Телевизија: Изазови Јапанца у ријалити емисији која је опчинила публику

Један Јапанац је 1998. године остао без одеће и потпуно сам у скоро празном стану у телевизијској ријалити емисији.

Томоаки Хамацу, познат као Насуби, имао је оловку, празне разгледнице, телефон и полицу часописа.

Али није био ту да чита.

Концепт емисије био је да се види да ли човек може да преживи само од предмета освојених учествовањем у наградним играма.

Да би победио у изазову, вредност награда које је освајао морале су да достигну известан финансијски праг - око 7.000 евра у оно време.

Није изашао из стана 15 месеци, после постепеног понирања у депресију и манију, подстакнутих глађу и изолацијом.

Скоро три деценије касније, нови филм на Шефилдском документарном фестивалу послужио је као подсетник на Насубијеву патњу.

„Наишла сам на његову причу док сам радила на другом пројекту и загубила се у једној од тих интернет зечјих рупа", присећа се Клер Титли, режисерка Такмичара.

„Схватила сам да је већина онога на шта сам наишла било малтене погрдно. Ништа није говорило темељно о Насубијево причи. Питала сам се зашто је остао и какве је то последице имало по њега. Позвала сам га са идејом да желим да снимим филм о његовом искуству", додаје.

Насуби, насумично одабран на отвореној аудицији, знао је да га снимају, али објашњење о томе где ће ти видео записи завршити било је нејасно.

Стекао је утисак да се вероватно неће емитовати.

Временом је овај 22-годишњак постепено постајао једна од највећих звезда у земљи како су недељне информације о његовим догодовштинама постајале један од најпопуларнијих сегмената у естрадној емисији Денпа Шонен.

Критичари су углавном презирали емисију, али је она привукла огромну публику међу млађим гледаоцима.

Емисија је почела да се приказује пре премијере филма Труманов шоу, са Џимом Керијем у улози човека који не зна да се његов живот емитује на телевизији као серија.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Проћи ће још годину дана пре него што почне Велики брат у Холандији, који је најавио ново доба телевизијских ријалити емисија.

Упркос томе што је био претеча свега онога што ће уследити, Живот од награда, како се тај телевизијски шоу звао, остаје релативно непознат изван домаћег терена.

„Мислим да су људи више чули за њега у последњој деценији, откако је Јутјуб стварно експлодирао", каже Титли за ББЦ Њуз.

„Али у то време нико није знао за њега изван Јапана и Јужне Кореје. Никада није ни постојала намера да се прикаже спољном свету", додаје.

Насуби, млада комичарска нада у то време, знао је врло мало детаља о томе какав ће бити изазов пре него што се упустио у њега.

Остављен је у соби без прозора, одеће или основних потрепштина, чак и без тоалет папира, а и није имао никаквог контакта са спољним светом.

У Такмичару се појављују нови интервјуи са Насубијем и продуцентом који је осмислио шоу - Тошиом Цучијем.

Други саговорници су били извештачи, а међу њима и бивши дописник ББЦ-а који је радио у Јапану.

Највећи део приче описан је кроз саме снимке, са гледаоцима документарца који прате дешавања са Насубијем исто онако како су то радили телевизијски гледаоци ономад.

Титли каже да су она и њен тим прошли кроз оригинални материјал „минуциозно", да би га очистили од оригиналних украса.

„Сви снимци су били прекривени јапанским словима, садрже јапанску нарацију, снимљени смех, звучне ефекте, то је какофонија буке и графике", објашњава она.

„И зато смо желели да омогућимо публици са енглеског говорног подручја да разуме како је то стварно изгледало", каже.

Тим је прекрио јапанска слова енглеским еквивалентима и реконструисао аудио снимак онолико аутентично колико је могао.

Ангажован је енглески наратор да преведе оригиналне коментаре.

Документарац је већ објављен на Хулуу у Америци, а критичари су били фасцинирани причом баш као што су били згађени Насубијевим недаћама.

Такмичар је „истовремено саобраћајна несрећа од које не можете да одвратите поглед и осуда саучесништва гледалаца у читавој причи", рекао је Дејвид Фир из Ролинг Стоуна.

„Хроника медијског феномена, прекретница у ријалити ТВ емисијама и психолошка ноћна мора спаковани у обланду забаве.

„Тип документарца током ког сте свесни да је оно што гледате 100 одсто истинито, али и даље не можете до краја да прихватите оно што гледате", додао је Фир.

Дејвид Ерлич из Индивајера пише да је оригинални материјал „толико хипнотички садистички" да новији снимци имају проблема да се мере с њим.

„Ниједан од ретроспективних интервјуа из филма, колико год отворени и дубоки били, не могу да дорасту сировим снимцима Насубијевог изазова.

„Филм Клер Титли је на крају мање коментар о читавом медију, а више студија неких од најупечатљивијих ликова из тог медија", каже он.

Како је емисија напредовала, Насуби је постајао успешан у многим наградним играма у којима је учествоваo, али награде које би освајао нису му увек биле од користи.

Међу њима су биле аутомобилске гуме, лоптице за голф, шатор, глобус, плишани меда и карте за Спајс свет.

Чињеница да је био све слабији није превише бринула продуценте.

Један од њих у документарцу напомиње како је Насуби могао да умре да није освојио пиринач као једну од награда.

Касније је освојио газиране сокове и псећу храну, на којима је преживљавао неколико недеља.

Око 15 милиона гледалаца се укључивало да би видело шта је освојио и како то користи у напорима да преживи.

Насуби је остао го током читавог тог времена, зато што никада није освојио ништа што би могао да обуче (гениталије су му биле прекривене лебдећим емоџијем патлиџана који су додали продуценти).

Врата стана нису била закључана и Насубију је теоријски било дозвољено да оде кад год би то пожелео.

Зашто то онда није урадио?

„Мислим да су разлози бројни. Један је да је он веома велики стоик, а то је због места са ког потиче у Фукушими и због његових родитеља, који су били веома строги.

„Он је такође веома лојална особа. Није желео да прави проблеме и био је веома млад и наиван и дан-данас је невероватно поверљив, а ту је и тај јапански самурајски дух 'преживећу и прегураћу све ово'", каже Титли.

Патња

Скоро три деценије касније, Насуби је описао серију као „свирепу", и додао да „није било среће, ни слободе".

„Приказано је можда три до пет минута мог живота недељно, а и то је измонтирано тако да прикаже моју радост кад освојим неку награду", рекао је он за Дедлајн.

„Наравно, гледаоци би говорили: 'Ох, па видите, он ради нешто забавно и нешто у чему ужива…' Али већи део мог живота био је чиста патња", испричао је касније.

Ипак, у документарцу он не делује огорчено поводом тог искуства, а Титли каже да јој је утисак да је „он тренутно у веома позитивној фази у животу".

„Кад га људи питају да ли жали зато што је учествовао, он увек каже да иако не би желео то да понови, не би био особа која је данас", каже она.

Насуби је на крају пуштен путем трика у стилу Мајкла Мекинтајера, у којем је одведен у нову лажну собу пре него што су се зидови срушили да би открили да је заправо уживо на бини испред публике која је скандирала његово име.

Документарац прати и Насубија после изласка из емисије, приказујући његове напоре да искористи новонасталу славу за нешто добро - коначно му пруживши осећај испуњености.

Титли каже да је Насуби осећао да је сада право време да поново проживи сопствену причу, додавши да је „можда нашао неки мир у вези са оним што се десило".

Пракса дужне заштите деведесетих није била оно што је данас, а мало је вероватно да би гледаоци данас толерисали један такав формат.

Али документарац поставља питања о томе где повући црту кад је у питању забава и колико је за све крив апетит публике.

„Волела бих да људи упореде то са властитим односом према друштвеним мрежама и ријалити шоу програмима и размисле колико смо сви саучесници као гледаоци и потрошачи", закључује Титли.

Погледајте како је ријалити верзија Нетфликсове серије „Squid Game" постала глобални хит

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]