.

Специјално тужилаштво за корупцију и организовани криминал (СПАК) подигло 31. октобра оптужницу против Балуку, блиске сараднице премијера, због наводног учествовања у намештању тендера за изградњу тунела.

Рама, коме је ово четврти премијерски мандат је суспендовање осудио, запретивши да ће се обратити Уставном суду.

Корупција на високом нивоу је деценијама углавном била нетакнута, а истраге и оптужнице СПАК-а служе као опипљив доказ да ниједан званичник није ван домашаја правде, каже Реди Аметљари са Института за демократију и медијацију из Тиране.

„Овај развој догађаја сигнализира напредак ка изградњи државе у којој одговорност превладава над привилегијама.

„Више усклађује Албанију са основним принципима Европске уније о владавини права, независности правосуђа и једнакости пред законом и прекретница је у напорима земље у борби против корупције", додаје за ББЦ на српском.

У акцијима СПАК-а до сада је ухапшено више функционера, министара и других бивших сарадника премијера Раме.

Албанија има 42 поена према индексу перцепције корупције организације Транспаренси Интернешенел за 2024.

Означена је „црвеном заставицом“, што је сврстава у земљу са високим нивоом корупције.

Забележено је континуирано побољшање, али Албанија и даље заостаје за вец́ином земаља чланица ЕУ, указује Ива Парванова, политиколошкиња која у оквиру програма Хоризон Еуропе анализира ризике од корупције у државама чланицама ЕУ и кандидатима за приступање.

„У недавном извештају пројекта Бриџгепа (Бридгегап) показујемозабринутост око слободе штампе и коришц́ења нетранспарентних јавно-приватних партнерстава", додаје за ББЦ на српском.

'Национални приоритет'

Борба против корупције у Албанији проглашена је националним приоритетом, што се огледа и у усвајању Међусекторске стратегије за борбу против корупције 2024–2030.

Али је јаз између обавеза наведених у овим стратешким документима и њихове стварне примене и даље приметан, а најновији случај илуструје озбиљност проблема, указује аналитичар Аметљари.

Балуку је наводно учествовала у избору компаније за изградњу тунела на југу Албаније и деоницу обилазнице у Тирани у вредности од 190 милиона евра док је била министарка за инфраструктуру 2019.

Она је током седнице парламента 19. новембра оптужбе за корупцију назвала „клеветама, инсинуацијама, полуистинама и лажима“, али је поручила да ће сарађивати са правосуђем.

„Суспензија је бруталан чин мешања у независност извршне власти, а Уставни суд ц́е морати да нам каже какав је његов став, на основу Устава“, поручио је Рама 21. новембра.

Погледајте видео о првој 'АИ министарки' на свету у албанском парламенту

Финансије, полиција, заштита животне средине

Специјално тужилаштво за корупцију и организовани криминал, независно је правосудно тело, формирано 2019. уз помоћ Сједињених Америчких Држава (САД) за време другог Раминог мандата.

У његовим досадашњим акцијама је под истрагом или суђењем више функционера, министара и других бивших сарадника премијера, попут:

Под лупом је и велики број градоначелника, а међу последњима је и градски отац Тиране, Ерион Велијај, члан Рамине владајуће Социјалистичке партије, због сумње за малверзације и корупцију.

Градско вец́е Тиране покушало је да га смени наводец́и да није могао да обавља дужности, јер је био иза решетака, али је Уставни суд одлуку поништио и вратио га на функцију, пише Вашингтон пост.

Рад СПАК-а јесте променио правила игре, али је важно усредсредисти се и на спречавање корупције, указује политиколошкиња Парванова.

„Има много простора да се ситуација побољша, тако што ће се повец́ати транспарентност у јавно-приватним партнерствима, откривати финансије и сукоби интереса за јавне званичнике", додаје.

'Трачак наде'

Симболично, у друштву Марте Кос, европске комесарке за проширење и Маре Бјери, данске министарке за европске послове, албански премијер Рама је исекао црвену торту, како би означио отварање последњег, петог кластера.

Тиме се Албанија приближила суседној Црној Гори која је отворила сва и затворила седам од 33 поглавља и међу балканским државама је лидер у приближавању ЕУ.

Тирана је добила статус кандидата 2014, а преговоре о приступању почела је осам година касније.

Ова балканска држава и НАТО чланица, први преговарчки кластер отворила је у октобру 2024 и у само годину дана затворила и последњи.

„Албанија је постигла изузетан напредак. Ако настави овим темпом, све ц́е бити завршено до 2027. године“, поручила је Кос.

Речи похвале ипак су пресекле критике, саопштене у годишњем извештају Европске комисије о напретку земаља кандидата где се указује да власти у Албанији и даље морају да пораде на борби против корупције.

„Раније су људи мислили да је Албанија рупа усред Европе, сада је виде као део европског мозаика.

„Да ли имамо проблема са организованим криминалом? Да, али ко нема? Погледајте овај град (Брисел). То је још један пример. Али има и сјајних ствари", рекао је Рама 19. новембра, дан по отварању последњег кластера.

Напредак Албаније у приступању ЕУ је технички процес, а не суштински у смислу борбе против корупције, а да би она била стварна и искрена, мора да се одвоји од политичких прорачуна, заштити од селективне правде и утемељи у јаким, независним институцијама, указује Реди Аметљари.

„Некажњивост високих званичника се први пут активно оспорава и ограничава, наговештавајући потенцијални помак ка одговорности и владавини права.

„Овај развој догађаја нуди наду да институције могу да почну да раде независно, стварајуц́и праведније окружење", додаје.

Али упозорава да тек треба да се види да ли ц́е традиционалне политичке снаге покушати да се супротставе овим правосудним институцијама и како Албанија може да заштити независност и ефикасност СПАК-а и правосуђа.

„Да би се задржао овај замах потребна је не само снажна институционална заштита и политичка воља, вец́ и јавна будност и подршка, чиме би борба против корупције постала структурна карактеристика управљања државе", закључује аналитичар Аметљари.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]