Откривена најстарија шума на свету, тврде научници

Научници верују да су открили простор на којем је расла најстарија позната фосилизована шума на стеновитом делу обале на југозападу Енглеске.

Откривена је на високим стенама од камена пешчара у близини града Мајнхед у области Сомерсет.

Истраживачи са универзитета у Кембриџу и Кардифу кажу да су то најстарија фосилизована стабла икада откривена у Енглеској и најстарија шума на Земљи.

Дрвеће, познато под именом каламофитон, подсећа на стабла палме.

Описана као нека врста прототипа данашњем дрвећу, највећа стабла била су висока између два и четири метра.

Истраживачи су препознали фосиле биљака и њихове остатке, као и фосилизоване пањеве и трагове корења.

Они показују како је то рано дрвеће обликовало простор око себе и стабилизовало обале река и мора пре више стотина година.

„Када сам први пут видео слике стабала, одмах сам знао шта је то на основу 30 година проучавања ове врсте дрвећа широм света," каже коаутор студије доктор Кристофер Бери са Школе за природне и земаљске науке у Кардифу.

„Потпуно је невероватно што ово видим близу места где живим. Али најважнија информација коју смо добили је што видимо место на којима су та стабла расла."

Доктор Пол Кенрик, експерт за биљне фосиле у Природњачком музеју, који није учествовао у изради студије, каже да увид у то како су биљке расле заједно у том тренутку је веома значајан.

Истраживачи кажу да је ова фосилизована шума близу четири милиона година старија од претходно пронађене старе шуме у америчкој држави Њујорк.

Шума је пронађена на дуж обале у областима Девон и Сомерсет и потиче из периода Девона, што значи у периоду пре између 419 и 358 милиона година, када су се различити облици живота ширили земљом.

Ова ера се зове Девон, по морским стенама карактеристичним за тај период, а које су геолози пронашли дуж обале.

Истраживачи кажу да је ова област у тада била степска равница, која није била само део Енглеске, већ и Белгије и Немачке, где су слични фосили такође пронађени.

„То је била поприлично дивља шума, не попут ових које знамо данас," каже професор Нил Дејвис, са одсека за природне науке на Универзитету у Кембриџу, први аутор ове студије.

„Није било никаквог растиња на земљи, а још увек се није појавила трава, али било је доста грана које су отпале са ових густо збијених стабала, што је доста утицало на изглед шуме".

Доктор Кенрик из Природњачког музеја рекао је да су та стабла доста другачија у односу на ова која знамо данас.

Погледајте видео: Шта је погрешно код пошумљавања

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]