Живот после Махсе Амини: Жене у Ирану ризикују новчане казне, затвор и заплену возила ако се оглуше о кодекс облачења

Жене из свих крајева Ирана причају о свакодневним чиновима отпора правилима према којима морају да носе хиџаб.

Две године откако је 22-годишња Махса Амини преминула након што је пала у кому у полицијском притвору и протеста који су уздрмали читав Иран, многе жене настављају да се опиру строгом кодексу облачења у земљи.

Међутим, уз повратак полиције за морал на улице и нове казне за кршитељке правила, иранске власти обнављају напоре да контролишу шта жене носе.

„Испрва сам нервозно мало подвртала рукаве. Потом сам, постепено, остављала откопчану дугмад на мојој мантиие. На крају је шал око мог врата постао само безначајан комад тканине."

Роџин је једна од жена која је престала да се придржава строгог иранског кодекса облачења у последњих неколико година, упркос великим ризицима док то ради.

Одбијање да се носи хиџаб (марама за главу) у јавности може да доведе до одласка у затвор и мучења.

Израз „свакодневни чинови отпора" сковале су жене на друштвеним женама како би описале овај и друге облике пркоса.

Роџин (36) каже да је део страха који су жене некада осећале у вези са могућношћу да буду кажњене „ослабио".

У граду у ком живи, Санандас у покрајини Курдистан, она каже да је постало нормално видети жене и девојке без хиџаба.

„Сада не можете да замислите улице без таласањa девојачких коса."

Махса Амини је преминула након што ју је ухапсила полиција за морал јер је наводно прекршила правила за ношење хиџаба.

У оно време, очевици су тврдили како су видели да је туку у полицијској марици.

Иран стално негира да је изазвао њену смрт, окрививши за то њен изненадан срчани проблем.

Али у марту је мисија УН-а за проналажење чињеница саопштила да има доказе о ударцима на телу Махсе Амини док је била у полицијском притвору и да је уверена да је ова била изложена физичком насиљу које је довело до њене смрти.

Њена смрт је покренула масовно незадовољство против полиције за морал у земљи и клеричког естаблишмента.

Иако су протести ослабили после смртоносног гушења револта од снага безбедности, за многе у Ирану смрт Махсе Амини представља прекретницу.

ББЦ на персијском је разговарао са 18 жена из свих делова земље да би боље разумео шта се променило од тада.

Користимо за њих псеудониме да бисмо их заштитили.

Оне су се сложиле да нема повратка ономе како су та правила била спровођена пре смрти Махсе Амини, али су говориле и о обновљеним напорима власти да силом спроведу прописе, према којима жене морају да покривају косу хиџабом и носе дугу, лелујаву одећу да би прикриле стас.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Након паузе у раду после осуде смрти Махсе Амини, иранска полиција за морал се вратила у патроле прошле године.

На путевима и у јавном превозу постављене су сигурносне камере на којима могу да се виде жене које не носе хиџаб.

Аутомобили са шоферкама или путницама са непокривеном косом сада могу бити заплењени.

А прошле године, у време годишњице смрти Махсе Амини, ирански парламент је усвојио контроверзни предлог закона према ком се појачавају затворске и новчане казне за жене и девојке које крше кодекс облачења.

Оне које су обучене „неприкладно" сада се суочавају са запрећеном казном и до 10 година затвора - за коју је договорен „пробни период" од три године - мада је за сада његова примена паузирана после притужбе Савета чувара.

Велики број жена са којима смо разговарали каже да планира кретање тако да избегне откривање.

Сара К. из Махабада каже: „Понекад идем уличицама, због чега ми путовање дуже траје, или на улицама на којима знам да има камера спуштам штитник за сунце у ауту да бих сакрила лице."

„Страх који нам је влада утерала у кости - да ако изађете без хиџаба, бићете ухапшене, бићете присиљене да потпишете обавезу [писани документ да нећете поново кршити закон о хиџабу], новчано кажњене или ће вам запленити ауто - ово чини патријархалним друштвом - чини да патријархално друштво још једном покушава да тера жене да носе хиџаб."

Строжи кодекс облачења појачао је поделе поводом овог питања.

И док неки мушкарци настављају да се солидаришу са женама - тако што им, на пример, помажу да избегну полицију за морал - неки други помажу у спровођењу ових правила.

Шади, из Караџа, верује да су напетости око хиџаба нарасле током протекле године.

Наглашава да су неки мушкарци који су подржавали жене сада склонији томе да критикују њихов избор одеће.

Шади то повезује са повратком полиције за морал, увођењем новчаних казни и претњом затварања компанија које услужују жене за које се верује да су прекршиле кодекс облачења.

Као последица тога, она бира одећу која јој омогућава да задржи слободу а да не изазива невоље.

„Да бих избегла сукоб, морала сам да обмотам шал око врата, иако не верујем у хиџаб. Поред упозорења полиције за морал, излуђује и кад ме обични људи - таксисти, особље кафића и други - подсећају на то."

Погледајте и овај видео

Извештаји о томе како се жене хапсе, туку и новчано кажњавају зато што се не придржавају правила довеле су до тога да се забринуте породице сукобљавају са ћеркама чврсто решеним да наставе одабраним путем, упркос опасностима.

Роџин каже: „Хапшење и новчано кажњавање жена не погађа само појединца - то постаје проблем читаве породице. Виђала сам многе случајеве у којима породице, на различите начине, покушавају да убеде ћерке да носе хиџаб изван куће."

Реза, 40-годишњи правник из Техерана, каже да је свестан да радници у правосудном систему злоупотребљавају личне детаље жена.

„У неким случајевима, шефови по канцеларијама и службеници суда узимају телефонске бројеве жена под изговором да им помажу и настављају да флертују са њима путем телефонских позива све док случај није разрешен. Клијенткиње, које немају другог избора, често осећају да морају да пристају на ту игру да би им случај био што пре решен."

Како је започео кодекс облачења

Притисци са којима се жене суочавају, и ставови према променама, разликују се у деловима Ирана.

Међутим, чак су и конзервативније области доживеле промене у ставовима.

Саназ, из Машада, града познатог као место верског ходочашћа, каже да је постојала „веома строга атмосфера" поводом ношења хиџаба, али да су од 2022. године девојке постепено почеле да излазе на улице без њега.

„Наравно, то варира од четврти до четврти. На улицама Вакилабада, Ахмадабада и Хапемијеха жене су слободније, али у областима око храма и булевара Фердовси, због верског окружења, мање жена хода около без хиџаба", каже она.

Иако су неке жене постале храбрије у Машланду, и не постоје патроле полиције за морал у граду, неки цивили раде на спровођењу тих правила, каже Саназ.

И упркос значајним ризицима са којима се суочавају, жене са којима је разговарао ББЦ инсистирају да ће наставити да се опиру кодексу за облачење у земљи.

„Сад кад сам осетила извесну слободу у овој земљи, наставићу и даље то да радим", каже Шади.

Погледајте и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]