Иран: Реформиста Масуд Пезешкиан победио на председничким изборима

Реформиста Масуд Пезешкиан изабран је за новог иранског председника победом над ривалом из тврдог конзервативног табора Саидом Џалилијем.

Доктор Пезешкиан је у другом кругу избора освојио 53 одсто од 30 милиона гласова, а његов такмац 44 одсто.

У првом кругу гласања 28. јуна ниједан од кандидата није освојио потребну већину, а излазност је била на историјском минимуму - мања од 40 одсто.

Избори су расписани пошто је претходни ирански председник Ебрахим Раиси погинуо у хеликоптерској несрећи заједно са још седам људи.

И пре него што је ирански министар унутрашњих послова саопштио коначне резултате, присталице Пезешкиана су изашле на улице Техерана и других градова да прославе победу.

На снимцима на друштвеним мрежама виде се углавном млади људи како плешу и машу зеленим заставама које су обележиле његову кампању док поред њих пролазе аутомобили и трубе.

Пезешкиан, 71-годишњи кардиохирург и члан парламента, критиковао је иранску злогласну полицију за морал и изазвао полемику када је обећао „јединство и кохезију", као и крај „изолације" земље од остатка света.

Позвао је Западне силе на „конструктивне преговоре" како би се обновио посрнули нуклеарни споразум из 2015. када је Иран пристао да не развија нуклеарни програм, ако им Запад ублажи санкције.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Његов ривал Саид Џалили задовољан је тренутним стањем.

Некадашњи преговарач о нуклеарном споразуму има јаку подршку међу верским заједницама.

Џалили је познат по тврдим антизападним ставовима и противљењу нуклеарном споразуму за који каже да прелази иранске „црвене линије".

Излазност у другом кругу председничких избора била је изнад 50 одсто, знатно више него претходне седмице када је гласало најмање људи још од Иранске револуције 1979, али и даље релативно ниска.

Милиони људи су бојкотовали изборе, јер су незадовољни стањем у земљи.

Недостатак избора међу кандидатима, међу којима су углавном представници исламистичких тврдих струја, и немогућност истинских промена док год врховни вођа снажно контролише систем допринели су фрустрацији.

Неки људи који нису гласали у првом кругу искористили су то право седам дана касније како би спречили Џалилија да постане председник.

Плашили су се, ако он победи, да би Иран могао да дође у нове сукобе са спољним светом што би водило у нове санкције и све дубљу изолацију.

Да би уопште учествовали на изборима, оба кандидата су морала да прођу провере Савета старатеља, тела које се састоји од 12 свештеника и правника који имају значајну моћ у Ирану.

У том процесу су 74 друга кандидата уклоњена из трке, међу којима и неколико жена.

Савет старатеља је био на мети критика организација за људска права које тврде да они дисквалификују кандидате који нису довољно лојални режиму.

После вишегодишњих немира и демонстрација - који су кулминирали антирежимским протестима 2022. и 2023. - многи млади Иранци и Иранке средње класе изгубили су поверење у власти и раније су одбијали да гласају.

На иранским друштвеним мрежама постао је виралан хештег „издајничка мањина" на персијском, чиме се позивају људи да не гласају ни за једног од кандидата, а свако ко то учини назива „издајником".

Али врховни вођа ајатолах Али Хамнеи одбацио је наводе да мала излазност показује незадовољство његовом владавином.

„Постоје разлози [иза ниске излазности] и политичари и социолози ће их испитати, али ако неко мисли да су они који нису гласали против естаблишмента, очигледно греше", рекао је он.

Ипак, признао је да неки Иранци не прихватају садашњи режим, што је досад ретко чинио.

„Ми их слушамо и знамо шта говоре и није као да су скривени и да се не виде", рекао је Хамнеи.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]