Дени Трехо: Робијаш који је постао филмска звезда

Дени Трехо је био изрешетан, избоден, смрвљен, поједен, мучен… више пута.

Летећа тамница, Ловац на зомбије и Напад троглаве ајкуле - јесте… тај филм постоји - само су неки од филмова у којима је на крају скончао.

Ако сте фан Брејкинг беда (Breaking Bad), он је лик чија глава славно завршава на врх корњачиног оклопа.

Према једној анкети, овај 76-годишњак страдао је на великом платну више него било који други глумац.

„То само показује да сам био вредан", шали се он.

А ако нисте знали тачно како се зове пре читања овог текста, дефинитивно познајете његово лице из стотине филмова, ТВ серија и игара у којима се појавио.

У филмовима, коса му је обично везана у реп, има огољена истетовирана прса и велика је вероватноћа да са собом носи неко оружје.

„Кад сам почињао да постајем славан, један добар пријатељ ми је рекао: 'Читав свет може да мисли да си филмска звезда, само ти не можеш'. Ја не желим да будем филмска звезда. Ја желим да будем добар глумац."

Шали се да кад је почињао са глумом, увек је добијао улогу „затвореника број један", због физичког изгледа и појаве.

Али, пре него што је започео са филмском каријером, он је стварно био робијаш великог калибра.

То је његов историјат о ком ће многи његови фанови сада моћи да сазнају нешто више у новом документарцу, Затвореник бр. 1: Успон Денија Треха.

„То је заправо чудо, зато што уопште није требало да преживим шездесете", каже он за Њузбит на Радију ББЦ 1.

Боксерски шампион

Одрастајући у Калифорнији, Трехо је шездесетих узимао тешке дроге као тинејџер и годинама био у затвору и излазио из њега по разним оптужницама, укључујући и за оружану пљачку.

У затвору је био веома славан затвореник, а постао је и боксерски шампион у озлоглашеном државном затвору Сент Квентин, најстаријем у Калифорнији.

Тај затвор је заиста на веома лошем гласу, а чак је и Луj Теру једном провео две недеље у њему за потребе документарца који је снимао.

У Затворенику бр. 1, Дени се присећа да је видео како колегу затворенику забадају нож у леђа.

„Ходао је около горњим двориштем, покушавао да извуче нож и искашљавао крв, а сви су му се смејали. Какво извитоперено место."

Дени је служио казну и у друга два затвора - Соледад и Фолсом - и признаје да му је „повратак у младост" за потребе овог филма био „болан".

„Могу живо да се сетим како сам боравио по поправним домовима и мислио да ми је то крај живота. Постанете институционализовани већ тада."

„Покушао сам да им пренесем поруку: 'Не, чекајте мало. Нисте завршили своје. Тек почињете'."

Одлучио је да окрене нови лист тако што ће се клонити невоља и престати да узима дроге.

Постао је саветник за зависнике и одлучио да искористи искуство како би помогао другима. Његов рад на снимању филма привукао га је глуми осамдесетих.

Од тада се „труди да чини добро", зато што успех мери тиме „да ли се осећа добро ујутро кад се пробуди", а не по броју награда и похвала које је добио.

Он зна да слава може да изврши утицај на друге и нада се да ће његова прича инспирисати млађе фанове: „Није битно одакле крећеш, важно је где завршиш."

У документарцу гледамо како Дени одлази до затвореника да им прича о властитом искуству. Он каже да може да намирише „страх и анксиозност" сваки пут кад се тамо врати.

„Изађем и сањам да сам још увек у затвору. То ме брзо освести и подсети да не врлудам много."

Глумац је само постао заузетији како је био старији и пре пар година се налазио на снимању филма Шесторица пресмешних Адама Сендлера кад га је неко питао кад ће већ у пензију.

„Играо сам каубоја у том тренутку. Не могу да замислим себе да се пензионишем у скорије време."

„Сувише се добро забављам."

Затвореник бр.1: Успон Денија Треха може да се погледа на разним дигиталним платформама.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]