Археологија и дипломатија: Велика Британија само позајмљује Гани украдено благо народа Асанте из 19. века

Велика Британија ће привремено вратити Гани неке од „крунских драгуља", опљачканих пре 150 година са двора краља народа Асанте.

Златна лула само је један од 32 предмета који ће бити враћени дугорочном позајмицом, открио је ББЦ.

Лондонски Музеј Викторије и Алберта позајмиће 17 експоната, док ће 15 предмета стићи из Британског музеја.

Главни преговарач Гане је изјавио да се нада „новом поглављу културне сарадње" после беса које су осећале генерације досад.

Појединим музејима у Великој Британији, у које спадају и два поменута у Лондону, законом је забрањено трајно враћање предмета из њихових колекција у земље порекла.

Договори попут ових сматрају се начином да ти експонати буду макар привремено изложени у земљама из којих потичу.

Али у неким државама, које тврде да су предмети њихови, страхују да би пристанком на позајмице заправо сигнализирали да прихватају да је Велика Британија власник ових драгоцености.

Тристрам Хант, директор Музеја Викторије и Алберта, каже за ББЦ да су ови златни предмети са двора еквивалент „крунским драгуљима" у Великој Британији.

Објекти који ће бити позајмљени већином су украдени током 19. века и рата британских трупа и народа Асанте, а међу њима су државни мач и златни брошеви, које су носили званичници задужени да на тај начин чисте душу краља.

Када музеји чувају „објекте присвојене у рату и пљачкашким походима, онда постоји одговорност према земљама из којих потичу да се пронађе начин да се оне на поштенији начин поделе са тим народима", каже Хант.

„Не делује ми да ће британски музеји пропасти уколико успоставимо такво партнерство и размене", додаје.

Ипак, Хант истиче да ново партнерство не значи успостављање „реституције на мала врата", што значи да објекти неће бити враћени Гани у стално власништво.

Трогодишњи уговор о позајмици, са опцијом продужетка на још три, није склопљен са Владом Гане, већ са Отумфуом Осеијем Тутуом Другим, краљем Асантеа познатом и под називом Асантен.е

Он је присуствовао и крунисању британског краља Чарлса Трећег прошле године.

Асантене и даље има утицајну, али церемонијалну улогу, пошто је његово краљевство данас део модерне демократске државе у Гани.

Драгоцени предмети ће бити изложени у Музеју палате Манхија у Кумасију, престоници региона Асанте, како би се прославио сребрни јубилеј овог наорда.

Они су важан симбол краљевске власти Асантеа и верује се да су у њима духови бивших краљева.

Они су за Гану важни као и Бенинска бронза за Бенин, односно хиљаде скулптура и плакета које је Британија однела из палате некадашњег Краљевства Бенин, која је данас у Нигерији.

Нигерија деценијама тражи да јој се врате ти предмети.

Нана Офоријата Ајим, саветница министра културе Гане, каже за ББЦ да „ово нису само предмети, већ да имају и духовни значај".

„Они су део душе нације. Као да нам се враћају делови нас", додаје.

Позајмица је „добра почетна тачка" на годишњицу крађе ових драгоцености и „знак излечења и памћења насиља које се догодило", сматра она.

У британским музејима чувају се многи предмети однети из Гане, а међу њима је и златни трофеј у облику главе, један од најпознатијих симбола наслеђа краљевства Асанте.

Држава Асантеа била је некада једна од најмоћнијих и најзначајнијих у Западној Африци, а трговала је златом, платном и робовима.

Краљевство је било познато по војној моћи и богатству.

Чак и сада, Асантене се сусреће са званичницима током формалних церемонија, а некада носи толико тешке златне наруквице, да га прати помоћник који му придржава руку.

Европљане је привлачила Златна обала, која је описивана у причама о афричком богатству, а Велика Британија је водила више битака са народом Асанте у 19. веку.

После напада Асантеа 1874. године, британске трупе су кренуле у „казнену експедицију", како се називала колонијалним језиком тог времена, током које је Кумаси детаљно претражен и опљачкане су многе драгоцености из те палате.

Већина предмета из Музеја Викторије и Алберта купљени су на аукцији 18. априла 1874. године од Гарарда, лондонских јувелира који су чували и крунске драгуље британске краљевске породице.

Међу њима су и три тешка броша „чистача душе" од ливеног злата (акрафоконму), које су високи званичници носили око врата на двору и били су задужени да чисте душе краљева.

Ангус Патерсон, виши кустос Музеја Викторије и Алберта, каже да су ови предмети у 19. веку „нису однети само због присвајања богатства, иако је то био један од разлога".

„То је урађено како би се уклонили симболи владе и симболи ауторитета. То је изразито политички акт", тврди Патерсон.

Британски музеј даје на позајмицу и других 15 предмета, од којих су неки покрадени током каснијег сукоба 1895. и 1896. године, а међу њима је мач познат под називом мпомпонсуо.

Ту је и церемонијална капа, названа денкјемке, која је богато украшена златом.

Носили су је старији дворјани током крунисања и других великих свечаности.

Британски музеј такође позајмљује позлаћену харфу (санкуо), која није била украдена, како би се истакло готово 200 година повезаности са Асантеом.

Тај предмет је предат британском писцу и дипломати Томасу Бодвичу 1817, а он је истакао да је то био поклон краља Асантенеа музеју, како би се показало богатство и статус ове афричке нације.

Погледајте видео о Бенинској бронзи:

'Превазићи политику'

Можете ли позајмити предмете земљи која тврди да сте јој их претходно украли?

То је решење за законска ограничења Уједињеног Краљевства, која можда нису прихватљива земљама које желе да се исправи историјска грешка.

Један од најпознатијих примера јесу Партенонске скулптуре или Елгинови мермери како их још називају у Великој Британији.

Грчка је дуго захтевала да јој се врате ове скулптуре, изложене у Британском музеју у Лондону.

Џорџ Озборн, председник управног одбора тог музеја изјавио је да се тражи „практичан, прагматичан и рационални начин да се ово питање реши".

Додао је и да се ради на анализирању партнерства којим је одређено ко је заправо власник ових класичних историјских артефаката.

Споразум склопљен са Асантенеом је другачија верзија овог случаја.

Компромис је постигнут са владаром народа Асанте и у складу је са британским законом.

Али као што су шансе да Нигерија позајми неколико хиљада металних плоча и скулптура Бенинска бронза (Benin Bronzes) мале, тешко да ће и влада Гане прихватити овакав споразум.

Хант, међутим, верује да ће договори Музеја Викторије и Алберта у Лондону, Британског музеја и Музеја палате Манхије „превазићи политику".

„Проблем се не решава, али ће почети преговори", додао је.

Офоријата Ајим, саветница министра културе Гане, сматра да ће људи бити бесни због позајмице, јер су се надали да ће предмети бити потпуно враћени држави.

„Знамо да су предмети опљачкани, знамо да припадају народу Асанте", додала је.

Британска влада се води политиком „задржи и објасни" када је реч о предметима у државном власништву, што у пракси значи да се спорни објекти задржавају, а да се објашњава њихов контекст.

Ни конзервативна ни лабуристичка партија нису заинтересоване за промену постојећег законодавства.

Закон о британском музеју из 1963. и Закон о националној баштини из 1983. спречавају владина тела која управљају значајним институцијама да се „одрекну" предмета сопствених колекција.

Хант се залаже за промену закона.

Желео би да су „музеји слободнији у одлучивању, уз формирање комисије којој би се упућивали захтеви за повратак предмета".

Неки су забринути јер би промена закона значило да би британски музеји изгубили неке од најдрагоценијих предмета.

Мишел Донелан, бивша секретарка за културу, изјавила је да би враћање скулптура Партенона отворило пандорину кутију.

Хант тврди да је спорно власништво над колекцијом од 2,8 милиона предмета Музеја Викторије и Алберта.

А ту је и страх да се позајмљени предмети никада неће вратити.

„Држите се договора, не кршите их", рекао је главни преговарач Гане Ајвор Агјеман Дуа.

У Великој Британији су и други драгоцени предмети Краљевства Асанте.

Део Воласове колекције је и златна трофејна глава у облику маске.

Представља симбол поражених непријатеља.

И њу су узеле британске снаге и купиле на аукцији 1874.

Да ли ће ти предмети некада у будућности бити изложени у Гани?

Агјеман Дуа каже да треба ићи корак по корак.

Британија се све више суочава са наслеђем сопствене колонијалне прошлости.

Ове врсте споразума могу бити дипломатски и практичан начин да се позабаве прошлошћу и створе боље односе у будућности - ако се сагласе обе стране.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]