Нуклеарно оружје и Блиски исток: Шта подразумева нуклеарни споразум са Ираном и хоће ли бити обновљен

Иран и група великих светских сила састали су се у Бечу 29. новембра како би покушали да оживе кључни нуклеарни споразум.

Напетости на Блиском истоку од скора су у порасту због иранских нуклеарних амбиција - Израел је издвојио 1,5 милијарди долара да би припремио оружане снаге за потенцијални напад на нуклеарне локације у земљи.

А Међународна агенција за атомску енергију упозорава да није успела да постигне договор са Ираном око инспекције кључних погона.

Иран је одувек негирао да покушава да развије нуклеарна оружја и тврди да ће поздравити повратак претходном споразуму са светским силама који је ограничио његову нуклеарну активност у замену за попуштање економских санкција.

Ако преговори буду били успешни то би могло да доведе до окончања економских санкција против Ирана и ограничења будуће производње потенцијално опасног нуклеарног материјала.

Али ако преговори пропадну, то би могло да одведе Блиски исток на веома опасан пут.

Како је изгледао првобитни ирански нуклеарни споразум?

Био је то договор „П5+1" (звучно име за пет сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација - САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска - плус Немачка) и Ирана о нуклеарном програму ове земље.

Иран је пристао да прихвати ограничења обогаћивања и складиштења уранијума, да затвори или модификује погоне на неколико нуклеарних локација и дозволи посету међународних инспектора.

Заузврат су укинуте многе од штетних међународних финансијских санкција.

П5+1 је сматрао да ће споразум спречити Иран да развије способност да изгради нуклеарно оружје (Иран је негирао да је икада имао ту намеру, али га је у прошлости за такве покушаје оптужило неколико земаља, као и Међународна агенција за атомску енергију).

Иран се надао да ће укидање санкција бити масиван подстрек његовој посусталој привреди.

После дугог низа преговора, споразум је ступио на снагу у јануару 2016. године.

Погледајте видео: Зашто и даље има толико нуклеарног наоружања у свету

Зашто је пропао?

Укратко, због Доналда Трампа.

Споразум је потписан током председничког мандата Барака Обаме, али је бивши председник Трамп јасно ставио до знања много пре него што је завршио у Белој кући да то сматра „најгорим споразумом који је икад видео" и изнова га оцрњивао као „ужасан" и „смешан".

Сматрао је да је контрола иранских нуклеарних активности преслаба, да је требало да укључи и ограничења иранског програма балистичких пројектила и да услови споразума нису важили довољно дуго.

Трамп је повукао САД из споразума у мају 2018. године и поново увео санкције Ирану.

Као реакцију на то, Иран је почео да обогаћује уранијум изнад нивоа дозвољених споразумом и смањио сарадњу са међународним инспекторима.

Ко жели да се споразум обнови?

На први поглед, сви који су га ономад потписали.

Иран никад није желео да се споразум укине, а од П5+1 само су САД под Трампом желеле да одустану од њега.

Џозеф Бајден је подржавао споразум док је био Обамин потпредседник, а већина његових садашњих саветника за Иран су људи који су 2015. године помогли да се кроз преговоре стигне до услова споразума.

Значи врло је вероватно да ће преговори успети?

Постоје извесне препреке.

Иран је био љут на САД због пропалог споразума, назвавши их „одметнутим режимом".

Приоритет Ирана је да наведе САД да укину санкције, док је за Вашингтон најважније да наведе Техеран да прекине са обогаћивањем уранијума - сваки жели да онај други направи први корак.

Због ових проблема, може да се деси да се током преговора САД не састану директно са Ираном.

Иран је такође у јуну изабрао новог председника, Ебрахима Раисија, који се доживљава као политичар тврђих ставова према међународним односима од претходне владе.

Председник Раиси је обећао да неће дозволити да се преговори у Бечу одуже.

Такође је одбацио могућност било каквих преговора о иранском програму балистичких пројектила и његове регионалне политике, као што је подршка оружаним групама у неколико земаља, упркос позивима западних земаља да то буде саставни део новог споразума постигнутог у Бечу.

Ови фактори могли би да учине оживљавање споразума тежим него што је испрва изгледало.

Да ли би сви били задовољни кад би се споразум обновио?

Саудијска Арабија, крупни регионални ривал Ирана, с опрезом је подржао стари споразум.

Али је Израел (који се сматра једином нуклеарном силом на Блиском истоку, иако он то никад није потврдио) био веома критичан према првом споразуму, сматрајући да он неће зауставити Иран у стицању нуклеарног арсенала.

Претходно спровевши ваздушне нападе на нуклеарне погоне у две друге земље у региону, Израел је саопштио да никад неће дозволити Ирану да развије нуклеарно оружје.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]