Радна права у Србији: Плата минимална, сатница прековремена

Бонус. Одмор.

Мало је лепших речи које запослени може чути.

За раднике у ауто-индустрији у Србији ове две речи, међутим, искључују једна другу.

Додатак на плату могу добити једино ако не изостану ниједан дан са посла, показало је истраживање „Положај радника и радница у аутомобилској индустрији".

„Једном ако закасните, губите бонус, а то није мала цифра.

„Са минималцем од 47.000 динара не може да живи једна особа, а камоли цела породица. Зато је тих 20 одсто од зараде, колики бонус може да буде, важан", каже дугогодишња радница у фабрици Јура за ББЦ на српском.

Она не жели да јој се помене име из страха да не изгуби посао.

Јужнокорејски произвођач електронске опреме за аутомобиле има три погона у Србији, у којима ради неколико хиљада радника.

Више стотина запослених је штрајковало у Лесковцу овог лета, тражећи да се повећа плата и промене услови за добијање бонуса, што послодавац и даље не прихвата.

„Нико неће рећи директно: 'Не смеш на боловање'.

„Дешава се, међутим, да се радницима укине бонус ако отворе боловање. Пошто бонуси често чине значајан део зараде, они долазе болесни на посао, угрожавајући сопствено здравље и здравље колега", каже Бојана Таминџија, једна од ауторки истраживања Центра за политике еманципације (ЦПЕ).

Оваква пракса је незаконита и неуставна, јер тера запослене да се одрекну права на плаћено одсуство, наводи се у истраживању.

Министарство рада није прецизирало да ли је таква пракса законита или не на питање ББЦ-ја на српском о условљавању бонуса свакодневни доласком на посао,

Критеријуми за увећање зараде дефинишу се колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду, рекли су из Министарства.

Компанија Јура није одговорила на питања ББЦ-ја на српском до објављивања овог текста.

Из ове компаније је раније саопштено да се у Јури „не крше људска и радничка права" и да „послују у складу са прописима Републике Србије".

Инспектори су поднели укупно пет захтева за покретање прекршајног поступка против Јуре, на основу контроле погона у Лесковцу, показују подаци које је Министарство рада доставило ББЦ-ју на српском,

Захтеви су поднети због кршења Закона о штрајку и Закона о раду, као и због неправилности из области безбедности и здравља на раду, навели су из Министарства.

Апсолутна присутност

У компанијама у аутомобилској индустрији постоје бонуси за присутност, ефикасност и квалитет.

Док су бонуси ефикасности и квалитета условљени постизањем норме, односно процентом шкарта, додатак за присутност је повезан са свакодневним доласком на посао, пише у истраживању ЦПЕ-a.

Запослени у Јури имају право на бонус од десет одсто од зараде ако су током месеца све време радили, и још додатних десет одсто ако у претходних шест месеци нису имали ниједан дан изостанка, каже Саша Марковић, повереник синдиката Независност у погону Јуре у Рачи.

Поред бонуса, радницима су плаћене и радне суботе и недеље.

Велики број запослених жели да ради што више током викенда како би им плата достигла 80.000 динара, оцењује Марковић.

„Људима значи сваки динар", каже његова колегиница.

Када су радници у Лесковцу штрајковали, синдикат Независност у Рачи их је подржао, али се није придружио.

„Знао сам да би изашло можда неколико људи ако бих позвао на штрајк.

„Од 1.300 радника у Рачи, њих 1.000 је у кредитима", каже Марковић.

Компанија Јура раније је навела да је штрајк у Лесковцу био „незаконит".

Најдужа радна недеља

Просечна зарада радника који су учествовали у истраживању ЦЕП-а била је око 70.000 динара, од чега трећину чине бонуси, прековремени и ноћни рад.

Аутори су разговарали са педесет радника запослених у десет фабрика у различитим деловима Србије, чија седишта се налазе на различитим континентима.

„Пошто имају мале плате, и радници су у пат позицији јер нису у ситуацији да одбију или да се боре против прековременог и рада суботом", каже Бојана Таминџија.

Радница Јуре прича да се њеним колегама дешавало да споје више дана без обавезног одмора који гарантује закон.

Прековремени рад не би требало да прелази укупно 48 сати недељно, предвиђено је прописима у Србији.

Послодавци могу увести такозвану прерасподелу радног времена, тако да запослени током једне недеље могу радити и до 60 сати, ако имају више посла.

Међутим, послодавци морају омогућити и да се ради мање, како просечна радна недеље не би прешла 40 сати.

Док се прековремени рад плаћа додатно, онај по прерасподели не доноси новац јер се подразумева да запослени једног месеца ради више, а другог мање.

„У нашем истраживању радници кажу да се никада није десило да раде мање, а да се дешавало да раде више.

„Потпуно је мутно је да ли је то прерасподела или прековремeни рад", каже Таминџија.

Оваква пракса се поклапа са подацима Европске канцеларије за статистику - Еуростатa, према којој радна недеље у Србији најдуже траје.

Незаконити уговори

Адвокат Никола Стојановић из Лесковца годинама заступа раднике који на суду покушавају да заштите права.

Многи случајеви у којима послодавци поступају незаконито и не дођу до судије, оцењује.

„Једно време је на југу Србији била је пракса код приватника да се ради шест дана недељно, а да се доприноси и зарада уплаћују за 40 сати.

„Радници су заправо радили један дан на црно", каже.

Радници најчешће туже послодавце за неисплаћене зараде, објашњава.

„Ту је и највећа шанса за успех."

Много је теже када запослени жели да докаже да уговор по коме ради није у складу са законом, додаје.

Заобилазећи Закон о раду, послодавци продужавају уговоре на одређено или склапају оне о привременим и повременим пословима за радна места која су неопходна.

„Уговор на одређено може да траје 24 месеца.

„Релативно често се дешава да после две године, послодавац само промени назив и опис послова, и склопи нови уговор на одређено, иако је радник заправо остао на истом радном месту", каже адвокат.

Овакви, као и уговори о делу, потписују се за позиције за које би требало понудити посао за стално.

Радници који раде по овим уговорима немају иста права, попут плаћеног боловања и одмора, као они који су запослени „за стално".

Такви уговори нису дозвољени за послове који постоје у систематизацији, објашњава адвокат.

„Ако имате продавницу, тако можете запослити молера да вам окречи радњу, али не продавца", каже.

Током вишегодишње забране запошљавања у јавном сектoру, поједина јавна предузећа су на овај начин долазили до неопходних радника, што је потврдио и тадашњи заменик градоначелника Београда Горан Весић.

Анализа портала Радник.рс показала је да у оваквим случајевима домаћи судови заузимају различите ставове. а да запослени не добијају увек спорове.

У оваквим поступцима, терет доказивања је на радницима и много је неизвеснији успех, каже Стојановић.

'Земља јефтине радне снаге'

Многе стране компаније дошле су у Србију захваљујући подстицајима, подсећа Бојана Таминџија.

„Услови су мање-више исти у овом делу свету који ми зовемо земљама јефтине радне снаге, односно, земље производње.

„Државе у региону на исти начин привлаче стране компаније дајући им субвенције, и снижавајући радне стандарде не би ли понудиле што компетитивније услове", оцењује она.

Саша Марковић верује да положај његових колега неће бити бољи док се држава не умеша.

„Они не желе да разговарају са синдикатом.

„Сада изгледа као и да држава стоји на њиховој страни", каже.

Радница из јужнокорејске компаније каже да се „не плаши и не бежи од посла".

Желела би, међутим, да се шефови праведније односе према запосленима.

„Послодавац са нама не жели да разговара.

„Као да не постојимо", каже.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]