ББЦ истрага: Мекдоналдс и снабдевач супермаркета у Енглеској годинама нису уочили знакове модерног ропства

Знакови који су указивали да су жртве модерног ропства биле приморане да раде у ресторану америчког ланца брзе хране Мекдоналдсу и фабрици која је пекарским производима снабдевала велике супермаркете у Енглеској годинама нису били уочени, открио је ББЦ.

Банда је натерала 16 жртава да раде или у ресторану брзе хране или у фабрици која је снабдевала ланце супермаркета Асду (Asda), Ко-оп (Co-op), М&С, Сејнсбриз (Sainsbury's), Теско (Tesco), и Вејтроуз (Waitrose).

Добро утврђени знакови ропства, попут исплате зарада четворици мушкараца на један банковни рачун, нису примећени док су жртве из Чешке експлоатисане више од четири године.

Мекдоналдс у Уједињеном Краљевству (УК) саопштио је да је побољшао системе за уочавање „потенцијалних ризика", док је Конзорцијум британских малопродајних предузећа рекао да ће његови чланови научити лекцију из овог случаја.

Шест чланова породичне мреже трговине људима из Чешке осуђено је у два судска кривична поступка, која су била одложена због пандемије корона вируса.

Због ограничења у извештавању медија, није било могуће покрити већи део овог случаја, али ББЦ Енглеска сада може да открије кривична дела ове банде, као и пропуштене прилике да се она зауставе.

Девет жртава приморано је да ради у ресторану Мекдоналдс у градићу Какстону у грофовији Кембриџширу, у источној Енглеској.

Девет жртава радило је у фабрици која прави лепиње и има производне погоне у Ходесдону у грофовији Хартфордширу, у источној Енглеској, и Тотенхему, у северном делу Лондона, који су правили приватне брендове - марке производа у власништву ових трговинских ланаца.

Укупно је на обе локације било 16 жртава, пошто су две радиле и у Мекдоналдсу и у фабрици.

Жртве, од којих је већина припадала угроженим групама и искусила је бескућништво или зависност, зарађивале су најмање законску минималну плату, али је им је банда узимала скоро целокупну зараду.

Док су живели са неколико фунти дневно у скученом смештају, међу којима су били и шупа која прокишњава и негрејана камп-приколица, полиција је открила да је њихов рад омогућио банди да купи луксузне аутомобиле, златни накит и некретнину у Чешкој.

У неколико наврата, жртве су побегле и вратиле се кући, али би их чланови банде нашли и опет прокријумчарили у УК.

Експлоатација је окончана у октобру 2019. године, пошто су жртве позвале полицију у Чешкој, која је потом обавестила њихове британске колеге.

Прегледом правних докумената са суђења банди и у разговорима са три жртве, ББЦ је открио да знакови упозорења нису уочени најмање четири године.

Непримећени знакови упозорења:

„Заиста ме брине што толики знакови упозорења нису уочени и што компаније можда нису учиниле довољно да заштите угрожене раднике", рекла је Сара Торнтон, бивша независна комесарка за борбу против ропства, која је прегледала открића ББЦ-ја.

Инспектор Крис Акорт, који је водио истрагу полиције Кембриџшира, рекао је да су пропуштене „огромне могућности" да се ропство открије и власти раније упозоре.

„Могли смо да прекинемо ту експлоатацију много раније да смо за њу знали", рекао је он.

Као и многе друге жртве, Павел, који се одрекао законског права на анонимност, био је бескућник у Чешкој када су ми пришли чланови банде 2016. године.

Каже да је био намамљен лажним обећањем о добро плаћеном послу у Уједињеном Краљевству, где је у то време могао законито да ради.

Али оно што је доживео је оставило трајне ожиљке, рекао је.

„Не може се поправити штета нанета мом менталном здрављу, она ће остати заувек".

Иако је радио 70 сати недељно у ресторану Мекдоналдс, банда му је давала само неколико фунти дневно у готовини, рекао је.

Банда, коју воде браћа Ернест и Зденек Древенак, свим жртвама је одузела пасоше и држала их под контролом страхом и насиљем, утврдила је полиција.

„Били смо уплашени", рекао је Павел.

„Ако бисмо побегли и вратили се кући, [Ернест Древенак] има много пријатеља у нашем граду, пола града су били његови пајтоси".

Банда је „третирала њене жртве као стоку" и хранила их само колико је било потребно да би „могли да наставе да раде", рекла је Мелани Лиливајт, инспекторка лондонске полиције.

Додала је да су жртве контролисане „невидљивим лисицама", надгледане видео надзором, и није им било дозвољено да користе телефоне нити интернет, као и да нису знале енглески језик.

„Они су заиста били одсечени од света", рекла је она.

Иако је банда осуђена на суду, Павел верује да Мекдоналдс такође сноси део одговорности.

„Осећам да ме и Мекдоналдс делимично експлоатисао јер нису реаговали", рекао је.

„Мислио сам да ако радим за Мекдоналдс, да ће они бити мало опрезнији, да ће то приметити".

Двојица бивших колега рекли су за ББЦ да су њихови прековремени сати, као и утицај таквог рада на њих били јасно видљиви.

Као и већина ресторана у ланцу Мекдоналдса, огранак у Какстону је франшиза, што значи да независно предузеће плаћа гиганту брзе хране за дозволу да води ресторан.

Док су жртве тамо радиле између 2015. и 2019. године, рестораном су управљала два различита власника.

Контактирали смо обојицу, али нису одговорили.

Мекдоналдс у УК-у је одбио разговор за ББЦ, али је дао писану изјаву у име корпорације и оних који воде њене франшизе.

У изјави се наводи да је садашњи руководилац франшизе Ахмет Мустафа био „суочен са пуним обимом ових ужасних и сложених кривичних дела" током сарадње са полицијом и тужилаштвом.

Компанија је навела да јој је „изузетно" стало до свих запослених и обећала да ће, у сарадњи са руководиоцима франшиза, „урадити свој део заједно са владом, невладиним организацијама и ширим друштвеним круговима у борби против модерног ропства".

Мекдоналдс је нагласио да је почео независну контролу у октобру 2023. године и да је предузео мере да побољша способност да „открива и спречава потенцијалне ризике, као што су: заједнички банковни рачуни, прекомерно радно време и присуство преводилаца на разговорима за посао".

Компанија који прави пекарске производе Speciality Flatbread Ltd је постала неликвидна и обуставила је производњу 2022. године.

Ниједан од наведених ланаца супермаркета није открио кривично дело ропства док су жртве радиле у фабрици између 2012. и 2019. године.

Сара Торнтон је рекла да би очекивала од малопродајних објеката да „прилично темељно провере", додајући да обично „много више рачуна воде о сопственим брендовима јер не желе да се коцкају њиховим угледом".

Ланац Сејнсбриз је рекао да фабрика није добављач производа њихових марки још од 2016. године.

Остали су престали да користе услуге ове фабрике тек након што је полиција спасила жртве 2019. године.

Из супермаркета Асда су за ББЦ изјавили да је „разочаран што је у нашем ланцу снабдевања откривен историјски случај", додајући да ће „прегледати сваки идентификован случај и деловати на основу сазнања".

Речено је да је компанија три пута посетила локацију, али да је пажња била усмерена искључиво на безбедност хране и да је услуге произвођача престала да користи 2020. године.

Ланац Теско је саопштио да су инспекције, извршене на основу информација добијених од добротворне организације за борбу против ропства Невидљиви (Unseen), „откриле постојање забрињавајућих радних пракси" и да су „обуставили све поруџбине од добављача" 2020. године.

Ланац Вејтроуз је рекао да се повукао из посла 2021. године пошто се током контрола појавила „забринутост у вези са стандардима и условима рада у фабрици".

Ланац Ко-оп је саопштио да су представници компаније извршили „известан број" ненајављених инспекција и разговарали са радницима, али да нису открили знакове модерног ропства.

Ко-оп је додао да компанија „активно ради на решавању шокантног случаја… како у Уједињеном Краљевству, тако и у иностранству".

Ланац М&С је саопштио да је обуставио поруџбине од фабрике 2020. године након што је „постао свестан могућег кршења етичких стандарда рада посредством линије за помоћ жртвама ропства".

Конзорцијум британских малопродајних предузећа саопштио је да је добробит радника „најважнији" за трговце на мало, који реагују брзо када се појави забринутост.

„Ипак, важно је да малопродајна индустрија учи из оваквих случајева како би стално пооштравала детаљне провере", наводи се у саопштењу.

Ендрју Караламбус, директор компаније Speciality Flatbreads, није одговорио на захтеве за писани коментар, али је у телефонском разговору рекао ББЦ-ју да је сарађивао са полицијом и тужилаштвом.

Додао је да „ревизију компаније темељно врше врхунске адвокатске канцеларије" и да је „све што смо радили било законито".

„Из наше перспективе нисмо прекршили закон ни на који начин", рекао је он.

„Можда сте у праву да је можда било одређених знакова или сличних ствари, али то би било питање за одељење људских ресурса које се тиме бавило на првој линији".

Закон о модерном ропству захтева од већих компанија, међу које спадају Мекдоналдс и ланци супермаркета, али не и фабрика пекарских производа, да објављују годишње изјаве у којима треба да наведу које мере планирају да спроведу у погледу овог проблема.

Бивша британска премијерка Тереза Меј, која је увела овај закон док је била министарка унутрашњих послова 2015. године, признала је да у овом случају закон није заштитио жртве и да сматра да га треба „пооштрити".

Бивша премијерка, која је сада на челу Глобалне комисије за борбу против модерног ропства и трговине људима, рекла је да је случај „изузетно шокантан" и показује да „велике компаније не проверавају на одговарајући начин њихове ланце снабдевања".

Она је рекла да Глобална комисија разматра нове законе који су потребни „да би се осигурало да компаније предузимају потребне мере".

Коментаришући овај случај, влада је рекла да ће „у догледно време предузети додатне кораке у погледу проблема модерног ропства".

Влада је нагласила да је „посвећена борби против свих облика модерног ропства" и да ће „гонити банде и послодавце користећи све полуге које су нам на располагању, истовремено обезбеђујући потребну подршку жртвама".

Додатно извештавање: Мери О'Рајли и Марија Јевстафјева

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]