Музика: Нови инструмент који може да се свира очима

За музику се каже да је језик који не познаје границе, али традиционални инструменти нису увек инклузивни.

Сада постоји нови музички инструмент, званично признат у свету класичне музике, а могао би да обогати музичку сцену као ниједан пре њега.

Двадесетшестогодишњи Алесандро Вацана свира од његове пете године.

Прво је свирао клавир, затим гитару и бубњеве.

Од рођења користи електрична инвалидска колица, а недавно је приметио да му слабе руке.

Пати од синдрома крхког Х-хромозома (FXS), који узрокује поремећаје у учењу и може да утиче на комуникационе вештине.

Али не и на Алесандрову љубав према музици.

Када му је свирање инструмената постало физички много захтевно, представљен му је кларијан (Clarion).

То је потпуно дигитални инструмент који му је омогућио да поново ужива у свирању.

Кларијан је заправо софтвер који може да опонаша звук било ког инструмента, може да се инсталира и на ајпед.

Није ништа мање од правог инструмента.

Бери Феримонд-Чуанг из хуманитарне организације која ради са музичарима са инвалидитетом Open Up Music један је од дизајнера кларијана.

Описује га као „софтвер који је направљен на исти начин на који је виолина израђена од дрвета".

„Свирање већине музичких инструмената захтева две руке и десет веома спретних прстију", рекао је за ББЦ подкаст о људима са инвалидитетом и менталном здрављу.

Али кларијан свирате „делом тела који има најбоље способности и којим најбоље управљате".

То могу бити очи, руке, џојстик, или чак једна нога, уз помоћ камера које се активирају на покрет.

„За неке младе музичаре то чини разлику између тога да држе ствари у њиховим рукама и само пасивног слушања музике", објашњава он.

Алесандро покретима главе контролише бежични показивачки уређај.

Сматра се једним од најбољих извођача на кларијану и већ је наступао у лондонском центру извођачких уметности Барбикан, као и са Симфонијским оркестром из Борнмута.

„Уживам да свирам са другима", каже Алесандро.

„Сјајно је бити део групе."

„Уместо свирања по традиционалним музичким нотама, извођачи стварају сопствени визуални приказ градњом музичких блокова.

„Може да се бира жељени тон, низак или висок, дода вибрато и други украси и све то захтева вештину и вежбање.

„Може да буде унапред програмиран, али се кларијан свира у реалном времену и носи „исти ризик прављења грешке као и свирање било ког другог музичког инструмента", појашњава Бери.

„Чује се свака грешка".

Бери подржава организацију Open Up Music која води 60 инклузивних оркестара широм земље, као и Национални инклузивни оркестар младих „због младих музичара који би могли да остваре музичку каријеру да на том путу нема препрека".

Алесандро свира у овом оркестру, а софтвер омогућава његовом кларијану да изведе различите оркестарске деонице и да их опонаша.

Али, извођачи желе више.

„То је инструмент који тражи сопствени звук", каже Бери, знајући да би му препознатљивост у просторији пуној звукова обезбедила дуговечност.

Бери сарађује са извођачима на кларијану, композиторима и професионалним оркестрима како би открио који је то звук који тренутно недостаје у традиционалним оркестрима.

„Суштина је да ако кларијан има сопствени звук, композитори могу да пишу музичка дела која захтевају кларијан, а онда ће оркестри желети да га имају у њиховом саставу и тако се стварају радна места", објашњава Бери.

Према подацима Уметничког савета Енглеске, међу професионалним музичарим тренутно је само 1,8 одсто оних са инвалидитетом, док људи са инвалидитетом чине 19 одсто укупног броја радника у Уједињеном Краљевству (УК).

Након недавног разматрања да се кларијан призна као прави музички инструмент, начињен је још један корак ка његовом уласку у професионалне воде.

Удружење Краљевских музичких школа (АБРСМ) прихватило је кларијан у његов испитни програм.

Од пролећа 2024. године, АБРСМ почеће евалуацију извођача под окриљем организације Open Music на исти начин на који се оцењују извођачи на традиционалним инструментима, као што су виолина и флаута.

Многи се можда сећају да музичка оцена обухвата теоретски део и читање с листа (на први поглед).

Међутим, евалуација извођача под окриљем организације Open Music је много слободнија.

Музичари изводе репертоар по сопственом избору, а стручњаци дају мишљење и коментаре, али не оцењују.

Овакав приступ се показао учинковит код оних који се после одређене паузе враћају музици или се припремају за концерте.

Џејмс Рисдон из АБРСМ-а каже да је евалуација музичара из организације Open Music „осмишљена тако да буде веома позитивно, подстицајно и афирмативно искуство" и да пружи конструктивно мишљење за даљи напредак музичара.

Када је Удружење Краљевских музичких школа, које се сматра водећом светском организацијом у области музичког образовања, разматрало да у његов програм уврсти кларијан, анкетирало је 600 његових испитивача да ли су заинтересовани да учествују.

Били су затечени бројем потврдних одговора.

Током обуке, испитивачима је омогућено да свирају кларијан и објашњено да њихово мишљење треба буде конструктивно, а не само позитивно, како би музичари могли да се усавршавају.

„Саветовали смо их да њихово мишљење треба да буде критичко и одговарајуће и обучавали како да не подлегну осећањима у тренутку када виде особу са инвалидитетом како свира на новом инструменту", објашњава Џејмс.

Организација Open Up Music и АБРСМ су сигурни да ће се извођење на кларијану једног дана оцењивати на традиционалан начин, али да инструменту треба дати мало времена да свира по свом.

Тренутно не постоји репертоар, али АБРСМ охрабрује композиторе у Менторском програму да почну да пишу за овај инструмент.

Такву композицију је Мајкл Бетериџ недавно написао за Алесандра и Национални инклузивни оркестар младих.

Мајкл каже да је био „одушевљен изражајношћу и лепотом" инструмента, који даје „могућности у погледу фразирања и текстуре".

Цејмс је сигуран да је то „почетак узбудљивог пута" који ће постати још бољи када кларијан „пронађе његову душу док проналази сопствени звук".

Кларијан је тренутно доступан кроз програме организације Open Up Music, а од 2024. године биће и свима који су заинтересовани за стварање музике.

Бери је нестрпљив да види какав ће бити одјек.

„Једва чекам да га видим како превазилази оркестре и осваја ширу музичку сцену.

„Желим да видим како га користе ска бенд или ди-џеј".

Погледајте видео: Успон виртуелних женских бендова

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]